Da li je dom najbezbednije mesto za žene i devojke? I kojim putem do besplatne pravne pomoći?

Uvodna priča

Za početak, volela bih da svaka čitateljka zamisli sebe, samo jednu svoju prijateljicu i još jednu koleginicu - možda ste se susrele i zastale u razgovoru na ulici ili sedite zajedno za stolom na nekom događaju. Velike su šanse da jedna od vas tri živi u situaciji nasilja, a da ostale dve ne znaju za to. Njena bezbednost je ugrožena, gotovo na dnevnom nivou. Zbog toga, njeno zdravlje je loše, nije u mogućnosti da realizuje svoje planove i stremljenja, često je neraspoložena. Ukoliko još malo obratite pažnju, primetićete da se možda prejeda ili izgladnjuje i da ima osećaj zgroženosti nad svojim telom, da često izbegava porodicu i prijatelje ili odsustvuje sa posla. Ona uzdiše često, a ako uspete da razgovarate sa njom iskreno, reći će vam da se oseća potišteno, teskobno i da često plače. Velika je verovatnoća da vam neće reći da trpi nasilje i da se plaši, da se ne seća trenutaka sreće i da se oseća poniženom i bezvrednom.[1]

“Nasilje nad ženama je globalna kriza javnog zdravlja pandemijskih razmera”

To kaže Svetska zdravstvena organizacija (WHO). A brojke su zastrašujuće. UN WOMEN – Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i WHO, na globalnom nivou već dugo prikupljaju podatke o nasilju nad ženama. Bilo kod kuće, na ulici ili tokom rata, nasilje nad ženama i devojčicama je kršenje ljudskih prava koje se dešava u javnim i privatnim prostorima i ima pandemijske razmere. Nasilje u intimnim partnerskim odnosima ili porodično nasilje, kako ga definiše zakon Republike Srbije[2], najčešći je oblik muškog nasilja nad ženama i uključuje fizičke, seksualne ili psihološke povrede i traume nanete od strane trenutnog ili bivšeg partnera, odnosno muža[3]. U svetu, skoro svaka treća žena iznad 15 godina starosti doživela je fizičko ili seksualno nasilje[4]. To je 800 miliona (Osam. Stotina. Miliona!) žena na svetu.

Slične su brojke i u Evropi. Samo malo ispod globalnog proseka, u Evropi svaka peta žena koja je imala partnera i/ili muža preživela je fizičko i/ili seksualno nasilje. U pitanju je 40 miliona žena u Evropi. (Vratite se i ponovo pročitajte taj broj. Za Evropu!) „Nasilje nad ženama je globalna kriza javnog zdravlja pandemijskih razmera. Nasilje ima ozbiljne društvene i ekonomske posledice po zemlje i društva”[5].

U Srbiji: 250.000 žena i devojaka je doživelo tešku fizičku povredu i fizičke posledice nasilja, za 10 godina 300 ubijenih žena u svom domu

Dostupni podaci za Srbiju pokazuju da je gotovo pola miliona žena (iznad 15 godina) u našoj zemlji doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera/mladića ili muža. Od toga, 250.000 žena je doživelo tešku fizičku povredu i fizičke posledice nasilja. Svaka druga žena doživljava psihološko nasilje u porodici, koje je u Srbiji i najzastupljenije - kontrolisanje ponašanja, psihološko zlostavljanje, uključujući i ucenu u vezi sa decom ili zlostavljanje dece kao vid nasilja nad ženom. Čak 11% žena u Srbiji su žrtve proganjanja koje je kao krivično delo uvedeno u Krivični zakonik Republike Srbije[6].

Za deset godina, više od 300 žena ubijeno je u Srbiji, od kojih najveći broj u svom domu[7]. Nažalost, i dalje skoro svaka treća osoba smatra da je nasilje u porodici privatna stvar i da je potrebno da se reši unutar porodice, dok mnoge žene nisu dovoljno informisane šta je potrebno uraditi kada dožive nasilje.

Nastavak priče iz uvoda - kako koristiti dostupnu podršku za žrtve i besplatnu pravnu pomoć

Setite se priče sa početka - vas, vaše prijateljice i koleginice. Ako vam ipak kaže da nešto nije u redu, da je nesrećna, da se plaši za svoju bezbednost i život - dozvolite joj da priču ispriča do kraja, recite joj da nasilje doživljava preveliki broj žena i devojaka, ne osuđujte je, podstaknite je da se podseti stvari koje voli, da postoji način na koji može planirati izlazak iz nasilne veze ili braka i da je važno da prijavi nasilje čim bude spremna.

U Srbiji postoji skoro 30 ženskih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i devojkama[8] koje su preživele muško nasilje i dostupne su za vaš poziv, bez obzira da li ste osoba koja preživljava nasilje ili znate nekoga koga biste želeli da podržite, a ne znate tačno kako. Na teritoriji cele zemlje, dostupan je i feministički SOS telefon Saveza ženskih organizacija 0800 300 339 - radno vreme SOS telefona je svakog radnog dana od 12 do 16 časova. Za pravne informacije o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć i zakonima koji se odnose na zaštitu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja posetite sajt Udruženja Fenomena https://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/ Takođe, možete se obratiti Komitetu pravnika za ljudska prava - YUCOM, putem online formulara za besplatnu pravnu pomoć koji je dostupan na sledećem linku - https://yucom.org.rs/bpp_nov/

-------------------

(Blog predstavlja prilagođenu verziju autorkinog uvoda u publikaciju Udruženja Fenomena “Moć promene – Moć prevencije”)