Sudije se pitaju - Izbor članova Visokog saveta sudstva

Visoki savet sudstva (VSS) je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika u Republici Srbiji. Kao takav, VSS je noseći stub sudske vlasti i garant institucionalne samostalnosti pravosuđa. Ustavna kategorija je od 2006. godine. Njegov položaj i značaj je dodatno ojačan izmenama Ustava Republike Srbije, koje su potvrđene na republičkom referendumu održanom 16. januara 2022. godine. Ovim izmenama sudska vlast je dodatno ustavno osnažena kao nezavisna grana vlasti. Narodna skupština više ne bira sudije, već samo četiri člana VSS iz reda istaknutih pravnika. VSS je dobio punu nadležnost nad izborom, prestankom funkcije i premeštajem sudija, čime se smanjuje politički uticaj na pravosuđe. Vrhovni sud je ustavno definisan kao najviši sud u Republici Srbiji, a nezavisnost sudija je dodatno zaštićena kroz zabranu svakog neprimerenog uticaja.[1] Zakonom o Visokom savetu sudstva se definiše i bliže uređuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada VSS, uslovi i postupak za izbor izbornih članova, trajanje mandata i prestanak njegove funkcije i obezbeđivanje uslova i sredstava za rad ovog organa.[2]

VSS ima 11 članova (10 izbornih i jednog po položaju). Čine ga šest članova iz reda sudija koje biraju same sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije, te predsednik Vrhovnog suda koji je član po položaju.[3] Može se reći da ovakva struktura, u kojoj većinu čine izborni članovi iz reda sudija, jeste u skladu sa međunarodnim standardima i načelima, prema kojima je neophodno da Savet za pravosuđe, nezavisan od izvršne i zakonodavne vlasti, bude sastavljen isključivo od sudija, ili od značajne većine sudija koje su izabrale njihove kolege.[4] Članovi iz reda sudija biraju se iz sudova različitog ranga, čime se obezbeđuje pluralitet sudijske struke. Istaknuti pravnici moraju imati najmanje deset godina pravničkog iskustva i posedovati, pored vrhunskih pravnih znanja i stručnih kompetencija, izuzetne lične kvalitete — moralni integritet, odgovornost, autonomnost mišljenja, kao i profesionalnu doslednost.[5] Ovakva struktura, u teoriji, omogućava ravnotežu između sudijske samouprave i demokratske kontrole, budući da se kombinuje struka i predstavnici šire pravne zajednice.

Mandat izbornih članova traje pet godina i oni nemaju mogućnost ponovnog izbora. Članovi iz reda istaknutih pravnika stupili su na funkciju 2023. godine,[6] te im mandat ističe 2028. godine. Međutim, mandat članova iz reda sudija ističe u aprilu 2026. godine. Kako prema Zakonu,[7] odluka o otpočinjanju postupka izbora kandidata za izbornog člana iz reda sudija mora biti doneta najkasnije šest meseci pre isteka mandata izbornog člana sa tekućim mandatom, jasno je da nas na jesen očekuje intezivan izborni ciklus.

Što se tiče zastupljenosti sudova, struktura je takva da se jedan član iz reda sudija bira iz Vrhovnog suda, jedan član iz apelacionih sudova i Upravnog suda, jedan član iz viših sudova, jedan član iz privrednih sudova i Privrednog apelacionog suda, jedan član iz osnovnih sudova, te  jedan član iz prekršajnih sudova i Prekršajnog apelacionog suda. Svaki sudija može biti biran i kao kandidata ga predlaže sednica svih sudija (ili ga podrži najmanje 20 sudija) jednog suda ili više sudova vrste, odnosno stepena u kojem vrši sudijsku funkciju. Izuzetno, sudija Vrhovnog suda, Prekršajnog apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda status kandidata stiče podnošenjem prijave. Predsednici sudova, kao i vršioci funkcije predsednika suda, ne mogu biti kandidati za članove Visokog saveta sudstva, budući da njihova funkcija nosi sa sobom institucionalnu moć i potencijalni uticaj na sudije, a što može dovesti u pitanje slobodu odlučivanja i nepristrasnost izbornog procesa.

Sudije ostvaruju svoje izborno pravo slobodno, opšte, jednako i neposredno, putem tajnog glasanja, čime se garantuje autonomija njihove volje i sprečava svaki oblik spoljnog uticaja. Nijedno lice, niti institucija nemaju pravo da sudiju sprečavaju, primoravaju ili pozivaju na odgovornost zbog načina na koji je glasao. Ova zabrana predstavlja ključni mehanizam zaštite od političkog, institucionalnog ili kolegijalnog pritiska, obezbeđujući da izbor članova VSS iz reda sudija bude izraz isključivo profesionalne procene i savesti svakog pojedinačnog sudije. Takav okvir je neophodan za očuvanje integriteta sudstva i poverenja u njegovu nezavisnost i samostalnost. Svaki sudija ima pravo glasa i može glasati samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju. Što konkretno znači da npr. sudija Privrednog suda u Novom Sadu može glasati samo za kandidata sa liste za privredne sudove i Privredni apelacioni sud.

Prethodni izborni proces članova iz reda sudija, koji je sproveden krajem 2020. godine, bio je transparentan, pretežno dobro organizovan i sproveden u skladu sa tada važećim pravnim okvirom naše zemlje. Veliki broj sudija je tada i ostvario svoje izborno pravo, što je za svaku pohvalu.[8] Međutim, treba imati u vidu da je taj proces sproveden u znatno mirnijim društveno-političkim okolnostima. U svetlu aktuelnih izazova, predstojeći izborni proces zahteva dodatnu pažnju, institucionalnu i ličnu odgovornost, kao i jasno artikulisane vrednosti struke. Sve kako bi se obezbedila legitimnost postupka, očuvala nezavisnost sudijske funkcije i aktivno očuvalo poverenje javnosti u pravosudni sistem.

U ovom procesu sudije su ključni akteri. Njihovo pravo glasa nije samo tehnički instrument, već izraz poverenja koje građani i pravosudni sistem polažu u njihovu stručnost, integritet i odgovornost. Sudije se pitaju. Ne izvršna vlast. Ne zakonodavna vlast. Ne pita se ni jedna institucija, interesna grupacija ili pojedinac. Upravo sudije, svojim slobodnim glasom, oblikuju telo koje će štititi nezavisnost sudstva i usmeravati njegov razvoj. Zbog toga je od presudne važnosti da svaki sudija bude svestan snage koju nosi njegov glas. Ne sme biti mesta ravnodušnosti, niti prostora za pritisak. Pravo glasa je privilegija, ali i odgovornost. Svaki glas je odraz lične savesti, ali i kolektivne obaveze prema građanima koja očekuju da pravosuđe bude nezavisno, transparentno i legitimno.