Prvih 48 sati u policijskoj stanici - prava uhapšenog i zadržanog lica

Bilo da neko lice učini krivično delo, svesno ili nesvesno, ili da se samo zatekne u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, prava su ista za sve. S obzirom da na policijskom zadržavanju, koje u krivičnom postupku traje do 48 sati, ne postoji pristup internetu, nije loše da ovaj tekst ipak pročitate.

 

U slučaju hapšenja zbog sumnje da je učinjeno krivično delo, postupak je najčešće sledeći: policijski službenik dovešće uhapšenog u policijsku stanicu gde će proteći najduže dva sata do kada tužilac mora da odluči da li će se licu odrediti policijsko zadržavanje. Zadržavanje zbog potencijalno učinjenog krivičnog dela traje najduže 48 sati i najčešće podrazumeva da lice bude zatvoreno u posebnim prostorijama policijske stanice. Za to vreme, sudija je u obavezi da sasluša zadržano lice i potom odluči da li će mu odrediti pritvor. Ako ipak zakasni, policija mora po isteku od 48 sati da ga pusti na slobodu. Ukoliko nakon saslušanja zadržanom licu bude određen pritvor, lice se sprovodi u posebne prostorije zatvora namenjene za pritvor, i tu ostaje dok se pritvor ne ukine. U daljem tekstu govorimo o pravima lica prilikom policijskog zadržavanja (do 48 časova).

 

 

Obaveštavanje uhapšenog o razlogu hapšenja i njegovim pravima

 

Policijski službenik koji lišava slobode (privodi lice) u obavezi je da licu bez odlaganja saopšti razlog hapšenja i da ga upozna sa njegovim pravima, a najkasnije po dolasku u policijsku stanicu gde mu obavezno uručuje pisano obaveštenje o pravima koje ostaje kod njega sve dok se bude nalazio u statusu uhapšenog lica. Na ovom obrascu navedeno je ono što uglavnom već svi znamo – obaveštenje bliskog lica o hapšenju, pravo na advokata (koji se u krivičnom postupku naziva branilac) i druga prava. Verovatno većina zna i da uhapšeno lice nije u obavezi ništa da izjavi, ali da sve što izjavi može biti u zakonom propisanom postupku upotrebljeno protiv njega kao dokaz. I pored toga, u trenucima panike ili straha, uhapšeni neretko ispriča policijskim službenicima i ono što mu ne ide u korist, ili može biti interpretirano pogrešno. Međutim, isto tako često, kada prođe strah i panika, pojavi se pitanje kako da se taj iskaz zanemari u daljem postupku.

 

Ukoliko uhapšeno lice, koje je na propisan način obavešteno o svojim pravima, ipak odluči da razgovara sa policijskim službenicima pre dolaska branioca, takva izjava se uzima u obzir u daljem toku postupka. Često se dogodi da i sam branilac predloži priznanje dela nakon što sagleda sve dokaze u postupku. Međutim, bez obzira na to da li se uhapšenom žuri da se opravda ili da prizna krivicu, pre svega drugog, savetuje se konsultacija sa braniocem.

 

 

Razgovor sa policijom

 

Po dolasku u policijsku stanicu, razmatra se status lica: da li će uhapšeno lice biti zadržano. Za to vreme, lice obično boravi u prostorijama policijske stanice u društvu policijskih službenika. Ovo je trenutak kada policija često postavlja pitanja, a po nekada vrši i nedozvoljene radnje u cilju dobijanja iskaza. Takve radnje najčešće podrazumevaju ucene, pritiske, pa čak i fizičko zlostavljanje. Najstrožije su zabranjene radnje koje imaju ova obeležja, naročito prema licima lišenim slobode. Već je rečeno da uhapšeni nije u obavezi da odgovara na pitanja, a ukoliko se izjasni da želi branioca, ili je on obavezan po zakonu, treba da obavesti službenike da ne želi ništa da govori bez njegovog prisustva. U redovnim okolnostima ovo će biti dovoljno, međutim u slučaju vršenja torture (zlostavljanja i mučenja) od strane policijskih službenika razumljivo je da će neko reći i šta ne želi, ili će potpisati iskaz koji nije verodostojan njegovom. U opisanoj, i sličnim situacijama, treba sačekati razgovor sa braniocem i preneti mu detaljno šta se dogodilo. Ovo je važno iz razloga kako bi iskaz dobijen prinudom bio izuzet u daljem postupku, ali i kako bi nedozvoljeno ponašanje policijskih službenika bilo sankcionisano. Branilac će uvek skrenuti pažnju da je hitan lekarski pregled ključan kako bi se povrede konstatovale, a ukoliko uhapšeni nema branioca, savet je da se lekarski pregled obavi odmah po puštanju sa policijskog zadržavanja. U slučaju da se posle saslušanja odredi pritvor, na samom prijemu u pritvorsku jedinicu obavezan je lekarski pregled pri čemu je lekar dužan da zabeleži sve navode o povredama, konstatuje ih i fotografiše, te obavesti tužilaštvo.

 

 

Lekarski pregled

 

Lekarski pregled nakon hapšenja, i tokom zadržavanja u policijskoj stanici, još jedno je od prava koje možete iskoristiti. Praksa nekih policijskih stanica je da uvek ponude uhapšenim licima da ih pregleda lekar. Ovaj lekarski pregled skoro uvek se obavlja kada lice ima veći procenat alkohola ili nedozvoljene supstance u telu, a radi njegove bezbednosti. Tada, lekar konstatuje da li je uhapšeni sposoban za zadržavanje ili ne. Međutim, u bilo kom trenutku od trenutka hapšenja, tokom policijskog zadržavanja, sve do puštanja na slobodu ili odlaska u pritvor, svako lice ima pravo da traži pregled lekara. To je prilika da se lekaru sugeriše ukoliko je prilikom hapšenja zadobijena povreda, a lekar je dužan da to konstatuje i oceni podudarnost iskaza sa uočenom povredom, te obavesti nadležno tužilaštvo.

 

 

Oduzeti predmeti

 

Ukoliko se odredi zadržavanje, uhapšenom se odmah uručuju prava zadržanog lica, određuje branilac po službenoj dužnosti (ako nema ili ne želi da kontaktira svog advokata), i privremeno mu se oduzimaju predmeti koji su se zatekli kod njega, uključujući i one povezane sa krivičnim delom za koje ga terete. O ovome, službeno lice policije sastavlja službenu belešku. Po izlasku sa zadržavanja, uhapšenom se vraćaju oduzeti predmeti uz belešku da su vraćeni. Neki predmeti mogu biti zadržani duže (recimo mobilni telefon, ukoliko se sumnja da je krivično delo izvršeno uz pomoć telefona, odnosno da veštačenjem telefona mogu biti pronađeni dokazi), ili trajno oduzeti (npr. nedozvoljene supstance).

 

 

Pravo na branioca - advokata

 

Od ostalih prava bitno je pomenuti i pravo da se obavesti blisko lice o hapšenju, kao i izabrani branilac, odnosno da se zadržanom licu odredi branilac. U kratkom vemenskom roku po dovođenju u policijsku stanicu, policijski službenik dužan je da omogući da blisko lice i branilac budu obavešteni o hapšenju. Zakon je za određene situacije propisao službenu odbranu, što znači da je branilac obavezan u tom postupku. Jedna od tih situacija je upravo zadržavanje do 48 sati, što znači da ukoliko zadržano lice ne želi ili nije u prilici da angažuje svog advokata, u policijsku stanicu biće pozvan branilac sa spiska prijavljenih advokata, koji će primiti Rešenje o zadržavanju i po potrebi uložiti žalbu. Pravo na poverljiv razgovor sa braniocem pre prvog saslušanja podrazumeva da licu bude omogućeno da u tajnosti razgovara sa svojim braniocem o razlozima hapšenja. Branilac je tu i ukoliko neko od pomenutih, ili drugih prava, uhapšeni ne uspe da ostvari tokom zadržavanja u policijskoj stanici.

 

 

Da li treba potpisati policijsku dokumentaciju?

 

Na kraju zadržavanja, a pre puštanja na slobodu ili odlaska u pritvor, policijski službenik uručiće uhapšenom Zapisnik o zadržavanju koji bi trebao da sadrži sve podatke – vreme zadržavanja, obaveštenje bliskog lica, dolazak branioca, lekarsku pomoć, obroke, izvođenje i oduzete/vraćene predmete. Ukoliko su uneti podaci tačni, uhapšeni treba da potpiše zapisnik. Ukoliko nisu, može ručno upisati primedbe i potpisati. Ukoliko uhapšeni odbije da potpiše, policijski službenik će to samo konstatovati.

 

 

Ko kontroliše postupanje policije?

 

Za kraj nije loše napomenuti da kontrolu rada policijskih uprava u pogledu tretmana zadržanih lica vrši, pored unutrašnje kontrole, i nezavisna institucija Ombudsmana – Zaštitnika građana, kojoj lice lišeno slobode može prijaviti neregularnosti u postupanju policije. Ovo naročito može pomoći u slučaju torture dok još uvek postoje vidljivi tragovi zlostavljanja.