Koja je razlika između bračne i vanbračne zajednice?

Iako je Ustavom Republike Srbije propisano da su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne u skladu sa zakonom[1], to ne znači da ne postoje određene razlike u drugim granama prava (poput naslednog prava). Pored toga, s obzirom da postoji „papir“ (uverenje iz venčanog lista), bračnim supružnicima je lakše da ostvare određena prava u odnosu na vanbračne supružnike.

 

Krenimo ispočetka.

 

 

Kako nastaje bračna, a kako vanbračna zajednica?

 

Bračna zajednica nastaje tako što dva lica suprotnog pola daju saglasne izjave volja o tome da sklapaju brak pred nadležnim matičarem i 2 svedoka (kumovima). Matičar uredno beleži te izjave, supružnici se zajedno sa kumovima potpisuju i postojanje braka se evidentira u matične knjige. Potrebno je da između budućih supružnika ne postoje bračne smetnje (da nisu u određenom stepenu srodstva, da nisu već u braku sa drugim licem itd..).

 

Za razliku od toga, vanbračna zajednica nastaje neformalno. Moguće je da se vanbračni supružnici saglase da stupe u vanbračnu zajednicu, ali to najčešće nastaje neformalno (kroz njihovo ponašanje i radnje se utvrđuje njihova volja) tako što odluče da žive zajedno, te zajednički snose troškove stanovanja, ishrane, komunalija ili postanu roditelji pa zajednički podižu, vaspitavaju i izdržavaju decu.

 

Dakle, vidimo da je razlika između bračne i vanbračne zajednice formalne prirode. Gledajući sa strane, u sadržinskom smislu, ne postoji razlika između vanbračnih i bračnih supružnika. Naime, oni se nalaze u zajednici čiji je cilj ostvarenje zajednice života. Za spoljašni svet, vanbračna zajednica ima izgled braka.[2] U tom smislu, i sam Zakon definiše vanbračnu zajednicu kao trajniju zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji.[3]

 

 

Koja je onda razlika između vanbračne zajednice i emotivne veze?

 

Vanbračna zajednica razlikuje se od emotivne veze po postojanju zajednice života jednog muškarca i jedne žene koja podrazumeva ukupnost emotivnih, intelektualnih, ekonomskih i socijalnih odnosa vanbračnih drugova, koju karakteriše određena trajnost i stabilnost, čije je postojanje poznato trećim licima i koja nastaje njihovim saživljavanjem i prestaje prestankom namere ostvarivanja te zajednice.[4]

 

 

Lični i imovinski odnosi u bračnoj/vanbračnoj zajednici

 

U pogledu odnosa između bračnih i vanbračnih supružnika, možemo reći su regulisani Porodičnim zakonom, da vlada ravnopravnost bračnih i vanbračnih supružnika. Pa tako, bez obzira da li su roditelji u vanbračnoj ili bračnoj zajednici, oni u potpunosti ostvaruju svoja roditeljska prava i dužnosti prema detetu (vaspitanje, čuvanje, izdržavanje, zastupanje itd.).[5] Vanbračni supružnici su potpuno izjednačeni sa supružnicima prilikom usvojenja dece i začeća uz biomedicinsku pomoć.[6]

 

U pogledu utvrđivanja roditeljstva, postoje određene razlike. Pa tako, kada se udata žena porodi, onda se automatski pretpostavlja da je muž majke otac deteta, dok u situaciji porođaja žene koja se nalazi u vanbračnoj zajednici, neće se smatrati da je vanbračni supružnik otac deteta (što je opravdano jer ne postoji nikakva zvanična evidencija o tome). U toj situaciji, majka može da prijavi vanbračnog supruga kao oca, a onda on pred nadležnim matičarem potvrđuje da je otac deteta (može i pred drugim organom, npr. notarom). Ako ospori roditeljstvo, majka može podneti tužbu nadležnom sudu za utvrđenje očinstva.

 

Dalje i bračni i vanbračni supružnik, pod određenim uslovima (nesposobnost za rad ili nezaposlesnost uz odsustvo sredstava za život) imaju pravo na izdržavanje od strane drugog vanbračnog/bračnog supružnika. Takođe, ovo pravo ima i bivši bračni/vanbračni supružnik ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi.[7]

 

Imovina koju vanbračni supružnici steknu radom za vreme trajanja vanbračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu (isto važi i za slučaj bračnih surpužnika). Imovina koju steknu pre zasnivanja vanbračne zajednice ili koju tokom trajanja zajednice steknu poklonom ili nasleđem, predstavlja njihovu posebnu imovinu.[8]

 

 

Kako prestaje bračna, a kako vanbračna zajednica?

 

Ovde ipak postoje primetnije razlike.

Ukratko, brak prestaje smrću jednog od supružnika, proglašenjem nestalog lica za umrlo, poništajem ili razvodom.[9]

S obzirom da je brak „formalnija“ ustanova, a vanbračna zajednica „neformalnija ustanova“, samim tim postoje razlike koje se ogledaju u sledećem. Za razliku od braka koji prestaje razvodom/poništajem, vanbračna zajednica ne prestaje na takav način. Neformalno je nastala, pa se može i neformalno prekinuti (bez učešća bilo kakvog službenog organa).

Na primer, tako što se vanbračni supružnici saglase da se rastanu ili tako što jedan od njih napusti drugog i prekine svaki kontakt. Za razliku od ove situacije, ako supružnici prestanu da vode zajednički život (na primer jedan napusti drugog i preseli se), oni će i dalje formalno biti u braku tako da ako hoće da se razvedu, moraju da pokrenu sudski postupak, bilo kroz predlog o sporazumnom raskidu, bilo kroz tužbu.

 

 

Vanbračna zajednica u svetlu drugih zakona – ne baš ravnopravan status

Nasleđivanje

 

Ono u čemu se ogleda najveća razlika između vanbračnog i bračnog druga jeste u pogledu njegovog prava na nasleđivanje. Naime, vanbračni supružnik ne spada u red zakonskih naslednika.[10] To u prevodu znači da on NE može naslediti po osnovu zakona. Usled toga, on nema pravo ni na nužni deo.

 

Međutim, vanbračni drug – ostavilac, može sačiniti testament i ostaviti deo imovine vanbračnom supružniku u nasleđe.

 

Znači, vanbračni supružnik može naslediti samo po osnovu testamenta, ali ne i na osnovu zakona, pa tako ako ostavilac iza sebe nije ostavio testament, onda vanbračni supružnik može da se pozdravi sa nasleđem.

 

Za razliku od njega, bračni drug spada u krug zakonskih naslednika, tako da ako ostavilac nije sačinio testament, bračni drug će se javiti kao naslednik u prvom ili drugom naslednom redu.

 

Pitate se sada, šta ako su vanbračni supružnici zajedno štedeli, digli kredit za stan, koji se vodi samo na ime preminulog vanbračnog supružnika, a zajedno su ga otplaćivali od svoje plate, ispada onda drugi vanbračni supružnik nema nikakva prava na stanu...

 

Da ne bi previše ulazili u dubinu, ukratko ćemo objasniti ovu situaciju.

 

Opisani stan (bez obzira što se vodi samo na jednog vanbračnog supružnika)[11], potpada pod režim zajedničke imovine vanbračnih supružnika (otkupljen zajedničkim sredstvima). Samim tim, zakonska je pretpostavka da su udeli u njegovom sticanju jednaki (tj. 50-50).[12] Pa tako, vanbračni supružnik može u ostavinskom postupku (a i naknadno), podneti zahtev da se izdvoji ovih 50% na ime njegovog udela u sticanju zajedničke imovine. Posledično, 50% vlasništva nad stanom se nasleđuje, a drugih 50%, ulazi u njegovu imovinu koju NE deli sa naslednicima (ta imovina je izašla iz ostavinske mase), budući da je to sada njegovo vlasništvo.

 

 

Porodična penzija

 

Naime, pravo na porodičnu penziju imaju i bračni i vanbračni supružnik. Međutim ovde je razlika više administrativne prirode.

 

O čemu se radi?

 

Ukoliko su ispunjeni uslovi za ostvarenje prava na porodičnu penziju (detaljnije o uslovima pročitajte ovde), bračni supružnik će lakše ostvariti svoje pravo pred nadležnim PIO fondom. On će uz zahtev priložiti izvod iz matične knjige venčanih, dok vanbračni supružnik normalno ne poseduje takav izvod.

 

Usled toga, vanbračni supružnik će prvo morati da podnese predlog nadležnom vanparničnom sudu da se utvrdi da je on bio u vanbračnoj zajednici sa preminulim osiguranikom/korisnikom penzije, kako bi dobio pravnosnažno rešenje koje dostavlja PIO fondu i dokazuje postojanje vanbračne zajednice.

 

 

Zdravstveno osiguranje

 

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju[13] vanbračni supružnik spada u krug članova uže porodice i može da se osigura preko svog vanbračnog supružnika koji ima status osiguranika. Znači, ako jedan vanbračni supružnik ne radi, a drugi radi, onda može da se osigura preko drugog.

 

Pošto nemaju nikakav papir da su u vanbračnoj zajednici, potrebno je da podnesu zahtev nadleđžnoj filijali RFZO-a. Uz zahtev se prilaže overena izjava vanbračnih supružnika da postoji trajna zajednica između njih u trajanju od najmanje 2 godine i da ne postoje bračne smetnje, kao i overene izjave dva svedoka kojima se potvrđuje trajanje vanbračne zajednice. Uz zahtev se prilaže i lična karta na uvid.[14]

 

 

Zaključak

 

Vidimo da načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice nije apsolutno iako tako deluje čitajući Ustav. Logično je da se vanbračni supružnici prilikom ostvarivanja svojih prava nalaze u otežanoj situaciji s obzirom da ne postoji nikakva zvanična evidencija kao što je to u situaciji sa bračnom zajednicom. Da li će se situacija u određenim granama prava (kao što je slučaj kod nasleđivanja), popraviti, stvar je odluke zakonodavca.