Da li je vreme da matični broj ode u istoriju?

Vest da je Hrvatska u potpunosti ukinula upotrebu matičnog broja za potrebe identifikacije svojih građana, odjeknula je početkom godine i u Srbiji, i aktuelizovala diskusiju o tome da li i naša zemlja treba da odustane od upotrebe JMBG-a, i pređe na neki drugi sistem evidencije i identifikacije građana.

Hrvatska je, zapravo, još 2009. godine počela proces zamene matičnog broja građana, tzv. osobnim identifikacionim brojem (OIB), a kako bi omogućila digitalizaciju javnih usluga, automatsku razmenu podataka između državnih organa, bolji pregled imovinskog stanja građana, ali i kako bi uskladila svoje propise sa propisima Evropske unije. Nakon perioda priprema i paralelne upotrebe OIB-a i matičnog broja, ovaj drugi konačno je isključen iz upotrebe početkom 2023. Za razliku od matičnog broja, koji je sadržao niz cifara koje ukazuju na datum i mesto rođenja, pol, kao i redni broj u odnosu na broj rođene dece konkretnog dana, OIB predstavlja nasumični niz cifara koje ne ukazuju na lična svojstva pojedinca. OIB sadrži 11 brojeva, što ga, za razliku od trinaestocifrenog matičnog broja, čini podobnim za razmenu sa organima unutar EU. Konačno, za razliku od matičnog broja, koji su mogla imati samo fizička lica, i to državljani, OIB se dodeljuje i pravnim licima, kao i stranim fizičkim i pravnim licima za koje postoji potreba da budu evidentirani u sistemu, na primer za potrebe poslovanja, ili zapošljavanja.

Srbija je, kao i Hrvatska, nasledila sistem matičnog broja iz bivše zajedničke države, pa je JMBG kod nas u upotrebi još od 1976. godine. Danas, gotovo pola veka kasnije, utisak je da korišćenje matičnog broja građanima donosi više štete nego koristi. Svako od nas gotovo svakodnevno se nalazi u situaciji da različite institucije ili privatni subjekti obrađuju (prikupljaju, imaju uvid, arhiviraju, itd) nas matični broj. Neki od njih za to imaju zakonski osnov, poput poslodavca za potrebe vođenje evidencije o zaposlenima, PIO fond za vođenje evidencije o osiguranicima, MUP za potrebe izdavanja isprava, itd.

Međutim, za mnoge je prikupljanje matičnog broja građana prosta navika, koja često i nema uporište u zakonu, ili nekom drugom pravnom osnovu za obradu podataka, poput eksplicitnog i slobodno datog pristanka lica. Štaviše, neretko je ustupanje matičnog broja uslov da se neka usluga uopšte i izvrši, iako obrada ovog podatka uopšte ne služi svrsi koja se želi ostvariti. A to je upravo i zahtev iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji među načela obrade podataka svrstava i načelo minimizacije, i propisuje da podaci o ličnosti moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade (čl. 5, st. 1. t.3. ZZPL). Zato bi svaki rukovalac podacima, pre nego što pristupi prikupljanju matičnog broja građana (kao, uostalom, i drugih podataka o ličnosti) trebalo da preispita da li bi istu svrhu mogao da ostvari i sa manjim obimom podataka. Na primer, da li je za identifikaciju lica koje se upisuje u sportski klub ili školu jezika, zaista neophodan i JMBG, ili se ista svrha može postići prikupljanjem imena, prezimena i kontakt podataka lica. Isto se pitanje može postaviti i za neke slučajeve kada i postoji zakonski osnov za obradu ovog podatka, poput javnog objavljivanja JMBG-a zastupnika pravnih lica ili preduzetnika na portalu Agencije za privredne registre. Iako može postojati javni interes da ovaj podatak bude dostupan nadležnim organima ili određenom krugu korisnika, utisak je da je dostupnost JMBG-a svima (i to u online formatu koji omogućava široki domašaj i daje više prostora za eventualne zloupotrebe), nesrazmeran.

Ovakav odnos rukovalaca podacima (svih onih koji obrađuju podatke o ličnosti, i za to određuju svrhu i način obrade podataka), ali i građana koji nisu svesni mogućih posledica, dovelo je do niza situacija u kojima je matični broj kompromitovan ili zloupotrebljen. Međutim, iako je neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka krivično delo, a povreda načela obrade podataka prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 50.000 do 2.000.000 RSD, praksa nadležnih organa i dalje adekvatno ne reflektuje broj i obim slučajeva zloupotrebe matičnog broja građana.

Tako je najpoznatiji slučaj kompromitacije matičnog broja građana Srbije star gotovo jednu deceniju, a ipak nikada nije dobio svoj epilog. Naime, 2014. godine, na društvenim mrežama, a prethodno i na javnoj internet stranici Agencije za privatizaciju, našao se spisak sa ličnim podacima, uključujući i JMBG, preko 5 miliona punoletnih građana Srbije. Kako je Agencija prestala da postoji početkom 2016. godine, niko nije odgovarao za ovaj slučaj povrede podataka. U slučaju u kome je postupao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jedno privredno društvo je bez saglasnosti svojih zaposlenih prosledilo njihov JMBG i broj lične karte. Tako su zaposlenima, bez njihove volje i prethodnog obaveštenja, otvoreni računi u banci čije usluge nisu birali, pa je Poverenik izrekao opomenu privrednom društvu zbog povrede načela zakonitosti, poštenja i transparentnosti obrade podataka. U jednom slučaju u kome je postupao Osnovni sud u Aleksincu, administrativnom radniku opštine izrečena je uslovna kazna jer je bez saglasnosti oštećene uneo njen JMBG u potvrdu koju izdaje opština i predao je njenom bivšem supružniku.

Međutim, pored mogućih zloupotreba, korišćenje matičnog broja gotovo na svakom mestu unutar sistema javnih usluga pojedinim kategorijama lica donosi velike poteškoće. Tako, s obzirom da JMBG sadrži podatke o polu, a spada u nepromenjivi lični podatak građana, i dalje ne postoji formalna administrativna mogućnost da osobe koje promene pol izmene i oznaku koja se odnosi na tu karakteristiku. Takođe, matični broj imaju samo državljani Republike Srbije, a strani državljani evidentiraju se u sistemu po nekom drugom identifikacionom osnovu, poput broja pasoša. Kako je ovo promenjiv podatak, dolazi do problema u evidentiranju lica, a nekada i do otežanog ostvarenja prava, poput onih iz radnih odnosa ili socijalne zaštite. Sa druge strane, treba pretpostaviti da i država ima interes (posebno u vremenu u kome sve veći broja stranaca živi i radi u našoj zemlji) da kroz jedinstven identifikacioni podatak, kompatibilan sa drugim državama, a pre svega onim u Evropskoj uniji, uključi ova lica u svoj pravni poredak.

Koliko je Republika Srbija blizu ili daleko od ukidanja upotrebe matičnog broja i vođenja sistema poput onog u zemljama EU, teško je reći. Ukidanje JMBG-a sporadično se pominje kao mogućnost, ali do sada nije došlo do zvaničnih najava niti priprema za ovaj proces, koje bi trebalo da obuhvate i temeljnu reviziju i ažuriranje javnih registara. Dok se to ne desi, građani bi trebalo da budu oprezniji kada ustupaju svoje matični broj javnim i privatnim subjektima, a nadležne institucije bi slučajeve zloupotrebe morale početi adekvatno i da kažnjavaju.