Gde god nađeš dobro mesto ti v.d.-a posadi: apel budućoj vladi da iskoreni lošu i nezakonitu praksu

Izvor fotografije: Unsplash

 

 

 

Srbija hronično beleži slabe rezultate u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. O tome svedoče i izveštaji Evropske komisije, međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva. Preporuke za unapređenje reformskih napora države se uporno ponavljaju, ali do sada nije bilo volje da se ključni problemi reše.

 

Institucije koje su nosioci ove borbe – policija, tužilaštva i sudovi – moraju da budu jake, proaktivne, nezavisne i nepristrasne. Za njihov rad ne treba da postoji politička volja, već operativna nezavisnost, profesionalnost i integritet. Međutim, u praksi se ove institucije dodatno slabe postavljanjem vršilaca dužnosti i vršilaca funkcije na njihovo čelo, privremeno i bez konkursa, ponekad i nezakonito, ili ostavljanjem važnih pozicija upražnjenim.

 

 

Obezglavljena policija podložnija je politizaciji

 

Već dve godine Srbija nema direktora policije. Otkako je krajem 2021. godine istekao mandat prethodnom direktoru Vladimiru Rebiću, koji se potom penzionisao, Vlada Srbije nikako nije raspisala konkurs za ovu poziciju. Prva pretpostavka tada je bila da se čeka okončanje izbora na proleće 2022. godine da bi se ovaj postupak pokrenuo, ali nova (sada već odlazeća) Vlada je propustila da to učini. Kada je krajem 2022. godine objavljen novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima sa izmenjenim uslovima za izbor direktora policije, pretpostavka je bila da se čeka usvajanje ovog propisa. Beogradski centar za bezbednosnu politiku je tom prilikom naročito isticao bojazan da se pozicija direktora drži upražnjenom kako bi se nakon zakonskih izmena popunila kadrom iz Bezbednosno-informativne agencije. Međutim, Nacrt je povučen nakon burne reakcije civilnog društva i medija na sporne odredbe i do sada nije usvojen.

 

U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ponekad predstavlja Dragana Vasiljevića kao v.d. direktora policije, iako on nema taj status, već je na poziciji pomoćnika direktora i može da obavlja samo jedan segment delokruga rada direktora. Iako važeći Zakon o policiji predviđa i mesto zamenika direktora, stručnoj zajednici nije poznato da je ono ikada bilo popunjeno.

 

To što srpska policija nema direktora svakako otežava njeno redovno postupanje i otvara dodatne kanale  za uticaj politike na njen operativni rad. Tako su pojedina kadrovska ovlašćenja direktora već dva puta uredbom Vlade privremeno prenesena na ministra unutrašnjih poslova kako bi se omogućilo redovno funkcionisanje svih jedinica policije.  

 

 

U vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova nezakonito v.d. stanje

 

Ništa bolje nije stanje u vrhu MUP-a, gde rukovodioci koji su izabrani na konkursu predstavljaju izuzetak, dok je v.d. stanje pravilo. Prema podacima iz Informatora o radu MUP-a (od 23. 11. 2023), načelnici svih sektora, koji su po slovu zakona i pomoćnici ministra, trenutno su u v.d. statusu. U istom statusu bio je i jedan sekretar Ministarstva devet meseci, što je zakonski maksimum. Naime, Zakonom o državnim službenicima propisano je da vršilac dužnosti tu poziciju može da obavlja šest meseci bez internog konkursa, nakon čega v.d. status može da bude produžen na još tri meseca.

 

Ovo zakonsko ograničenje, međutim, nije sprečilo Vladu Srbije da u oktobru 2023. godine treći put imenuje Gorana Colića za v.d. načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a. Colić je prvo u januaru imenovan na šest meseci, pa u julu na još tri meseca. Sasvim je neprimereno da vršilac dužnosti bude na čelu sektora koji bi morao da uživa operativnu samostalnost jer se bori protiv korupcije u policiji i kontroliše zakonitost rada zaposlenih u MUP-u, uključujući i primenu policijskih ovlašćenja kod postupanja prema građanima. Povrh toga, poslednje imenovanje u oktobru očigledno je nezakonito. Slično, sva četiri tromesečna postavljenja Luke Čaušića za v.d. načelnika Sektora za vanredne situacije u 2023. godini bila su nezakonita.

 

Ovakvo stanje u policiji i MUP-u značajno doprinosi neadekvatnom radu i narušava integritet policije, budući da v.d. statusi rukovodećih kadrova i postavljanje mimo konkursa osiguravaju veću poslušnost i podložnost pritiscima unutar ove institucije na uštrb profesionalnog postupanja.

 

 

Sad me vidiš, sad me ne vidiš: znamo li ko je na čelu službi bezbednosti?

 

S obzirom na to da u Srbiji Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Vojnobezbednosna agencija (VBA) učestvuju u krivičnim istragama i imaju policijska ovlašćenja, važno је osvrnuti se i na njih, a javnost je zbunjena ko je na njihovom čelu. Podsetimo, policija mora da se osloni na kapacitete BIA za sprovođenje tehnički zahtevnih mera tajnog prikupljanja podataka poput presretanja elektronskih komunikacija, što daje ovoj službi uvid u najosetljivije slučajeve borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

 

Prethodna dva direktora BIA bili su političari koji su zamrznuli partijske funkcije nakon imenovanja. Zakon nije propisao bilo kakve uslove za izbor direktora, ali jeste definisao osnovna načela kojim službe bezbednosti treba da se rukovode, a to su nepristrasnost i politička neutralnost, te pripadnicima bezbednosnih agencija odredio zabranu članstva u političkim stranaka. To bi moralo da se odnosi i na direktora agencije.

 

Aleksandar Vulin podneo je ostavku na mesto direktora BIA početkom novembra 2023, što je bilo dosta medijski ispraćeno. Međutim, on je još mesec dana ostao na dužnosti jer ga je Vlada razrešila tek 7. decembra. Istog dana postavljen je Tomislav Radovanović za v.d. direktora BIA.

 

Direktoru VBA Đuri Jovaniću petogodišnji mandat je istekao u septembru 2023. godine, a u službenim glasilima nema informacija o tome da je imenovan novi direktor ili je Jovanić reizabran. Na sajtu VBA i dalje stoji Jovanić kao direktor, a informator nije ažuriran od novembra 2022. godine. Za direktora VBA bar su propisani neki uslovi, a postavlja ga i razrešava, na predlog ministra odbrane,  predsednik Republike ili Vlada, u zavisnosti od toga da li je reč o profesionalnom vojnom licu ili ne.

 

 

Vršioci funkcije česti i u pravosudnim organima

 

Kada je reč o tužilaštvima i sudovima, novi pravosudni zakoni iz februara 2023. godine propisali su ograničenje od godinu dana za vršioce funkcije glavnog javnog tužioca i predsednika sudova, a izborna nadležnost je u rukama pravosudnih saveta. To su privremene situacije kada je prethodniku istekao mandat, a novi još nije stupio na funkciju. Pregledom sajta Visokog saveta tužilaštva krajem novembra 2023. uočavamo da je u statusu vršioca funkcije 39% glavnih javnih tužilaca, koji rukovode javnim tužilaštvima (JT) opšte nadležnosti širom Srbije – u 34 od 58 osnovnih JT, 8 od 25 viših JT i u jednom od četiri apelaciona JT.

 

Prema sajtu Visokog saveta sudstva (stanje početkom decembra 2023), od 157 sudova opšte i posebne nadležnosti u Srbiji 49 ima na čelu vršioca funkcije predsednika suda. To je gotovo svaki treći sud (31,2%). Najgore stanje je u višim sudovima – od njih 25, samo četiri ima predsednika u redovnom mandatu. Vršioci funkcije su u većini i među privrednim sudovima (u 9 od 16 sudova), dok je njihov udeo u osnovnim, apelacionim i prekršajnim sudovima nešto manji.

 

 

„Vedeizacijaˮ kao opšti trend u državnoj upravi uprkos obavezama Vlade

 

Sve iznad navedeno deo je šireg trenda „vedeizacijeˮ države, koji prožima i javnu upravu i javna preduzeća. Umesto da budu izabrani na konkursu, najveći broj državnih službenika dolazi na položaje u zvanju vršioca dužnosti, pokazuje redovni monitoring organizacije Transparentnost Srbija. Postavljenje lica u v.d. statusu bez poštovanja jasno postavljenih kriterijuma otvara i pitanje o uplivu politike u donošenje odluka. Ovo je naročito značajno u kontekstu izborne kampanje kada se resursi ovih institucija i preduzeća zloupotrebljavaju u stranačke svrhe.

 

Pod pritiskom Evropske unije, Vlada Srbije obavezala se zakonom da okonča ovu praksu počev od jula 2019. godine. Međutim, ništa se nije promenilo, naprotiv. Koalicija prEUgovor u novom Alarm izveštaju (str. 50) navodi da je odlazeća Vlada je za samo godinu dana svog rada donela 634 rešenja o postavljenju vršioca dužnosti u državnoj upravi. Od toga je čak 70% rešenja bilo nezakonito, zbog toga što je prekoračen zakonski rok ili je postavljenje bilo retroaktivno. Naime, 263 vršioca dužnosti „stupilo je na dužnostˮ pre nego što su njihova rešenja uopšte doneta!

 

Time je samo nastavljena negativna praksa prethodne dve vlade Ane Brnabić. U mandatu 2017-2020 Vlada je postavila vršioce dužnosti 1152 puta, od čega je tek svako treće rešenje bilo legalno. U mandatu 2020-2022 Vlada je donela 1258 rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti, od čega je, po optimističnoj proceni koalicije prEUgovor, tek svako četvrto bilo zakonito.

 

 

Kraj „vedeizacijeˮ je prioritet za buduću Vladu

 

Alarmantno je i sasvim neopravdano da nas od opšteprisutnog nasilja u društvu štite obezglavljena policija i politizovane službe bezbednosti sa nepostojanim direktorima, a pravdu obezbeđuju tužilaštva i sudovi čiji su čelnici u značajnom postotku u v.d. statusu. Još više je poražavajuće to što smo verovatno oguglali, jer ove institucije ni u čemu ne odudaraju od opšteg stanja i trendova u državnoj upravi. Zato je preporuka za buduću Vladu da što pre pokrene konkursne procedure, meritorno odluči o novim postavljenjima i okonča nezakonito stanje i opasnu praksu. Kada je reč o sudovima i tužilaštvima, nade polažemo u nove pravosudne savete koji tek treba da se iskažu.

 

 

Autorka se zahvaljuje stažistima BCBP Milici Marinkovski i Nikoli Vlajniću na pomoći prilikom prikupljanja podataka.