Transparentnost rada službi besplatne pravne pomoći

Stupanjem na snagu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (u daljem tekstu Zakon) pre nešto više od 6 godina promenio se pristup pravdi za većinu građana koji nemaju mogućnosti da ostvare svoje pravo pred sudom ili nekim organom javne vlasti zbog ekonomske situacije u kojoj se nalaze. Podsetimo se da su Zakonom predviđene kategorije građana koje ostvaruju ovo pravo (sa i bez dokazivanja imovinskog statusa) kao i obaveza lokalnih samouprava da organizuju službu besplatne pravne pomoći i obaveza upisa u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i podrške koji vodi Ministarstvo pravde Republike Srbije. Važno je da napomenemo da je Zakon stupio na snagu par meseci pre početka pandemije COVID-19 virusa pa je to sprečilo mogućnost da se Zakon promoviše i da se građani bolje upoznaju sa osnovnim pojmovima i primenom Zakona.

 

 

Koje su obaveze lokalne samouprave kada formira ili planira da formira službu besplatne pravne pomoći?

 

Obavezama organa uprave, odnosno lokalnih samouprava je posvećena Oblast III - Obaveze pružalaca u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, a evo nekoliko njih koje su važne za razumevanje usluge besplatne pravne pomoći:

 

• Osnovna obaveza prema Zakonu jeste da lokalna samouprava uspostavi službu besplatne pravne pomoći, dok joj je ostavljeno da samostalno uredi način organizacije i rada te službe.

• Ukoliko lokalne samouprave nemaju mogućnosti da uspostave službu, mogu se udružiti sa jednom ili više lokalnih samouprava ili pružalaca (teritorijalno povezanih) radi organizovanja zajedničke službe besplatne pravne pomoći.

• Organ uprave (u daljem tekstu lokalna samouprava) najpre određuje lice, diplomiranog pravnika sa preko 3 godine radnog iskustva na pravnim poslovima i sa završenom obukom za pružaoca besplatne pravne pomoći. Ovaj službenik odlučuje o zahtevima za besplatnom pravnom pomoći, a njegov rad nadgleda Miinistarstvo pravde.

• Lokalne samouprave su takođe dužne da građanima daju informacije o radu službe, ali nije dozvoljeno da šire informacije putem oglasa o radu službe i da usvoje Kodeks profesionalne etike i štiti podatke o ličnosti i druge podatke dobijene od građana koji im se obraćaju za pomoć.

• Lokalna samouprava je dužna da dostavlja redovne godišnje izveštaje o radu do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

 

 

Kako znati ko je pružalac i da li neka lokalna samouprava ima oformljenu službu besplatne pravne pomoći?

 

Do informacija o radu službi besplatne pravne pomoći nije lako doći jer se ne objavljuju na sajtovima gradova i opština ili se nalaze u nekim sekcijama sajtova koje nisu dostupne na tri klika pa se smatraju teško dostupnim.

 

Obaveza osnivanja službi je po ovom Zakonu predviđena za jedinice lokalne samouprave (gradove i opštine i pojedine gradske opštine koje imaju status jedinice lokalne samouprave) pa nije redak slučaj da su u nekim opštinama koje nisu jedinice lokalne samouprave, kao što je slučaj u Nišu, pre ovog Zakona već postojale veoma funkcionalne službe besplatne pravne podrške za građane (Niške gradske opštine Palilula i Niška banja), a da su nakon usvajanja ovog Zakona samo nastavile svoj rad, upisale se u Registar. Od gradova sa juga Srbije koji se mogu pohvaliti dobrom informisanošću građana o postojanju i radu službe su Pirot, Leskovac i Vranje.

 

Informacija o tome da li određeni grad ili opština ima uspostavljenu službu besplatne pravne pomoći može se pronaći na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije. U gornjem meniju potrebno je otvoriti sekciju „Registri“, nakon čega se u padajućem meniju prikazuju podsekcije koje sadrže registre pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Klikom na odgovarajuću podsekciju automatski se preuzima Excel tabela, u kojoj su pružaoci grupisani po posebnim delovima. Registri sadrže osnovne informacije o pružaocima, uključujući naziv grada ili opštine, kontakt imejl, broj telefona i adresu kancelarije.

 

 

Da li su informacije na funkcionalan način pristupačne svim građanima?

 

Informacije o organizaciji službe nisu dostupne podjednako u svim lokalnim samoupravama. Na pojedinim sajtovima lokalnih samouprava nema dostupnih informacija tako da građani često ne znaju gde i kome mogu da se obrate. Jedan od problema je fizička pristupačnost i dostupnost službi pa se ova usluga od uvođenja Jedinstvenih upravnih mesta i uslužnih centara u nekim lokalnim samoupravama pruža na ovaj način. Ukoliko ste dovoljno uporni, do informacije o tome da li u Vašoj jedinici lokalne samouprave postoji službenik ili službenica zadužena za pružanje besplatne pravne pomoći možete doći i pretraživanjem akata kao što su Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ili Odluka o organizaciji opštinske/gradske uprave.

 

Do informacije i službe teško dolaze žitelji ruralnih sredina, posebno staračkih domaćinstava koji ne poseduju potrebnu infrastrukturu i pismenost za pristup onlajn informacijama. Što se tiče drugih kategorija građana, Roma, pripadnika nacionalnih manjina, slepih i slabovidih, obaveza lokalnih samouprava je da akte, dokumenta pa samim tim i informacije o organizovanju rada službe objavljuju na jezicima nacionalnih manjina ukoliko je u tim lokalnim samoupravama na snazi službena upotreba jezika i pisma neke od nacionalnih manjina i mogućnost uveličavanja sajta za slabovide (Pravilnik o izgledu internet prezentacije organa javne vlasti).

 

Ono na šta moramo posebno ukazati je nemogućnost manjih lokalnih samouprava da službu organizuju u prostoru koji treba da pruži osećaj sigurnosti za građane jer iznose lične informacije i porodične prilike u poverenju službeniku gde je neophodno uspostaviti međusobno poverenje pa je prisustvo trećih lica, građana koji čekaju ili drugih službenika u najmanju ruku neprimereno.

 

 

I na kraju, zašto je važno imati informacije o službi besplatne pravne pomoći?

 

Uprkos tome što se o Zakonu govori, i dalje ima građana kojima je važno da znaju da ovu uslugu mogu da ostvare besplatno, pa im je svaka jasno i razumljivo preneta informacija od velikog značaja. Na taj način se, kroz ovaj sistem podrške, dodatno jača poverenje građana u lokalnu javnu upravu.

 

Pristup informacijama o organizaciji službe besplatne pravne pomoći, kao i izveštajima o radu i registrima Ministarstva pravde, predstavlja koristan način da se stekne uvid u najčešće pravne situacije u kojima se građani nalaze, izazove sa kojima se službe suočavaju u radu, kao i promene u podacima o pružaocima. Sve to je važno radi daljeg unapređenja ove usluge za građane.