Postupak za obezbeđenje dokaza

Uvodna razmatranja 
 

Cilj postupka obezbeđenja dokaza, prema odredbi člana 284. Zakona o parničnom postupku, jeste da omogući izvođenje dokaza u slučaju opravdane opasnosti da se taj dokaz kasnije neće moći izvesti ili će njegovo izvođenje biti otežano. Ovaj predlog za izvođenje dokaza može se podneti kako pre pokretanja parnice, tako i tokom samog postupka.
 

Pravo stranke na podnošenje predloga za obezbeđenje dokaza nije apsolutno, nego je podložno dopuštenim ograničenjima. Saglasno odredbama koje uređuju postupak za obezbeđenje dokaza uočava se zakonski osnov, da je ova vrsta postupka dozvoljena ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. Zakonom je predviđena zabrana da se u postupku za obezbeđenje dokaza pre pokretanja parnice, ne može izvoditi dokaz saslušanjem stranaka. Takođe, predviđena je i novina u odnosu na ranija zakonska rešenja, da se obezbeđenje dokaza može predložiti i nakon što odluka kojom se postupak okončava postane pravnosnažna, ako je to potrebno za postupak po vanrednim pravnim lekovima. 

Zakonski okvir - osnovna načela i pravila postupka
 

Zakonodavac je propisao da je postupak za obezbeđenje dokaza hitan. U podnesku u kome se predlaže obezbeđenje dokaza predlagač je dužan da navede činjenice koje treba da se dokažu, dokaze koji treba da se izvedu i razloge zbog kojih smatra da kasnije dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo izvođenje da bude otežano. U predlogu za obezbeđenje dokaza po mogućstvu treba da se navede ime i prezime protivnika i njegovo prebivalište, odnosno boravište. 

Podnesak u kome je predloženo obezbeđenje dokaza dostaviće se protivniku, ako je poznat. Ukoliko postoji opasnost zbog odlaganja, sud će o predlogu da odluči i bez prethodnog izjašnjavanja protivnika. U rešenju kojim se usvaja predlog, sud će zakazati ročište za izvođenje dokaza, navesti činjenice koje će biti predmet dokazivanja, kao i dokaze koji će biti izvedeni, a po potrebi će imenovati i veštake. Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je predloženo obezbeđenje dokaza, on će da mu se dostavi zajedno sa rešenjem suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza. Sud može u hitnim slučajevima da odredi da izvođenje dokaza započne i pre nego što se rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza dostavi protivniku. Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, kao i protiv rešenja kojim se odlučuje da izvođenje dokaza započne pre nego što se rešenje dostavi protivniku, nije dozvoljena žalba.  

Načelo efikasnosti i hitnosti, kao i osnovna načela savesnosti i poštenja važe u svim sudskim postupcima, pa tako i u postupku za obezbeđenje dokaza, po stavu autora teksta, oni obavezuju sve učesnike u postupku, a ne samo sud i stranke, već i sudske veštake kojim je povereno veštačenje, radi obezbeđenja dokaza, da blagovremeno odgovore na zadatak i nalog suda, a sve sa ciljem potpunog i pravilnog utvrđivanja činjenica koje su bitne i odlučne za presuđenje i rešavanja postupka u što kraćem roku.

Aktuelna sudska praksa Osnovnog suda u Кruševcu

U svojim odlukama sudije su postavile određene standarde postupanja kada je u pitanju ova vrsta postupka. Naime, sud ima pravo i obavezu da nadzire poštovanje procesnih prava uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti vezane za konkretan predmet postupka. O svemu napred navedenom svedoči bogata praksa i u okviru vanparničnog postupka pre pokretanja parnice, kao i u toku parničnog postupka. Pažljivom analizom sudske prakse najveći broj postupaka za obezbeđenje dokaza se sreće u vanparničnom odeljenju, u upisniku „R3“. U vanparničnim postupcima za obezbeđenje dokaza osnovna polazna odrednica jeste da stranke ukazuju na hitnost izvođenja dokaza odnosno usvajanja predloga i to najčešće za određivanje veštačenja od strane sudskih veštaka određene struke iz razloga što u kasnijoj fazi je to otežano. Detaljnijim pregledom se zaključuje da je najveći broj postupaka, odnosno predmeta za obezbeđenje dokaza uzrokovan prirodnim pojavama i to, obilnijim padavinama, kišom ili snegom, a što za posledicu ima poplave u građevinskim objektima ili na njivama. Stranke ukazuju sudu da je bitno hitno reagovanje kako bi se dao nalog i zadatak sudskom veštaku da utvrdi uzrok štete, uzročno-posledičnu vezu između radnje (ili propusta da se nešto uradi) i štete i visinu nastale štete i kako bi stranke dalje mogle da saniraju posledice od nanete štete, a da poseduju zakoniti dokaz za dalje vođenje postupka. Uočava se praksa suda u postupanju da se i pre dostavljanja predloga protivniku predlagača određuje izvođenje dokaza, odnosno da se protivniku predlagača predlog za obezbeđenje dokaza uručuje istovremeno sa rešenjem u kojem je određeno izvođenje dokaza. U odlukama se navodi čvrsta argumentacija kojom se ne ostavlja prostor za nedoumice i čime se rukovodio sud prilikom odlučivanja, a sve ovo sa posebnim značajem se ističe jer na rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza nije dozvoljena žalba. Neretko se dešava da se uspešno okončan postupak obezbeđenja dokaza reflektuje i na okončanje celokupnog odnosa između stranaka i to mirnim putem bez daljeg pokretanja i vođenja parničnog postupka.

Zaključna razmatranja

Postupak za obezbeđenje dokaza je zapravo zakonom propisani mehanizam zaštite stranke u slučaju neophodne potrebe za brzim reagovanjem radi pribavljanja zakonitih dokaza koji će se koristiti u novim postupcima, odnosno kasnijim fazama istog postupka. Osnovni posao sudija u ovoj vrsti postupka se sastoji u tome da prepozna pravo stranke da je neophodno brzo reagovanje suda za određivanje i izvođenje određene dokazne radnje, a sve sa ciljem rasvetljavanja problema koji je okosnica odnosno pokretačka snaga za pravilno i potpuno utvrđivanje činjenica koje je potrebno za presuđenje.