Referendum u Srbiji: sitnice koje imaju krupne posledice

Izvor fotografije: Pawel Czerwinski / Unsplash

 

 

 

Ustav je temeljni društveni ugovor između građana i vlasti kojim se garantuje sloboda građana i kojim građani odgovoran posao upravljanja zajednicom poveravaju organima vlasti i postavljaju granice u kojima vlast može da deluje. Zato se o promenama ustava odlučuje po posebnom postupku. U pravnom poretku ustav kao najviši pravni akt ima tu „privilegiju“ da, za razliku od svih drugih propisa, reguliše postupak po kome se odlučuje o usvajanju ustava i njegovim promenama.

 

Iskustva Srbije, kako prilikom usvajanja Ustava Republike Srbije 2006. godine, tako i ovom prilikom, kada se odlučivalo o promeni Ustava koja se odnosi na pravosuđe kao granu vlasti koja štiti prava građana, demantuju prethodno izneto zapažanje o suštinskim svojstvima ustava i  postupku odlučivanja o njegovoj promeni. I u jednom i u drugom slučaju o Ustavu Republike Srbije odlučivalo se u žurbi iako za to nije bilo potrebe, jer je vremena bilo dovoljno da se postigne konsenzus o temeljnim vrednostima koje su spremni da prihvate i građani i vlast i da se oblikuju ustavna rešenja.

 

Procedura po kojoj se odlučuje o usvajanju i promenama Ustava nije puka formalnost. Pored legaliteta ona ima i legitimacijsku funkciju. Zato procesna pravila  moraju biti unapred propisana, moraju biti jasna i precizna kako bi se izbegla ili na najmanju moguću meru svela potreba za njihovom interpretacijom, naročito naknadnom interpretacijom u toku odvijanja postupka.

 

Deo procedure za promenu Ustava su i radnje vezane za glasanje kao i rokovi u kojima se ove aktivnosti obavljaju, a koje se analiziraju u kontekstu konkretne situacije.

 

U stručnoj javnosti se već dugi niz godina upozorava na nedostatke Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Bilo je dovoljno vremena da se ovaj Zakon novelira i njegovi nedostaci otklone. To međutim nije učinjeno. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi usvojen je 9. XI 2021, menjan je 25. XI u 22 časa, a stupio je na snagu 26. XI 2021, dakle 4 dana pre usvajanja akta o promeni Ustava RS i Odluke o raspisivanju referenduma za izjašnjavanje građana o promeni Ustava RS.

 

Akt o promeni ustava, Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava RS i Odluka o raspisivanju referenduma usvojeni su 30. XI 2021. Referendum je raspisan za 16. I 2022. (čl. 47 st. 1 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi).

 

Vreme u kome se odvijaju aktivnosti vezane za pripremu i glasanje na referendumu bilo je 47 dana i trajalo je od 30. XI 2022. kada je usvojena Odluka o raspisivanju referenduma pa do 29. I 2022. kada se navršava Ustavom propisani rok od 60 dana za izjašnjavanje građana na referendumu (čl. 203 st. 8 Ustava RS).

 

Referendum je održan 16. I 2022. dakle, 47 dana od dana kada je raspisan (čl. 18 st. 2 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi propisuje da se referendum može održati najranije 45, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma). 

 

Utvrđivanje konačnih rezultata glasanja na referendumu uključuje četiri koraka.

 

Prvi je obrada podataka i utvrđivanje rezultata glasanja. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (čl. 41) propisuje rokove u kojima se ove aktivnosti moraju okončati. Po utvrđivanju rezultata glasanja na glasačkim mestima opštinska izborna komisija u roku od 48 časova (čl. 41 st. 2 Zakona) utvrđuje rezultate glasanja i dostavlja ih u naredna 24 časa Republičkoj izbornoj komisiji (čl. 41 st. 2 Zakona), koja u narednih 48 sati od dostavljanja rezultata glasanja utvrđuje konačne rezultate glasanja (čl. 41 st. 1 Zakona). Rok za ove aktivnosti istekao je 21. I 2022. u 20 časova.

 

Drugi je zaštita biračkog prava i odlučivanje RIK o prigovorima na nepravilnosti tokom glasanja. Prigovori se podnose u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta (čl. 71 st. 1 Zakona). Rok za podnošenje prigovora istekao je 18. I 2022. u 20 časova. RIK odlučuje o prigovoru u roku od 96 sati od podnošenja prigovora (čl. 71 st. 5 Zakona). Ovaj rok istekao je 22. I 2022. u 20 časova. RIK je odlučivao o prigovorima 21. I 2022. Neki prigovori su odbijeni, a zbog utvrđenih propusta poništeno je glasanje na devet glasačkih mesta i odlučeno da se izbori na tim glasačkim mestima ponove 23. I 2022. Nakon toga RIK je i 26. I 2022, odlučivao o prigovorima koje je podnelo troje građana i prigovore je odbacio.

 

Treći korak je zaštita biračkog prava pred Upravnim sudom (čl. 73 Zakona). Zaštita se može zatražiti u roku od 96 sati od prijema rešenja RIK kojim je prigovor odbijen, a žalba se podnosi preko RIK. RIK je odlučivala o prigovorima 21. I 2022. i u konkretnom slučaju (glasačko mesto 59 u opštini Voždovac) odbila je prigovor kao neosnovan.  Rok za podnošenje žalbe Upravnom sudu, na odluku RIK o odbijanju prigovora je 96 sati (4 dana) od dostavljanja rešenja RIK. Ovaj rok bi isticao 25. I 2022.

 

U konkretnom slučaju Upravni sud je odluku doneo 21. I 2022. i dostavio ga istog dana Republičkoj izbornoj komisiji. Upravni sud je, odlučio da se žalbom osnovano ukazuje na to da glasački odbor podnosiocima žalbe ponudio da glasaju, a da je birački spisak pod njihovim imenom već bio potpisan.

 

Postupajući po presudi Upravnog suda RIK je 30. I 2022, dakle dan nakon isteka ustavom propisanog roka za izjašnjavanje građana na referendumu, odlučila da se glasanje na mestu 59 u opštini Voždovac poništava, da se raspušta glasački odbor koji je 16. I 2022. sproveo glasanje na tom glasačkom mestu i da se glasanje na tom glasačkom mestu ponovi 2. II 2022, dakle 4 dana po isteku roka za izjašnjavanje građana na referendumu (čl. 203 st. 8 Ustava).

 

Četvrti korak je objavljivanje konačnih rezultata glasanja na referendumu. Rezultate glasanja utvrđuje i objavljuje RIK u roku od 48 sati od momenta kada dobije sve rezultate glasanja od izbornih komisija (čl. 41 Zakona). Kako izjašnjavanje birača nije završeno u roku koji propisuje Ustav RS, RIK do isteka tog roka nije mogao da utvrdi i objavi konačne rezultate referenduma. Glasanje na glasačkom mestu 59 u opštini Voždovac održano je 2. II 2022. ali konačni rezultati glasanja na referendumu do 4. II 2022. RIK još nije objavio.

 

U ovoj situaciji potrebno je odgovoriti na više pitanja:

 

Da li birači mogu glasati i posle isteka Ustavom propisanog roka u kome se građani izjašnjavaju na referendumu o promeni Ustava RS? Odgovorila bih sa DA.

 

Da li je RIK svojom odlukom da se ponovi glasanje na biračkom mestu prekršio odredbu čl. 203 st. 8 Ustava koja propisuje da se građani izjašnjavaju na referendumu najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava RS? Odgovorila bih sa DA

 

Da li se u ovom slučaju radi o povredi roka propisanog u Ustavu RS koja je formalnog karaktera i koja ne utiče na rezultat glasanja na referendumu? Odgovorila bih sa DA

 

Da li RIK može da objavi konačne rezultate glasanja na referendumu i u slučaju kada na jednom biračkom mestu proces izjašnjavanja birača nije okončan pozivom na to da rezultati glasanja na tom biračkom mestu bitno ne utiču na ishod odluke koja se donosi na referendumu? Odgovorila bih sa NE

 

Da li je RIK dužan da poštuje odluku Upravnog suda kojom je poništeno rešenje RIK od 21. I 2022. kojim je kao neosnovan odbijen prigovor birača zbog nepravilnosti u radu glasačkog odbora na glasačkom mestu 59 u opštini Voždovac? Odgovorila bih sa DA

 

Da li su rešenja u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi koja se odnose na rokove, posebno one koji se odnose na zaštitu prava građana da glasaju na referendumu usklađena sa Ustavom RS propisanim rokom u kome se građani izjašnjavaju na referendumu? Odgovorila bih sa NE

 

Da li je u ovom slučaju došlo do bitne povrede ustavom garantovanog prava građana da glasaju na referendumu? Odgovorila bih sa DA

 

Da li je ova povreda sankcionisana kaznenim zakonodavstvom? Odgovorila bih sa DA (čl. 157 KZ)

 

Da li bi građani kojima je povređeno pravo izjašnjavanja na referendumu mogli da se ustavnom žalbom obrate Ustavnom sudu i zatraže zaštitu prava glasa? Odgovorila bih sa DA

 

Imajući navedeno u vidu, bilo bi poželjno da Ustavni sud po sopstvenoj inicijativi ili na predlog ovlašćenih predlagača pokrene postupak ocene ustavnosti odredaba Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koje regulišu rokove za glasanje na referendumu o promeni Ustava RS.