Pravosuđe na udaru - odustajanje od promena Ustava i EU ili nova taktika?

Pravosuđe je svim vlastima, posebno u društvima nedovršene tranzicije, koja prihvataju autokrаtizam i populizam, vrlo zgodna igračka - ukoliko ne pruži otpor - za najrazličitije poene i kampanje političara. Nažalost, kasno se sazna i utvrdi da je ono što vladajuća „elita“ govori ili sprovodi - stručno neutemeljeno, nedemokratski, netransparentno, agresivno ili autodestruktivno.

 

 

Pritisci i reforma  pravosuđa  u drugoj deceniji 21.veka

 

Setimo se samo sprovođenja reforme pravosuđa u Srbiji 2009 - 2012. godine. Reizbor sa oko 800 neizabranih nosilaca pravosudnih funkcija „zaslugom“ stranački vođene politike, nadležnih tela pravosuđa i Ustavnog suda. Ogroman ceh učinjene štete platili su građani, a posledice tog promašaja svi osećamo i danas. Nakon vraćanja u pravosuđe svih razrešenih sudija i tužilaca, izabran је novi predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS), doneta je Nacionalna strategija reforme pravosuđa 2013 - 2018. godine i izrađena je Pravna analizu ustavnog okvira o pravosuđu (2014).

 

Direktnih ili prikrivenih napada na pravosuđe, koji su slabili njegovo konstituisanje i razvoj saglasno Ustavu, bilo je i u drugoj polovini protekle decenije. Izborom novih članova iz reda sudija, Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) su se 2016. oslobodili hipoteke da su učestvovali u neregularnom reizboru. Sudska vlast je sazrevala. Počela je sa primenom redovnog i vanrednog vrednovanja rada sudija, poboljšan je postupak disciplinske odgovornosti sudija i predsednika sudova, sednice VSS-a su postale javne, doneta je komunikaciona strategija i postignut konsenzus o sadržini ustavnih promena.

 

Međutim,  kad je  01.07.2016. godine trebalo da VSS preuzme finansiranje sudova i utvrđivanje merila za broj zaposlenih u sudovima, izvršno-politička vlast je pokazala otpor. Odluka Ustavnog suda kojom osporava pravo VSS-u da određuje visinu naknade za odvojeni život sudijama republičkog ranga, bila je „šlagvort“ ministru pravde, ali i poslaničkoj grupi vladajuće koalicije, da iniciraju stalno odlaganje prenosa navedenih nadležnosti na osnovu Zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova iz 2013. godine.

 

2017. godine se nastavlja monopol i voluntarizam izvršne vlasti. Ministarstvo pravde, umesto da zajedno sa pravosuđem sačini Predlog izmena Ustava na osnovu pomenute Pravne analize i uputi ga nadležnim organima, s obzirom da nije ovlašćeni predlagač, van svakog plana, zajedno sa vladinom Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, organizuje okrugle stolove na najrazličitije teme iz pravosuđa po svom izboru. Ovo čini bez ikakvih zvaničnih teza ili predloga, uz obavezno iznošenje negativnih ocena o radu sudova i tužilaštava.

 

Tako je bilo sve do 22.01.2018. godine kada je objavljena radna verzija amandmana Ministarstva pravde (MP) na Ustav o pravosuđu (sa sentencama Venecijanske komisije), koji se poziva na pomenute „okrugle stolove“ i konsultaciju sa jednim ekspertom Saveta evrope. Delo je „anonimnih službenika MP-a“.  Reakcija VKS-a, VSS-a, DVT-a, Аdvokatske komore Srbije, stručnih udruženja sudija i tužilaca i NVO iz struke je bila jedinstvena: navedeni tekst ne zadovoljava osnovne kriterijume, treba ga povući iz rasprave, nauka i struka treba da sačine potpuno novi tekst.

 

Konačni rezultat te nedovršene rasprave i velike upornosti tadašnjeg MP da kroz brojne verzije sačuva svoje inicijalne predloge, je četvrta verzija Nacrta amandmana na Ustav, koja je poslužila kao osnova Vladi da se 30.11.2018. godine obrati Narodnoj skupštini sa Predlogom za promenu Ustava RS u oblasti pravosuđa. Od tada do danas, održana je juna 2019. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je utvrdio da je navedeni Predlog podnet od ovlašćenog predlagača i u propisanom roku, ali procedura u Narodnoj skupštini nije nastavljena. U međuvremenu, tzv. tehnička Vlada је 10.07.2020. godine usvojila Strategiju razvoja pravosuđa 2020 - 2025. godine i Revidirani akcioni plan za Poglavlje 23, iako se tome javno usprotivio Nacionalni konvent за EU, smatrajući da to treba da učini nova Vlada i da određeni predlozi iz rasprave nisu uvaženi.

 

Nova Vlada je 03.12.2020. godine ponovo usvojila identičan tekst Predloga za promenu Ustava RS u delu o pravosuđu, koji je bio upućen Narodnoj skupštini pre dve godine. Pre usvajanja ovog akta, ministarka pravde se nije obratila članovima VSS-a (a ni DVT-a), čiji je član po funkciji, i upitala ih za mišljenje. Pravosudnoj javnosti se nije obratila ni premijerka. Naša Vlada se prilikom otvaranja pregovaračkog poglavlja 23 sa EU usaglasila da se ukloni „dvostruki politički uticaj na pravosuđe“, ali postoje i različita mišljenja struke i izvršne vlasti o nekoliko važnih pitanja (npr. sastav, nadležnosti i način rada VSS-a i DVT-a, uloga Pravosudne akademije).

 

 

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, član VSS-a i DVT-a,  o sudstvu, sudijama, EU...

 

23.12.2020. godine VSS je saopštenjem osudio „Krikovu bazu o sudstvu“ kao tendencioznu i ocenio „neprimerenim nastup predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“. Isti dan, na sednici Narodne skupštine, u okviru rasprave o izboru novih članova VSS-a, poslanik Vladimir Đukanović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, član VSS-a i DVT-a po funkciji, se založio da parlament i ubuduće bira sudije i usprotivio se najavljenim promenama Ustava kojim bi to bilo onemogućeno, rečima:

 

• Nisu normalni neki zahtevi da sudije sami sebe biraju, jer to dovodi do sudokratije i stvaranja države u državi. Ne može VSS da bude moćniji od Narodne skupštine i „nije normalno“ to što traži Venecijanska komisija Saveta Evrope. “Evropa želi da nas dresira i da nas uči kako se vrši velika, a kako mala nužda...“ Protiv toga je da članove VSS-a biraju samo sudije „jer pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza sa narodom je preko Narodne skupštine... U Srbiji ne postoji politički pritisak na pravosuđe... Treba videti kako strane ambasade dodeljuju sredstva za obnovu sudova.“ Prozvao je predsednika Višeg suda u Beogradu zbog pomenutog intervjua.

 

Poslanik Đukanović, istaknuti član Srpske napredne stranke koji je nedavno postao advokat, je komentarisao i reakciju stranke Slobode i pravde i njihovo saopštenje da su zadovoljni izborom Visokog saveta sudstva. „Zgranut sam glorifikovanjem dvojice njihovih sudija, koje daju intervjue opskurnim portalima kakav je Krik. Pitam se šta radi taj Majić, da li je napisao neku presudu, osim što piše knjige." Poslanik Socijalističke partije Srbije, advokat, Toma Fila, podržao je Đukanovićev govor ponavljajući da prvi izbor mora da obavlja skupština jer „sud sudi u ime naroda, a ne u ime VSS-a.“

 

Isti dan reagovalo je Društvo sudija Srbije saopštenjem: „Nezavisno sudstvo ne znači da se sudstvo udaljava od naroda. Naprotiv, nezavisni sudija je bliži narodu. A dalje je od političke vlasti i bilo kojih centara moći. Nije jasno, zašto je politička vlast koju je izabrao narod toliko protiv nezavisnog sudstva.“ Izraz „sudokratija“ ne znači ništa,  nije država u državi, nego je  evropskom Magna Carta sudija predviđeno da je pravosudni savet „sastavljen ili isključivo od sudija ili od značajne većine sudija koje su izabrale kolege“, koji je odgovoran za svoje odluke.

 

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, se, između ostalog, pozvao i na to da se presude donose „U ime naroda“. Reč je o formalnoj i simboličkoj stvari. Upućenima je poznato da je u javnoj raspravi o izmenama Ustava bilo predloga da i kod nas, kao što je to u Republici Hrvatskoj, a i u mnogim drugim državama koje su uspešno prošle pregovore sa EU, u presudama umesto sadašnjih reči stoji: „U ime Republike...“.

 

Smatramo da niko nema pravo, a posebno član VSS-a i DVT-a, da proziva ili politički svrstava nosioce pravosudnih funkcija, van konteksta dnevnog reda. U takvoj situaciji očekivano je da predsedavajući, ili zvanični predstavnik VSS-a na sednici, opomene ili upozori diskutanta da je dužan da se drži ne samo dnevnog reda i Kodeksa ponašanja, nego i odredaba Ustava, zakona, usvojenih strateških dokumenata o pristupanju EU, zatim zvaničnih stavova VSS-a, koje sadrže potpuno drugačije stavove i preuzete obaveze tim povodom.

 

 

Dva vuka i ovca glasaju o ručku - da li je to demokratija?

 

Na kraju, zadržavamo vašu pažnju na zaključcima petnaest eksperata - profesora ustavnog i pravosudno-organizacionog prava, kao minimum znanja koji treba da poseduju svi - bilo da je reč o članovima VSS-a ili sudijama - na temu: podela vlasti. Oni su sačinjeni posle javnog slušanja o Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS, 20.02.2018. godine:

 

• Polazi se od stava da će izvršna i zakonodavna vlast popraviti pravosuđe kontrolom sudske vlasti, koja se opravdava legitimitetom dobijenim od građana na političkim izborima. Iza toga se krije namera da izvršna i zakonodavna vlast ovladaju sudskom. Slikovito rečeno, demokratija je i kad o tome šta će biti za ručak glasaju dva vuka i ovca; upravo da bi građani bili pošteđeni od takvog ishoda glasanja neophodno je nezavisno sudstvo.

 

• Princip podele vlasti razume se pogrešno, pošto se zakonodavna i izvršna vlast temelje na političkom legitimitetu zasnovanom na izbornoj volji građana, dok sudska vlast svoj legitimitet crpi iz struke, profesionalne spreme i vrste posla, čija priroda je takva da ga narod ne može obavljati, pa time ni njegovi predstavnici (skupština, poslanici, predsednik).

 

• Uređenje državne vlasti zasnovano isključivo na legitimitetu koji proilazi iz izborne volje građana vodi ka jedinstvu vlasti, krši princip podele vlasti, onemogućava nezavisnost sudske vlasti i ustanovljava političku odgovornost pravosuđa pred egzekutivom i zakonodavcem, čime se urušava koncept vladavine prava.

 

• Pravilo o “ravnoteži i kontroli” važi između zakonodavne i izvršne vlasti; ne odnosi se na sudsku vlast, jer bi time bila potrta nezavisnost sudstva, čime bi posledično ljudska prava građana bila ostavljena bez suštinske zaštite.

 

• Zanemaruje se da su sve vlasti formalno utemeljene na Ustavu, dakle na jednak način.

 

• Zanemaruje se da je sudska vlast, upravo zbog garancija nezavisnosti, najviše pravno ograničena i najviše normirana vlast i to u: - sadržinskom smislu, jer primenjuje norme koje propisuju druge dve grane vlasti; - proceduralnom smislu, jer je precizno normirano kada i kako sudija ima da postupa; - u statusnom smislu, kako u pogledu uslova pravničke stručnosti koje sudija mora da ispunjava kao minimalne uslove da bi bio sudija (predsednik Vlade ili države može da bude bilo koje punoletno poslovno sposobno lice), tako i u pogledu ograničenja vrste poslova koje može obavljati, komunikacije s javnošću, napredovanja u struci itd.

 

• Zanemaruje se da je nezavisnost sudstva temelj vladavine prava, kao i da pitanje nezavisnosti sudstva nije staleško pitanje, već je nezavisnost sudstva preduslov zaštite ljudskih prava.

 

• Radni tekst se navodno bori protiv korporativizma unutar sudstva, a u stvari ruši dosadašnje tekovine pravne države. Ideja o Zakonu kojim bi se ujednačavala sudska praksa, eklatantan je primer rušenja podele vlasti i vladavine prava po kojoj je sudija taj koji donosi odluku na osnovu Ustava, zakona i drugih važećih pravila u savremenoj pravnoj državi, uključujući i ona o slobodnoj oceni dokaza na osnovu slobodnog sudijskog uverenja.

 

• Bez obzira da li je u pitanju neukost ili namera, tek rezultat iznetog pogrešnog pristupa načelu podele vlasti jeste negiranje nezavisnosti sudstva i izjednačavanje sudijskog uverenja sa sudijskom samovoljom.

 

Na osnovu svega iznetog, teško je zaključiti da li je ono što se poslednjih godina i dana događa sa pravosuđem i njegovom reformom, odustajanje od promene Ustava i EU ili neka nova taktika izvršne vlasti? Što se sudstva tiče, ono se uglavnom zadovоljava razgovorima o svojoj ulozi i sudbini sa bilo kim od „nadležnih“ i dosta mirno prihvata najrazličitija „iznenađenja“, što se neretko pogrešno shvata - da je sudstvo slabo i podeljeno. Polazi se od toga da ništa nije problem, ukoliko nadležni i na funkcijama u drugim granama vlasti poznaju i poštuju Ustav i elementarnu teoriju i praksu koja se razmatra, uvažavajući zajednički rad. A šta ukoliko nije takо?