Lustracija i/ili veting – pomoćni meganizmi borbe protiv korupcije

Izvor fotografije: GR Stocks / Unsplash

 

 

 

Ukoliko je u Srbiji i dalje bauk govoriti o lustraciji, možemo da govorimo o nužnosti donošenja Zakona o vetingu. Tako se zove taj proces u zemljama u regionu.

 

Borba protiv organizovanog kriminala i organizovane, sistemske, korupcije koja traje decenijama u zemljama u tranziciji, nezamisliva je bez donošenja ovakvog zakona. U zemljama u kojima ne postoji kultura integriteta i zakonitosti rada državnih institucija, u kojima je “prljav” novac uveliko infiltriran u legalne tokove, bilo kroz gradnju nekretnina ili kroz druge delatnosti novoformiranih, a imućnih kompanija, postavlja se pitanje kako i na koji način napraviti presek sa velikim brojem kadrova koji su godinama koristili svo svoje znanje i umeće kako bi kroz fingiranje rada tih institucija, pogodovali vlasnicima kapitala ili političkim moćnicima.

 

Sam izraz “veting” znači procenu, proveru nekog lica ili predmeta. Veting ima za cilj da proceni individualnu odgovornost i integritet pojedinca, da utvrdi da li je ranije vršio bilo kakve zloupotrebe i da li je uopšte podoban za vršenje javne funkcije.

 

Veting ima za cilj da vrati poverenje građana u državne institucije i da jača integritetm, ali i odgovornost ljudi u javnom sektoru.

 

U pravosuđu se ta provera može sprovesti ili kao revizija rada individualno određenih lica (što je pravičnije) ili kao sveobuhvatan reizbor čiji je cilj uspostavljanje potpuno novog sistema tužilaca i sudija (takav model je u Srbiji 2010. godine doživeo fijasko zbog odluka koje nisu bile individualno obrazložene i često nije bilo dokaza za tvrdnje iznete u tim odlukama).

 

Crna Gora je 2022. godine obrazovala Radni tim za izradu Analize stvaranja uslova za uvođenje procesa vetinga u pravosuđu.

 

U junu 2014. godine, nakon što je Albanija stekla status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Evropska unija je postavila niz uslova koje Albanija treba da ispuni na tom putu, a jedan od glavnih izazova predstavljala je reforma pravosuđa, zbog visokog nivoa korupcije kao i zbog nedostatka integriteta, ali i odgovornosti u pravosuđu. Paralament Albanije je 2016. godine izglasao ustavne amandmane kojima je omogućena implementacija Zakona o vetingu, poznatog i kao privremena reevaluacija sudija i tužilaca u Albaniji. Oformljene su dve odvojene institucije: Prvostepena komisija i Žalbeno veće, a nadzor nad njihovim radom je sprovodila Međunarodna nadzorna operacija, sačinjena od sudija i tužilaca delegiranih od strane različitih država članica EU. Postojala su tri glavna kriterijuma: procena imovine, procena integriteta i procena stručnosti. Zanimljivo je spomenuti i neke od uslova koje je ovaj Zakon propisivao za člana Кomisije i za sudiju Žalbenog veća. Naime, tražilo se profesionalno iskustvo od najmanje 15 godina, da nije bio na liderskoj funkciji u okviru javne uprave ili na liderskoj poziciji u političkoj partiji u poslednjih 10 godina, da nije bio član, saradnik ili favorizovan od strane Državne bezbednosti pre 1990. godine, u smislu Zakona o pravu na informacije u vezi sa dokumentima bivše službe bezbednosti Narodne Socijalističke Republike Albanije.

 

Za primenu ovog Zakona u Albaniji važno je spomenuti i četiri presude Evropskog suda za ljudska prava (CASE OF BESNIК CANI v. ALBANIA (Application no. 37474/20) - slučaj bivšeg tužioca koji je tvrdio da ga je sa funkcije uklonio sud koji nije bio osnovan u skladu sa zakonom, CASE OF NIКËHASANI v. ALBANIA (Application no. 58997/18) - koji se odnosi na bivšeg tužioca i imovinu čije zakonito poreklo nije mogao dokazati, CASE OF XHOXHAJ v. ALBANIA (Application no. 15227/19) - koji se odnosi na imovinu razrešenog sudije, CASE OF SEVDARI v. ALBANIA (Application no. 40662/19) - koji se odnosi na razrešenu tužiteljku zbog prihoda supruga i jer je podrivala poverenje u pravosudni sistem.)

 

I u Moldaviji je 2022. godine donet Zakon o merama u vezi sa izborom kandidata za članove saveta u oblasti sudstva i tužilaštva koji reguliše proceduru evaluacije integriteta kandidata za članove u Visokom sudskom savetu i u Vrhovnom tužilačkom savetu kao i proceduru procene integriteta kandidata za pozicije u njihovim specijalizovanim organima (Odbora za selekciju sudija i tužilaca, Odbora za ocenjivanje rada sudija i tužilaca, Disciplinskog odbora sudija, Disciplinskog i etičkog odbora pri vrhovnom tužilačkom savetu). Jedan od uslova koje moraju ispunjavati članovi Кomisije za evaluaciju su i da nije obavljao funkciju poslanika ili člana Vlade tokom poslednje tri godine i da nije bio član političke stranke tokom poslednje tri godine.

 

U Poljskoj je 2017. godine sprovedena sveobuhvatna reforma pravosuđa, i to izmenama i dopunama Zakona o vrhovnom sudu, kojim je uvedeno Disciplinsko veće. Evropski sud pravde je po tužbi protiv Poljske proglasio da je Poljska povredila obaveze koje ima time što je snizila starosnu granicu za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda, time što je predsedniku Republike poverila diskreciono ovlašćenje produženja aktivnog mandata sudija tog suda, time što nije obezbedila nezavisnost i nepristrasnost Disciplinskog veća Vrhovnog suda.

 

To pokazuje koliki je značaj ljudi koji rade u ovim organima i njihov integritet.

 

Nasuprot tome, izbor članova Etičkog odbora Visokog saveta tužilaštva u Srbiji je prošao u najvećoj mogućoj tišini. Niko ne zna ko su članovi tog odbora i po kojim kriterijumima su izabrani. Isto važi i za disciplinske tužioce, Poverenika za samostalnost tužilaca, kao i za članove Кomisije koja odlučuje o prigovorima javnih tužilaca na obavezna uputstva sa kojima se ne slažu, a koja im je izdao glavni javni tužilac. Njihove odluke, stavovi, mišljenja se nigde ne objavljuju, pa se stiče utisak voluntarizma i nepredvidivosti. Svrha objavljivanja suštine tih odluka je u stvaranju prakse, zauzimanju ujednačenih stavova i pravnoj sigurnosti za sve građane ove zemlje.

 

Lustracija ili veting služi za prevladavanje prošlosti, ali i kao nužni korak u diskontinitetu sa autoritarnim režimima. Ona služi društvima sa oslabljenim institucijama, u jačanju samih tih institucija i poverenju građana u njih. Lustracija treba da služi razotkrivanju istine, kažnjavanju svih koji su se okoristili o javne funkcije, satisfakciji za sve žrtve takvih režima. Imajući u vidu da je lustracija već sprovođena (neuspešno) u Srbiji 2010. godine ona u budućnosti ne sme biti ponovo zloupotrebljena za promovisanje interesa političkih stranaka ili nekih drugih interesnih grupa i ne sme predstavljati odmazdu političkih pobednika. Reevaluacija rada javnih funkcionera, zabrana obavljanja javne delatnosti, zajedno sa postupkom oduzimanja nezakonito stečene imovine predstavlja opravdano insistiranje da se zadovolji pravda, opravdani strah da se isti funkcioneri ne infiltriraju ponovo u sve državne institucije. Lustracija je pre svega pravedna i predstavlja dodatnu meru u borbi protiv kriminala i korupcije.