Kada poslodavac gazda postane – kako da zaštitiš svoja radna prava?

U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete“. Zvuči kao noćna mora, zar ne? Da ista ne bi postala vaša java, u kraćem tekstu koji sledi biće vam predstavljen način na koji je zakonodavac uredio postupak zasnivanja radnog odnosa, kao i najkraći putevi da zaštitite svoja prava iz radnog odnosa.

 

 

Zasnivanje radnog odnosa

 

Pre stupanja na rad, poslodavac je u obavezi da sa vama zaključi pisani ugovor o radu, i to u tri primerka, od koja vam jedan mora uručiti. Takođe, pre nego što stupite na rad, poslodavac za vas mora podneti jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, a koje obuhvata zdravstveno, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ako ugovor o radu ne bude zaključen pre nego što faktički počnete sa obavljanjem posla, nastupa zakonska fikcija da ste zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, pri čemu je potrebno da protiv poslodavca podignete parničnu tužbu sa zahtevom da sud odlukom utvrdi da ste zasnovali radni odnos na neodređeno vreme.

 

 

Probni rad

 

Mnogi od vas susreli su se sa posebnom sortom gazdi, koje primaju radnike na neplaćeni probni rad za određeni vremenski period, pa po isteku tog rada konstatuju da vi niste ispunili očekivanja u pogledu radnih sposobnosti, i ubrzo vas zamenjuju novim radnikom, takođe na neplaćenom probnom radu. Dobra ideja gazdi, kontinuirano sticanje profita bez uloženih sredstava u plaćanje radne snage? Biće da vas je gazda ipak doveo u zabludu.

 

Probni rad ugovara se kroz zaključenje osnovnog ugovora o radu, za period ne duži od šest meseci. Poslodavac za vreme trajanja probnog rada prema zaposlenom ima sve obaveze koje ima i prema zaposlenom koji je na rad primljen bez ugovorenog probnog rada, dakle i da mu isplati zaradu za obavljeni rad. Bez zaključenog ugovora o radu ne smete stupiti na rad, makar to bio i probni rad. U suprotnom, poslodavac na vašu štetu čini krivično delo.

 

Jedina razlika između probnog rada i zasnivanja radnog odnosa bez ugovaranja prethodnog probnog rada, jeste da ukoliko do isteka probnog rada zaposleni ne pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, njemu po isteku probnog rada prestaje radni odnos, jer se smatra da je nastupio raskidni uslov. Čak i u toj situaciji, na strani poslodavca nastaje obaveza da donese i uruči vam obrazloženo rešenje o prestanku radnog odnosa.

 

 

Zaštita prava iz radnog odnosa u krivičnom postupku

 

U slučaju da vam poslodavac pri zasnivanju radnog odnosa uskrati neko od radnih prava, pred vama su tri puta da vaša prava zaštitite – obraćanje inspekciji rada, podnošenje krivične prijave i podizanje parnične tužbe.

 

Najjednostavniji put zaštite radnih prava, a ujedno i najpovoljniji jer ne uključuje bilo kakve troškove poput angažovanja advokata, jeste podnošenje krivične prijave nadležnom javnom tužiocu. Zakonodavac je propisao krivično delo „Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja“, a koje čini svaki poslodavac koji se svesno ne pridržava zakona, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata (npr. pravilnika o radu) o pravima po osnovu rada i o pravima iz socijalnog osiguranja. Poslodavac koji učini ovo delo, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine. Delo je učinjeno čim poslodavac ne postupi po Zakonu o radu, npr. pre vašeg stupanja na rad ne zaključi sa vama ugovor o radu, uskrati vam korišćenje godišnjeg odmora, ne uplati vam doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Kako da ga prijavite? Nakon što obezbedite dokaze (npr. kolegu sa posla koji želi da svedoči, vašu prepisku sa poslodavcem vezanu za obavljeni rad), potrebno je da u pisanoj formi sačinite krivičnu prijavu u kojoj ćete izneti činjenice, tj. način na koji vam je poslodavac uskratio, odnosno povredio pravo iz radnog odnosa, podatke o poslodavcu i tu prijavu predati nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu (npr. prema mestu u kom ste obavljali rad ili gde je sedište poslodavca), a ukoliko niste vični sačinjavanju prijave, javni tužilac dužan je da vašu usmenu prijavu primi na zapisnik. Pored tužilaštva, prijavu možete podneti i u policijskoj stanici, jer policijski inspektor za privredni kriminal vašu prijavu prosleđuje nadležnom tužiocu. Ovaj postupak ne iziskuje bilo kakve troškove, već javni tužilac vašeg poslodavca krivično goni pred sudom po službenoj dužnosti, a na vama je da na pretresu pred sudom istaknete imovinskopravni zahtev (npr. da opredelite iznos za koji ste oštećeni od strane poslodavca neisplaćivanjem zarade, neuplaćivanjem doprinosa i tome slično).

 

 

Prekršajni postupak

 

Postupanje poslodavca protivno Zakonu o radu, sankcionisano je i propisivanjem mnogih prekršaja (npr. poslodavac koji zaposlenom ne uruči primerak ugovora o radu, kazniće se novčano u iznosu do milion dinara). Nakon što vam poslodavac uskrati neko pravo iz radnog odnosa, inspekciji rada možete podneti predstavku kao vid prijave, odnosno zahteva za sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora, pri čemu možete insistirati na tome da nadzor bude sproveden bez prethodne najave poslodavcu, kako dokazi o povredi prava ne bi bili uništeni. Ako inspektor utvrdi da je vaša prijava bila osnovana, rešenjem će naložiti poslodavcu da u ostavljenom roku otkloni povredu (npr. da vam uruči primerak ugovora o radu), a ujedno će nadležnom prekršajnom sudu podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca. Međutim, kako prekršajno gonjenje zastareva u roku od dve godine, a što se u praksi neretko dešava, celishodnije je da podnesete krivičnu prijavu, nego zahtev za sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora.

 

 

Parnični postupak

 

Poslednji, ujedno i najduži put da zaštitite vaša radna prava, jeste parnični postupak. Pokreće se podizanjem tužbe pred osnovnim sudom prema mestu sedišta poslodavca, odnosno prema mestu u kom ste obavljali rad – izbor je na vama. Podesan je recimo za slučaj da želite da sud poništi nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu (npr. pre otkaza ugovora o radu poslodavac vam nije uputio pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, uz ostavljanje roka od najmanje osam dana za izjašnjenje). Osim vas, tužbu može podići i predstavnik sindikata čiji ste član, na osnovu vašeg ovlaščenja, dok reviziju kao vanredni pravni lek protiv pravnosnažne presude može podneti samo advokat koga angažujete. Rok za podizanje tužbe je šezdeset dana od dana dostavljanja rešenja kojim je povređeno vaše pravo (npr. rešenja o otkazu ugovora o radu), odnosno od saznanja za povredu prava (npr. po prestanku obavljanja rada odete u Nacionalnu službu za zapošljavanje radi ostvarivanja prava na naknadu za slučaj nezaposlenosti i saznate da nemate to pravo, jer za vreme obavljanja rada niste uopšte bili prijavljeni kod nadležnog fonda, niti su vam uplaćivani doprinosi). U slučaju da tužbu podignete po isteku roka od 60 dana, sud istu odbacuje. Zakonodavac je propisao rok zastarelosti  novčanih potraživanja iz radnog odnosa u trajanju od tri godine od dana nastanka obaveze (npr. od dana u kom vam je rešenjem poslodavca priznato pravo na isplatu jubilarne nagrade).

 

 

Umesto zaključka

 

U podneblju u kojem radnici za vratom umesto poslodavaca imaju gazde, kojima radnici nisu važan resurs, već nužno zlo za sticanje profita, kome treba isplatiti što manju zaradu i uskratiti mu većinu prava iz radnog odnosa, a ona koja čine zakonski minimum i obavezu poslodavca – prijavu na obavezno socijalno osiguranje i redovnu isplatu zarade, radnicima se predstavljaju kao naročita pogodnost, građani koji su u potrazi za zaposlenjem, ne bi smeli sebi ni po koju cenu dopustiti da gazdi postanu „mazga za izrabljivanje“. Loši uslovi rada na početku obavljanja rada vremenom se neće poboljšati, već mogu biti još gori, pa završiti se i danas sve prisutnijim zlostavljanjem na radu, jer „što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. Ako se ipak ko, čitajući ovaj tekst, pronađe u njemu, pravo je vreme za donošenje ispravne odluke o iniciranju borbe za zaštitu svojih prava, jer „tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija“.