Čeličenje policijske brutalnosti

Institucionalni odgovor na nasilje tokom protesta u Beogradu početkom jula bio je usmeren najpre na ekspresno sankcionisanje demonstranata. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policajaca zbog prekomerne sile bio je skoro pa beznačajan. Tako su institucije, koje bi trebalo podjednako da štite ljudska prava svih ljudi u zemlji, nastavili put predstavnika vlasti koji nisu videli ništa loše kada pojedini policajci udaraju pendrekom u glavu i leđa, šutiraju, gaze lice nogama ili gađaju suzavcem u telo.

Beograd je početkom jula bio žarište najnasilnijeg protesta u Srbiji u prethodnih 10 godina i više. Povređeno je više desetina građana i 118 policajaca. Uhapšeno je 153 osobe. Zabeleženo je 28 napada na medijske radnike. Dokumentovano je najmanje 26 slučajeva policijske brutalnosti. Načinjena je šteta od preko milion evra. Nasilne grupe demonstranata nisu štedele kamenice kada su napadale policiju, koja je zbog odugovlačenja i loše procene uzvratila brutalnom i prekomernom silom, ali i velikom količinom bačenog suzavca.

Vladajuća stranka je ocenila protest kao nasilni pokušaj rušenja vlasti, dok je za nerede optužila desničare i ekstremiste. Nije jasno na koga je vlast tačno mislila. Deo opozicije je poručio da će da bude uz građane na protestu, dok je za nerede rekla da je vlast namerno slala provokatore da diskredituju okupljanje. Tužilaštvo se još uvek nije oglasilo ko stoji iza nasilja na protestu. Civilno društvo je oštro osudilo policijsku brutalnost i podnelo 14 krivičnih prijava zbog policijske brutalnosti.

Predstavnici vlasti i visoki zvaničnici MUP-a izjavljivali su tokom i neposredno posle protesta da policija nije upotrebila prekomernu silu. Štaviše, direktor policije je bio ubeđen da zbog postupanja na protestu nijedan policijski službenik „neće završiti u zatvoru kao što će završiti oni koji su napadali”, što se ispostavilo tačnim iako direktor policije ne odlučuje ko će ići u zatvor, već sudija. Dodatno, direktor policije je namerno ili ne ovakvom izjavom štitio policajce koji su prekršili zakon, opravdao njihove postupke, pa čak i ohrabrio buduću lošu praksu.

Prekršajni sudovi u Beogradu i Novom Sadu vodili su 82 postupka u periodu od 8. do 15. jula zbog vređanja i napada na policajce, uništavanja imovine i posedovanja baklji, navodi Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). U ekspresno brzim suđenjima, prekršajni sudovi doneli su 43 osuđujuće i 9 oslobađajućih presuda. Kazna zatvora je izrečena u 10 slučajeva. Ostatak su novčane kazne.

U istom periodu, od 8. do 15. jula, nisu zabeleženi dostojni i brzi postupci za utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika koji su prekoračili ovlašćenja, što je posledica narativa koji je plasiran u javnosti da su policajci profesionalno postupali i koristili srazmernu silu. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je do 16. jula postupalo samo po 14 krivičnih prijava koje su podnele organizacije civilnog društva zbog brutalnosti policije. Tužilaštvo tada nije saopštilo da je MUP podneo neku krivičnu prijavu protiv svojih zaposlenih.

Umesto da tužioci sami istražuju postupanje policije, što im zakon omogućava i u ovakvim situacijama je poželjno, oni su zatražili od MUP-a koji je prethodno negirao nesrazmernu upotrebu sile da utvrdi ko je od njihovih ljudi prekoračio ovlašćenja. Sektor unutrašnje kontrole je 17. jula podneo krivičnu prijavu protiv policajca koji je pretukao autističnog mladića (19) dok je vozio bicikl. Ministar unutrašnjih poslova je dve nedelje posle incidenta izrazio žaljenje na sastanku zbog tog incidenta sa Savezom udruženja za pomoć osobama sa autizmom. Izgleda da se preko nekih stvari očigledno nije moglo proći.

Iako je Zaštitnik građana delovao brzo i dobro time što je poslao tim zaposlenih na protest, konfuzno je saopštenje koje je objavio dan posle okupljanja. Zaštitnik u naslovu saopštenja zaključuje da „policija nije koristila prekomernu silu”, a zatim da će pojedinačni slučajevi biti ispitani. Logično se nameće pitanje kako je zaključeno da nije bilo prekomerne sile, ako svi slučajevi nisu prethodno ispitani.

Konfuziju povećava i tvrdnja da su tri tima na terenu utvrdila da policajci nisu prekoračili ovlašćenja, ali da su članovi tih istih timova bili „očevici prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika u nekoliko slučajeva”, koji će biti ispitani. Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole MUP-a zbog osam slučaja policijske brutalnosti. U jednom slučaju je utvrđeno da je policajac nezakonito i ponižavajuće postupao, ali iz saopštenja je nejasno o kom slučaju je reč, što bi Zaštitnik trebalo da objavi.

Možda još nije kasno da se zaustavi proces čeličenja policijske brutalnosti, koja nije nova stvar. Stručnjaci Evropskog komiteta za prevenciju torture Saveta Evrope su posle kontrolnih poseta 2004. i 2007. ocenili kako u policijskim stanicama po zemlji vise bejzbol palice i gvozdene šipke na upadljivim mestima, čime se šalje loša poruka o postupanju policije. Deset godina kasnije, Komitet je zaključio da je nasilje prihvaćena praksa i deo policijske kulture. Štaviše, počinitelji se retko izvode pred sud, dok su kazne uglavnom uslovne.

Važno je da svi koji smatraju i govore da nasilje nije dozvoljeno u Srbiji, zaista nešto i urade po tom pitanju i utiču na podjednako sankcionisanje svih počinioca. Tužilaštvo bi trebalo samostalno, ne oslanjajući se potpuno na kapacitete policije, da istraži slučajeve policijske brutalnosti na protestu. Zaštitnik građana bi trebalo da preispita zaključak da policija nije upotrebila prekomernu silu nakon što ispita sve slučajeve po prijavama ili po sopstvenoj inicijativi. Sudije moraju da presuđuju nezavisno u odnosu na vlast, medije, političke partije, druge sudije i u odnosu na stranke u postupku u kome sudi.