Porodiljsko za muškarce

Da li smo upoznati sa tim?

Većina građana i građanki u Srbiji je upoznata sa pravom majke na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Postavlja se pitanje zašto je svega 350 očeva u 2022. godini (zvanični podaci Ministarstva za brigu o prorodici i demografiju) koristilo prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada uzmemo u obzir činjenicu da je u istoj godini ukupan broj korisnika iznosio 57.000. Da li je razlog za takvo “nekorišćenje prava” nespremnost muškaraca da preuzmu na sebe takvu vrstu brige o potomstvu? Ili je to posledica neinformisanosti i nepoznavanja svog prava? Možda zbog stereotipa i kulturoloških obrazaca, po kojima je isključivo žena ta koja je odgovorna za takvu brigu o detetu? Vrlo moguće da se odgovor krije u sva tri postavljena pitanja.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju donelo je srednjoročni plan u kome je utvrđeno da broj očeva koji je koristio pravo odsustva sa rada radi nege deteta u 2022. godini iznosi 350, a ciljana vrednost za 2023. godinu je 450 očeva korisnika, da bi ciljana vrednost za 2024. godinu bila 550 očeva korisnika. U skladu sa tim, doneta je Uredba o Utvrđivanju programa podrške sprovođenja populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece u Republici Srbiji za 2023. godinu. Program sprovodi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave. Jedan od posebnih ciljeva koji se želi postići ovim Programom jeste, između ostalog, i usklađivanje rada i roditeljstva.

Šta kaže Zakon?

Prvo treba naglasiti da Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 113/2017) porodiljsko odsustvo sa rada deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo, koji je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Porodiljsko odsustvo zaposlena žena ima pravo da otpočne najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina za porođaj određenog na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Porodiljsko odsustvo traje tri meseca od dana porođaja. Takođe, Zakon o radu (član 94. stav 5.) kaže da i otac deteta može da koristi to pravo na porodiljsko odsustvo i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Za treće i svako naredno novorođeno dete porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje ukupno dve godine.

Drugi deo odsustva vezan je za samu negu deteta i počinje od dana kada se navrše ta tri meseca od porođaja. I to pravo - pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, može koristiti i otac deteta umesto majke. Pravo na ovo odsustvo traje od isteka porodiljskog odsustva, dakle od trećeg meseca, pa do navršenih 365 dana od otpočinjanja porodiljskog odsustva, za prvo i drugo dete, ili dve godine za treće, četvrto i svako naredno dete.

Dakle, ovo pravo može da koristi jedan od roditelja i jedan od uslova za ostvarivanje ovog prava oca je da je majka u radnom odnosu. To znači da roditelji mogu odsustvo da koriste naizmenično. Prvo što treba da urade je da naprave pismeni sporazum u vezi sa tim. Što dalje znači, kada otac hoće da uzme odsustvo sa posla radi nege deteta, poslodavcu treba da podnese taj međusobni dogovor supružnika u pisanoj formi, zatim Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaku) i Potvrdu izdatu od strane supruginog poslodavca u kojoj se navodi period u kojem je supruga koristila porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i kad je počela da radi. Dalja procedura tiče se poslodavca i nadležnog organa grada ili jedinice lokalne samouprave. Poslodavac, na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije, treba doneti Rešenje kojim će usvojiti taj zahtev zaposlenog na odsustvo sa rada u traženom periodu. Zatim, zajedno sa tim rešenjem, nadležnom organu, podneti i zahtev za naknadu zarade (radi refundacije).

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Kada oba roditelja mogu istovremeno koristiti pravo na odsustvo? Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom (“Sl. Glasnik RS”, br.113/2017) – oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, u situacijama kada je potrebno odsustvo radi posebne nege deteta, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće.

Prvo treba reći da je posebna nega deteta ona koja je neophodna zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti deteta, na osnovu mišljenja i ocene nadležnog zdravstvenog organa. U tom slučaju, jedan od roditelja deteta kome je potrebna posebna nega, ima pravo da po isteku porodiljskog i odsustva radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena najviše do navršenih pet godina života deteta.

Ovo praktično znači da, po slovu zakona, ako majka ispuni uslove za početak porodiljskog odsustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta, otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo sa sledećim detetom. Ovim zakonskim rešenjem je učinjen napredak, jer po rešenju starog zakona, sa početkom novog porodiljskog dolazilo je automatski do prekida ranijeg porodiljskog.

Rezime i zaključak

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kroz naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju se stara država. To je, dakle, zakonom zagarantovano pravo. To pravo se finansira iz budžeta države. Pored finansijske podrške, resorno Ministarstvo na osnovu pomenutog Planskog dokumenta sprovodi i aktivnost kroz programe civilnog društva putem kojih vrši upoznavanje roditelja sa mogućnošću da otac koristi pravo na odsustvo radi nege deteta. Bez namere da ulazim u ocenjivanje rada Ministarstva, iako na papiru sve deluje smisleno, očigledno je da pozitivni rezultati te strategije izostaju ili su neznatni. Tako da, možda i nije sve do društva, ima nešto i do države.

• Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje);

• Zakon o finansijskoj podršci roditelja sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021 i 130/2021);

• Uredba o Utvrđivanju programa podrške sprovođenja populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece u Republici Srbiji za 2023.godinu. (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Beograd, 02.03.2023.godine)