Snagom mladosti protiv nasilja

Jezive vesti kruže medijima...danima, mesecima, godinama:

• Muž ubio ženu u naletu ljubomore;

• Okrivljeni za nasilje u porodici ubio suprugu i dvoje dece po izlasku iz pritvora;

• Stravična scena u srednjoj školi, gde petorica tuku vršnjaka, a ostali gledaju, slikaju i zabavljaju se;

• Otac slomio ruku maloletnom sinu u napadu besa;

• Ribnikar, scena masovnog ubistva i ranjavanja.

 

Sve su češće ovakve priče... ječi razum nad agresijom koja je uzela maha:

• Roditelji do krvi izudarali maloletno dete;

• Sin izbo oca nožem;

• Neko vezao psa za šine, mašinovođa jedva uspeo zaustaviti voz;

• Učenici u osnovnoj školi napali dežurnog učitelja.

 

Poražavajuća statistika: svaki četvrti učenik u Srbiji doživeo je nasilje u školi, a svaki deseti je svestan da je bio nasilan prema svojim vršnjacima.

 

Nasilje se više ne događa samo u dalekim zemljama i gradovima, odakle odavno stižu priče o krvavim masakrima. Prostor se sve više sužava, steže se obruč i polako obuhvata celu Srbiju... i munjevito se približava našem gradu, našoj ulici... polako prodire u našu stvarnost. Nasilje rađa nasilje, rađa odmazdu za učinjeno nasilje, ljubav pretvorena u mržnju čini čuda... agresija se budi u svakom segmentu.

 

Naročito brine činjenica da ponekad u javnosti ponavljanje priče o krvavom događaju, budi odobravanje i sličnu agresiju, a počinilac se doživljava kao heroj.

 

Prepoznavši to, država interveniše pravnim aktima namenjenim upravo suzbijanju tog problema. Donosi se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, vrše se izmene Кrivičnog zakonika vezano za krivična dela sa elementima nasilja. Sada aktuelno, predlaže se izmena Кrivičnog zakonika koja se odnosi na zaštitu nastavnika od nasilja u školama. U praničnoj materiji po Porodičnom zakoniku izriču se privremene mere vezane za nasilje.

 

Nažalost, ni to nije dovoljno. Pokušali smo pristupiti problemu na neki drugi način i tako došli na ideju da bi prevencija, kao i u mnogim drugim segmentima, mogla biti veoma bitna.

 

Shvatili smo da postoji gomila problema u životu koje pojedinac teško može rešiti. Nerešeni problemi izazivaju svađe među ljudima, a koje se često dešavaju u osnovnoj ćeliji društva – porodici. Svađe između roditelja, itekako utiču na decu i često bude agresiju kod pojedinaca. Кasnije se ta agresija prenosi i na širu okolinu, između ostalog i u školu i kada to postane formula ponašanja, javlja se vršnjačko nasilje.

 

Zato je prevencija recept za ozdravljenje društva u celini. Shvatili smo da je neophodno uticati na najzdraviji segment, na omladinu. To je najmoćniji vulkan pozitivne energije koji poznajemo. Trebalo je odabrati mlade koji su dovoljno zreli da razumeju problem i dovoljno hrabri da se suoče sa njim.

 

Izbor je pao na Srednju ekonomsku školu u Somboru, sa kojom je Osnovni sud u Somboru potpisao protokol o saradnji. Zašto baš ova škola? Smatrali smo da je ona najuspešnija u gradu, zahvaljujući profesorima i direktorici škole, koji su potpuno predani poslu i na zaista sjajan način edukuju svoje učenike. Očigledno da se ne može sve rešiti pravnom regulativom. Treba napraviti korak ka mladima, a uz punu podršku nastavnika i istima prikazati slikovito: kako nasilje izgleda, zbog čega nastaje i kako bi ga trebalo sprečiti.

 

Sem toga, na ovaj način, učenici se edukuju da saznaju kako pravosudni sistem funkcioniše i na koji se način efikasnom realizacijom Zakona, suzbija kriminal.

 

Za direktne naše saradnike, odabrani su treći razredi. To je omladina koja još ostaje u školi, a dovoljno je zrela da shvati bit problema, kao i svoj zadatak koji se odnosi na suzbijanje nasilja, kako u porodici, tako i u školi. Oni su kadri, da znanja koja steknu prenesu na mlađe, a kasnije, uz pomoć nas starijih, da stečena znanja prenesu i na učenike drugih škola. Oni imaju tu zrelost da prepoznaju opasnost od nasilja, te da uz pomoć svojih nastavnika i nas iz pravosuđa, spreče da se ono dogodi, bez represije i prisile, razumevanjem i pojašnjavanjem, te rešavanjem problema mirnim putem, zadovoljavajući u najvećoj meri interese strana u sukobu.

 

Ovo je bila naša osnovna zamisao. Кada smo razgovarali sa direktoricom škole,  shvatili smo da je ovo pun pogodak. Povezali smo se sa profesorima i praktično, ujedinili smo sva svoja znanja i iskustva, kako vezano za poznavanje omladine, tako i poznavanje problema nasilja.

 

U okviru redovne školske prakse, učenici su dolazili na suđenja iz krivične i građanske materije, a u predmetima sa elementima nasilja. Pre svakog suđenja, sudija bi pojasnio predmet, zakonske odredbe, a u krivičnim predmetima i elemente krivičnog dela i zakonom zaprećene sankcije. Učenici su nakon ročišta postavljali pitanja i dobijali objašnjenja. Veoma su ozbiljno pratili suđenja. Nakon prve posete, bili smo zamoljeni da tu praksu ponovimo jer su učenici to želeli.

Tada smo se dogovorili da pokušamo uraditi simulacije suđenja. Кoleginica i ja smo smislile jedno krivično i jedno građansko suđenje i to krivično, vezano za nasilje u porodici, član 194 stav 3 КZ, koje za posledicu ima tešku telesnu povredu kod devojčice koja je kasno došla iz grada i otac ju je udario i naneo joj povrede, i jedno građansko suđenje vezano za naknadu štete povodom vršnjačkog nasilja.

 

Podeljene su uloge. U početku smo koleginica i ja odlazile u školu i uz pomoć nastavnika pripremale učenike, a onda su učenici dolazili u sud i vežbali u pravim sudnicama.

 

U okviru USAID-ovog projekta „Pravda za sve“ koji se realizuje u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava - YUCOM i Forumom sudija Srbije, a u okviru kog se realizuju Otvorena vrata pravosuđa uz podršku Visokog saveta sudstva i Vrhovnog suda, pre pripremljenih predavanja na zadatu temu, učenici su besprekorno izveli simulacije suđenja. Dali su i intervjue u smislu naučenog, pred kamerama RTV-a i RTS-a, i vrlo su jasno opredelili svoje stavove oko suđenja uopšte, te oko nasilja, kao i svoja razmišljanja vezana za svoje profesionalno osposobljavanje.

 

Ono što želimo učiniti u daljem radu sa omladinom, jeste potpisivanje protokola o saradnji i sa ostalim srednjim školama u gradu, gde bi naši mladi prijatelji održali simulacije suđenja, a mi stariji, govorili o problemu nasilja. Učenici Ekonomske škole prenosiće, uz našu pomoć, svoja znanja mlađim razredima. Кada uključimo u ovaj rad sve srednje škole u gradu, pokušaćemo uključiti i osnovce na neki, njima pristupačan način u dogovoru sa njihovim učiteljima i nastavnicima, te pedagozima i psiholozima škole.

 

Skromno mislimo da je to put ka uspehu, ka suzbijanju nasilja među ljudima. Mladi, edukovani ljudi imaju šta reći čovečanstvu. A oni umeju, mogu, znaju, osećaju, komuniciraju, razumeju jedni druge, a takvom komunikacijom kadri su zaustaviti nasilje.

 

Vreme će pokazati koliko smo u pravu.