SLAPP postupci – Novi vid pritiska na istraživačke novinare i aktiviste

Novinari i aktivisti koji rade u odbrani javnog interesa često se susreću sa različitim pritiscima - okoline, neistomišljenika, političara i medija. Međutim, osim verbalnih reakcija u vidu diskreditacija,  inspekcijskih kontrola,  otežanih izdavanja akreditacija za pružanje usluga,  nepovoljnijeg tretmana na konkursima koji se finansiraju javnim sredstvima i sprovođenja istraga u vezi sa navodnim aktivnostima finansiranja terorizma ili pranja novca, od skoro je u Srbiji prisutan i novi daleko opasniji vid pritiska usmeren protiv lica koja u javnom prostoru ukazuju na propuste u radu institucija i državnih funkcionera - strateški postupci protiv učešća javnosti, odnosno SLAPP postupci (eng: Strategic Lawsuits against Public Participation).

Primarni cilj ovakvih postupaka nije ostvarivanje pravde ili nekog drugog legitimnog interesa. Podnosioci uopšte ne očekuju da „pobede“ u sudskom postupku, znajući da im okolnosti slučaja ne idu u prilog, i osnovno što žele da postignu jeste zastrašivanje tuženih. Kada se sagledaju neposredni povodi za tužbe protiv aktivista ili novinara, jasno je da su one usmerene na suzbijanje kritika i u budućnosti, odnosno na cenzurisanje istraživačkih novinara i odvraćanje aktivista od daljeg rada u javnom interesu. Primera radi, ukoliko aktivista godinama učestvuje u sudskim sporovima, pod konstantnim pritiskom troškova vođenja postupka odnosno svoje odbrane, kao i potencijalnim sudskim sankcijama, upitno je hoće li taj aktivista istrajati u svojim naporima i nastaviti da ukazuje na propuste nadležnih institucija, organa javne vlasti i političara u budućnosti. Imajući u vidu navedeno, ovakvi postupci pre svega vode gušenju slobode govora i sprečavanju potencijalnih kritika protiv onih koji se nalaze na pozicijama moći.[1]

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, gde ovakvim tužbama najčešće pribegavaju korporacije, ovakve postupke u Srbiji često pokreću upravo nosioci javnih funkcija, a neretko i same javne institucije. Ovo praktično znači da ta lica koriste svoj mandat, a potencijalno i resurse opredeljene za javne institucije, kako bi se obračunavala sa onima koji ukazuju na nepravilnosti u njihovom radu, ili tačnije onima koji u javnosti insistiraju na njihovom odgovornom, transparentnom i zakonitom postupanju.

Takođe, cilj ovakvih postupaka nije isključivo zastrašivanje samih tuženih, kao i finansijsko iscrpljivanje aktivista vođenjem dugih sudskih sporova. Često iza ovakvih tužbi stoji i upozorenje drugim organizacijama civilnog društva, aktivistima i istraživačkim novinarima koji se bave sličnim oblastima kakve posledice mogu imati ukoliko nastave da izveštavaju o nekoj temi od značaja za javnost, ali i uticanje na slobodu mišljenja i izražavanja, koja je garantovana Ustavom Republike Srbije. Pokretanjem SLAPP postupaka nastoji se i umanjiti ugled i reputacija tuženog, jer koliko god tužba bila neosnovana, u određenom delu javnosti stvara se utisak da tužilac samo koristi svoja dozvoljena pravna sredstva za zaštitu od uvreda i drugih neosnovanih napada. Kada postupci na kraju budu okončani u korist tuženog, na primer odbacivanjem tužbe, ta tema u javnosti je često već pala u zaborav i ne dobija odgovarajuću medijsku pokrivenost.

Upravo iz tog razloga, važno je napomenuti da iako u Srbiji ne postoje specifični pravni mehanizmi na raspolaganju tuženim licima kojima bi oni pred sudom dokazali da se protiv njih vode upravo SLAPP postupci, određeni mehanizmi iz pravnog sistema Republike Srbije se ipak mogu koristiti protiv zlonamernih tužbi u građanskim postupcima. Ovde se pre svega misli na institut zloupotrebe prava u građanskim postupcima, čiji pravni osnov nalazimo u Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o parničnom postupku.

Imajući u vidu da SLAPP postupke protiv aktivista pokreću nosioci javnih funkcija ili javne institucije, pokretači tih postupaka imaju značajnu prednost – finansijsku, medijsku ili institucionalnu, a ponekad i sve tri zajedno. Kako bi se umanjila pozicija moći pokretača ovih postupaka, neophodno je aktivistima i novinarima pružiti podršku u svim navedenim aspektima.

Pre svega, potrebno je obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu pojedincima, pokretima i organizacijama koji se suočavaju sa ovakvim pritiscima. Učešće aktivista u ovakvim procesima bez adekvatnog zastupanja značajno umanjuje njihove izglede za uspeh, ma koliko da je sama tužba neutemeljena. U pojedinim situacijama, nakon dogovora sa advokatom, za aktiviste i novinare može biti korisno da i sami pokrenu pravne procese protiv onih koji ugrožavanjem javnog interesa krše konkretne propise (npr. podnošenjem krivičnih prijava, prijavljivanjem nadležnim inspekcijskim organima, i sl). Takođe, u pojedinim situacijama, iznošenje konkretnog slučaja u javnost može pomoći aktivistima i novinarima i doprineti okretanju javnog mnjenja na stranu tuženih. Izlazak u javnost imao bi za cilj i osnaživanje mreže podrške na lokalu, od strane drugih organizacija civilnog društva, istomišljenika i drugih građana koji su zainteresovani za rešavanje određenog problema. Naravno, ovakvi javni nastupi moraju biti strateški isplanirani, jer u suprotnom mogu dovesti i do suprotnog efekta i umanjiti šanse za okončanje pravnih procesa. Iznošenje slučaja u javnost može poslužiti za mobilizaciju javnosti i crowdfunding – prikupljanje sredstava za odbranu od SLAPP postupaka. Kao poslednji mehanizam, internacionalizacija konkretnog problema, tačnije povezivanje sa međunarodnim akterima i alarmiranje međunarodnih institucija koje sarađuju sa javnim institucijama u Srbiji može u nekim slučajevima doprineti stvaranju povoljnijeg ambijenta za suprotstavljanje SLAPP postupcima. Primera radi, to mogu biti specijalne procedure UN koje se pokreću pred Specijalnim izvestiocem za branitelje ljudskih prava[2] kao i drugim specijalnim UN telima. Predstavljanje pravih ciljeva SLAPP postupaka, kao i pokazivanje negativnog uticaja koje odmazda protiv aktivista može imati na ocenu stanja prava i sloboda i izveštavanje o napretku Srbije, načini su da se ojača pozicija aktivista i umanji jaz u moći između civilnog sektora i najčešćih pokretača ovih postupaka.