Kontrola policije posle vanrednog stanja

Narodna skupština, Zaštitnik građana i Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova treba da preispitaju zakonitost rada policije tokom vanrednog stanja i obaveste građane o rezultatima.

Narodni poslanici su danas od 10 časova krenuli sa raspravom o ukidanju vanrednog stanja, koje je proglašeno 15. marta 2020. godine zbog pandemije korona virusa. Sigurno se sada postavlja bezbroj pitanja o tome šta će se desiti posle vanrednog stanja, a jedno od njih je da li su institucije bile na visini zadatka tokom dosadašnjih 52 dana javne opasnosti u kojima je bio ugrožen opstanak države i građana.

Policija je u tom periodu imala važan zadatak da obezbedi poštovanje zabrane kretanja ljudi tokom večernjih i noćnih sati, što je još uvek jedna od najvažnijih mera sprečavanja širenja zaraze. Otvoreno je pitanje da li je policija taj posao obavila kako treba, odnosno u skladu sa načelima i standardima policijskog rada – zakonito, profesionalno, srazmerno, politički neutralno, pri čemu su potrebe i prava građana uvek na prvom mestu.

Zakonom o policiji je propisano da se kontrola policije obezbeđuje spoljašnjom i unutrašnjom kontrolom, kako bi se osigurala njena odgovornost pred državom, zakonima i građanima, što je jedan od uslova za demokratski rad policije. Policija se kontroliše zato što ima monopol zakonite upotrebe sile i značajna diskreciona ovlašćenja koja omogućavaju veću efikasnost, ali i otvaraju prostor za zloupotrebe.

Spoljašnju kontrolu rada policije vrše Narodna skupština, skupštine jedinice pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave, pravosudni organi, nezavisni državni organi kao što su Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, građani i javnost. Unutrašnju kontrolu rada policajaca i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) vrši Sektor unutrašnje kontrole.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a su jedni od najznačajnijih kontrolora policije. Ako poslanici ukinu vanredno stanje, članovi Odbora treba da zatraže od MUP-a vanredni izveštaj o postupanju policije tokom vanrednog stanja i donesu zaključke o poštovanju političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu policije, kao i o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima.

Dodatno, Zaštitnik građana i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a treba da preispitaju zakonitost i pravilnost u radu policajaca svakog pojedinačnog slučaja gde postoje prijave građana, ali i sumnja da nije sve urađeno po propisima. Posebno je važno da se utvrdi odgovornost i predvide sankcije u onim slučajevima koji su uzburkali javnost, odnosno pričalo se o njima u medijima ili na društvenim mrežama.  

Na početku vanrednog stanja, dva policijska službenika su pesnicama zaustavili čoveka koji je tokom policijskog časa šetao kućnog ljubimca. U ovom slučaju, potrebno je utvrditi da li su policajci upotrebili najmanju moguću silu kako zakon nalaže. Sektor unutrašnje kontrole treba da obavesti šta je uradio povodom snimka gde policajac šamara mladića koji je priveden i nalazio se na zadnjem sedištu službenog automobila policije.  

Važno je naći odgovor zašto policija nije reagovala kada je došlo do okupljanja desetine ljudi iz vladajuće stranke u Novom Pazaru i Nišu, kao i pod kojim okolnostima su izvršena 139 hapšenja do 4. aprila zbog kršenja mera samoizolacije. Bitno je i utvrditi kako su pojedinci dobili dozvolu da izađu na ulice kada je skoro svima zabranjeno to da učine, te palili baklje i ugrožavali bezbednost drugih ljudi, zbog čega je 12 organizacija civilnog društva i reagovalo.

Naročito je u vanrednim okolnostima važno preispitati rad institucija i otkloniti bilo kakve sumnje o neprofesionalnom i nezakonitom radu, odnosno sankcionisati one koji nisu radili po propisima. Tako se gradi poverenje u institucije, ali i otklanjaju mogućnosti da se građani samoorganizuju kako bi obezbedili ličnu bezbednost u okruženju koje ne mogu da kontrolišu.