Kada policija može da vam upadne u stan bez sudskog naloga?

Jedna od najspornijih odredbi čuvenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u decembru 2022. po drugi put povučen nakon oštrih reakcija javnosti, odnosila se na ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Kontroverzni član Nacrta sadržao je osnove za ulazak policije u stan bez naredbe suda preuzete iz Zakonika o krivičnom postupku, sa jednim novim rešenjem – postojanjem osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo.

 

Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova tada su tvrdili da ovakva formulacija služi da precizira stav 5 člana 158 Zakonika o krivičnom postupku, koji daje osnov za ulazak u stan bez naredbe suda „ako je to potrebno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu“, te da je ovo rešenje uključeno zbog mogućnosti reagovanja policije prilikom slučajeva nasilja u porodici.

 

Organizacije civilnog društva upozorile su da bi na ovaj način ovlašćenja policije bila preširoko definisana, što bi ostavilo značajan prostor za zloupotrebe. A ako je reč o porodičnom nasilju, predstavnici civilnog društva istakli su da osnov za hapšenje počinilaca već postoji u ZKP-u. Utisak je da je odredba koja je alarmirala javnost ocenjena ne samo kao potencijalno opasna, već i kao nepotrebna. Član 91 je na kraju i obrisan iz Nacrta, čija je revizija i dalje u toku.

 

Da li to znači da policija ne može da vam uđe u stan bez sudskog naloga? Ne baš. Ovo pitanje za sada ostaje regulisano Zakonikom o krivičnom postupku, koji predviđa uslove kada policija može da izvrši ulazak u stan bez naredbe suda i izvrši pretres bez prisustva svedoka.

 

 

Pretresanje bez naredbe

 

Zakonik o krivičnom postupku razlikuje pretresanje na osnovu naredbe i pretresanje bez naredbe. Javni tužilac ili ovlašćeni službenik policije mogu da, u izuzetnim slučajevima, uđu u stan i izvrše pretres i bez naredbe suda ukoliko je ispunjen bar jedan od 5 navedenih osnova iz člana 158 ZKP.

 

Kada zakon to dozvoljava? Na primer, ukoliko ste, kao držalac stana, dali saglasnost ili ukoliko neko zove u pomoć. Pored toga, policija može da uđe u stan bez naloga i „radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela“ ili „radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog“. Na kraju, ovo ovlašćenje važi i za situacije kada je potrebno da policajci uđu u stan da bi otklonili neposrednu i ozbiljnu opasnost za ljude ili imovinu.

 

I sam Ustav propisuje izuzetke od nepovredivosti stana, koji su razrađeni kroz ZKP.

 

Dakle, policija u različitim situacijama može ući u nečiji stan bez naloga – od požara ili elementarnih nepogoda, preko uklanjanja eksplozivnih naprava, pa sve do hapšenja.

 

Međutim, čak i u slučajevima kada policija izvrši ulazak, odnosno pretres stana bez naredbe suda i prisustva svedoka, ima obavezu da o tome izda potvrdu, odnosno sačini zapisnik i navede razloge ulaska i pretresanja. Bez obzira na postojanje naloga, imate pravo da znate šta je razlog.

 

Takođe, policija u ovom slučaju mora da, odmah po izvršenju pretresa bez naloga suda, o tome podnese izveštaj sudiji za prethodni postupak, koji će oceniti da li su uslovi za pretresanje bili ispunjeni.

 

Sa druge strane, ukoliko policija ima naredbu suda, postoje situacije kada može izvršiti ulazak u stan i započeti pretres bez da vam tu naredbu prethodno preda, kao što redovna procedura nalaže. Zakon o krivičnom postupku je to omogućio u slučajevima kada se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja, kada je očigledno da se priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak, ili ako je držalac stana nedostupan.

 

 

A šta ako policija pogreši stan?

 

Da širenju osnova za pretres stana od strane policije ne treba olako pristupati pokazao je i nedavni slučaj iz Beograda. Policija je izvršila pretres stana u ulici Slobodana Jovanovića, demolirala vrata i napravila značajnu materijalnu štetu, a potom zapečatila stan jer u njemu nije bilo nikog. Svi smo mnogo puta videli ovu scenu u detektivskim serijama i često navijali za policiju da uhvati kriminalca. Međutim, ovaj put se ispostavilo da kriminalac za kojim se tragalo ni ne živi na toj adresi.

 

Stanar nastradalog stana, koji je u trenutku pretresa bio na poslu, otišao je u policijsku stanicu „29. novembar“ da sazna razlog upada policije u stan u kome živi. Kroz razgovor sa inspektorkom ispostavilo se da je policija jednostavno pogrešila adresu – umesto u ulicu Višnjički venac, navigacija ih je dovela do ulice Slobodana Jovanovića. Ko radi, taj i greši, ali kada se greška meri u visini nekoliko prosečnih plata koliko iznosi šteta pričinjena prilikom pretresa, odbijanje policije da je nadoknadi može prilično da vam zakomplikuje život.

 

Advokat oštećenih istakao je da je poseban problem u ovom slučaju to što ni vlasnica stana, a ni stanar, nisu videli naredbu sudije za pretres. Oni su podneli prijavu Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a i najavili podnošenje krivične prijave protiv odgovornih policijskih službenika. Što se naknade štete tiče, rekli su da će, ukoliko MUP i dalje bude odbijao da sanira posledice, podneti tužbu i protiv države.

 

 

Izuzetak, a ne pravilo

 

Važno je naglasiti da je legislativa ostavila policiji mogućnost ulaska u stan bez naloga suda, ali samo u izuzetnim slučajevima. Naravno da postoje situacije kada policija ne može da sačeka nalog suda da bi uradila svoj posao, na primer, kada su životi ljudi u opasnosti, kao što član 158 ZKP-a i kaže. Međutim, takve situacije treba posmatrati onako kako i zakon nalaže – kao izuzetak.

 

Uključivanje široke i nedovoljno definisane formulacije poput „postojanja osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo“ ostavlja mogućnost za zloupotrebe. Imajući u vidu trend podizanja krivičnih prijava protiv uzbunjivača ili učesnika protesta, jasno je zašto građanima ovakvo rešenje pali crvene lampice. Iako je ovaj stav za sada izbačen iz Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, dok se zakon ne usvoji, sve karte su na stolu.

 

Osim u izuzetnim slučajevima koji su objašnjeni u tekstu, policija je dužna da vam pokaže naredbu suda, omogući vam da sačekate svog advokata do 3 sata pre nego što započne sa pretresom, uključi dva svedoka koji će posmatrati postupak pretresa, a onda sačini zapisnik i da vam mogućnost da na njega uložite prigovor.

 

Ukoliko smatrate da je policija prilikom ulaska i pretresa prekršila vaša prava ili nesavesno postupala, uz naredbu suda ili bez nje, imate mogućnost da podnesete prijavu Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Zbog toga je važno da sačuvate podatke iz potvrde, odnosno zapisnika koji policija izdaje nakon ulaska ili pretresa. SUK će dalje istražiti da li postoje osnove za disciplinski postupak, imajući u vidu da važeći Zakon o policiji prepoznaje protivpravnu primenu policijskih ovlašćenja ili zloupotrebu statusa policijskog službenika kao teže povrede službene dužnosti.

 

Ako je u celom procesu učinjena i materijalna šteta, imate pravo da tužite i državu za nadoknadu štete, a ne samo „NN lice koje policija juri“, kako je bilo objašnjeno stanaru ulice Slobodana Jovanovića. Ipak, svaki slučaj je različit i najbolje je da se pre pokretanja ovih postupaka konsultujete sa advokatom, ali znajte da ukoliko postupanje policije uključuje elemente krivičnog dela, imate pravo da podnesete krivičnu prijavu protiv samih policijskih službenika.

 

Jedan od takvih slučajeva desio se nedavno u Beogradu, kada su dve LGBT osobe podnele prijavu protiv policajaca zbog torture kojoj su bili izloženi prilikom pretresa njihovog stana. Jezivi detalji ovog slučaja poslužili su kao još jedna opomena da se kontrola nad radom policijskih službenika koji ova ovlašćenja izvršavaju mora ozbiljno unaprediti pre nego što će širenje osnova za ulazak u stan bez naloga postati prihvatljivo.