Suđenje na daljinu

Radi sprečavanja širenja zaraze, tokom pandemije Kovida 19 i izbegavanja kontakata između učesnika u postupku digitalna pravda dobija na značaju, pogotovo u vreme tzv. lock-down-a. Skoro sve zemlje sveta su, više ili manje, uvele neki oblik on-line suđenja kako bi se građanima omogućio pristup pravdi u vanrednoj situaciji.

Iako na prvi pogled mogućnost suđenja na daljinu predstavlja novinu, u praksi zemalja anglosaksonskog pravnog sistema, kao na primer u Australiji i Velikoj Britaniji, on se primenjuje više godina ili decenija.

Ova vrsta suđenja ima svoje prednosti i mane.

Prednosti suđenja na daljinu su pre svega bezbednost jer ovaj tip suđenja smanjuje rizik od zaraze učesnika tokom pandemije. Može povećati pristup pravdi za građane u čijim mestima boravka nema suda, licima u inostranstvu, kao i za vunerabilne grupe, stare, bolesne i invalide. Pokretljivost ove vrste suđenja takođe bi mogla biti prednost i dovesti do ujednačavanja opterećenosti sudija u različitim delovima Srbije, tako što bi se u pojedinim vrstama postupaka, pre svega parničnih, distribucija predmeta vršila ravnomerno svim sudijama sudova istog ranga na teritoriji Srbije. Na taj način bi ostvarenje prava građana na pristup pravdi moglo biti ujednačenije, a samim tim bi se u većem stepenu omogućilo poštovanje prava građana na suđenje u razumnom roku.

Primedbe koje se ističu se odnose prvenstveno na mogućnosti da se obezbede i sačuvaju osnovni principi na kojima počiva sudski sistem, uz poštovanje prava učesnika u postupku. Postavljaju se brojna pitanja, kao na primer da li suđenje na daljinu može obezbediti neposrednost i javnost suđenja (i ako može, kojim sredstvima i načinima), kao i da li postoje materijalne i tehničke mogućnosti da se ovaj model suđenja uvede u naš pravni sistem. Problemi koji se tiču zaštite podataka ličnosti su još jedan aspekt koji se mora pažljivo razmotriti.

Ukoliko ova forma suđenja bude uvedena kod nas, neophodno je, u skladu sa osnovnim pravima i slobodama koja su proklamovana konvencijama, obezbediti jednakost strana u postupku, pravičnost, poverenje i poverljivost, sigurnost i zaštitu podataka, njihovo poreklo i integritet, odgovornost, transparentnost, etičnost. Takođe treba poštovati principe proporcionalnosti, dostupnosti, standardizacije, javnosti, uz poštovanje prava na suđenje u razumnom roku, kao i princip pravne pomoći. U krivičnom postupku neophodno je obezbediti i pravo na informisanost, pravo na poverljivi razgovor okrivljenog sa advokatom, pravo da se bude prisutan i da se učestvuje u ispitivanju svedoka. Za osetljive grupe i maloletna lica koja su svedoci i/ili žrtve krivičnih dela moraju se obezbediti posebna prava, kako se ne bi izlagali opasnosti višestruke viktimizacije, omogućivši im da lakše pristupe pravdi, sa manje stresa, izbegavanjem neposrednog kontakta sa osumnjičenima.

Da bi se ovaj vid suđenja, koji je kao predlog unet u nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (u kom delu bi Zakon stupio na snagu 1. septembra 2022. godine u privrednim sporovima, odnosno 1. septembra 2023. godine u postupku pred sudovima opšte nadležnosti), primenio, potrebno je da se prilikom uvođenja ove nove vrste “deljenja pravde”  obrati posebna pažnja na sve aspekte na koje ukazuje ovaj tekst. Ukoliko se na vreme počne sa obukom sudskog kadra (kako u primeni načela kojima se pre svega štiti pravo građana na pravično suđenje, tako i u korišćenju informacionih tehnologija) i opremanjem sudova, ovaj zadatak bi mogao biti završen do eventualnog stupanja na snagu navedenih izmena. Dobra rešenja i prakse iz iskustava drugih zemalja mogu olakšati i ubrzati postupanje.