Ove godine još jedni redovni izbori: menja se sudska vlast

Ne postoji čovek koji nije bio upoznat sa tek završenom izbornom kampanjom i izborima poslanika i odbornika. U izbornoj kampanji, plasirana je i ideja da bi građani trebalo da biraju i sudije i tužioce. U ovoj ideji ima i realnosti: „pravosudni izbori“ slede, izborna kampanja za novu pravosudnu vlast samo što nije počela, a već sledeće godine, građani će imati mogućnost da menjaju „pravosudnu vlast“.

Ko se bira na „pravosudnim izborima“?

Iako nisu glasači, građani bi trebalo da budu zainteresovani za sledeće ovogodišnje izbore: izbore za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ova dva tela su vlast za pravosudnu vlast. Njihov zadatak je da, u svom mandatu, biraju nove predstavnike svoje branše - sudije i zamenike javnih tužilaca, ali i da odlučuju o njihovom napredovanju i nazadovanju, pa i razrešenju.

Dodatno, Visoki savet sudstva predlaže i ko će biti na vrhu sudske vlasti, tj. kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ovaj zadatak bi morao da bude rešen među prvima. Mandat predsednika najvišeg srpskog suda istekao je pre godinu i po dana. Kad taj zadatak izvrše, i sami će izaći iz dugotrajnog „vanrednog v.d. stanja“. To je zato jer je predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno predsednik Visokog saveta sudstva.

Za građane bitno, jer samo Visoki savet sudstva, u stabilnom sastavu, može da brani sudije od političkog pritiska i građanima obezbedi pravo na nezavisnog sudiju. Sudije, koje donose presude „U ime naroda!“, znaju da je pravo na nezavisnog sudiju ljudsko pravo. Dakle, ono nije pravo sudije, nego pravo građana. Na „pravosudnim izborima“, sudije i tužioci ne odlučuju o sebi već, kao i uvek, o pravima drugih.

Kako izgledaju „pravosudni izbori“?

Više od polovine članova ova dva značajna tela biraju, iz svojih redova, same sudije i tužioci. Na ove članove pravosuđe računa da realno sagledava potrebe pravosuđa. Ipak, izborna kampanja i izbori po svemu liče na kampanju parlamentarnih izbora. Mnoge sudije i tužioci koji biraju nemaju vremena da čitaju programe kandidata. Izborni proces vide kao još jednu obavezu koju moraju da „odrade“ dok ih na stolicama i stolovima čeka hrpa predmeta koje nose kući da bi ih rešavali. A Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca vide kao tela sa kojima ne žele da imaju dodira - do tačke kada ova dva tela počinju da odlučuju o njihovim sudbinama. Tada bi sudije i tužioci želeli da u tom telu vide nekoga sa svog lokala, koji će se založiti za interese svog suda i tužilaštva, i ko realno može da sagleda „neku stvar“. Međutim, kako izborni proces to ne dozvoljava, onda je zaista pitanje za koga glasati...

Ko je „dovoljno dobar“ sa ministrima da može da utiče na obezbeđenje sredstava za pravosuđe, a da bude osoba koja će da stane u zaštitu „svojih“ kada se na njih vrši politički pritisak? Ovo pitanje - kao ključno za izbore - postaje još relevantnije kada se ima u vidu da za svaku odluku glasa i ministar pravde i predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine koji sede među članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Dokle god pravosuđe bude moralo da postavlja sebi ovo pitanje pri izboru, neko će trpeti štetu.

Da li će građani menjati „pravosudnu vlast“?

Građani će biti pozvani da menjaju pravosudnu vlast, odnosno sastav pravosudnih tela na ustavotvornom referendumu. Prema najnovijem predlogu Ministarstva pravde, koji je iznesen Evropskoj uniji u Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, to će se desiti već krajem sledeće godine.

Da li će jačati „pravosudna vlast“ u odnosu na političku, zavisiće od toga da li će pravosuđe uspeti da komunicira sa građanima i da podeli izazove sa kojima se susreću u zaštiti prava građana. Da je dijalog moguć između građana i pravosuđa, i da deluje pozitivno na obostrano razumevanje i poverenje, uverili smo se i kroz otvorena vrata pravosuđa. Samo pravosuđe koje je otvoreno, dosledno i odgovorno može da povrati poverenje građana i dobiju podršku na referendumu da „iznutra“ jača svoju nezavisnost.