Zaštita sudija od neprimerenih uticaja

Sudije odlučuju o najvažnijim ljudskim pravima i slobodama. Svaka stranka koja se nađe pred sudom želi da uspe u postupku. Kako bi uspeli u sporu ili kako bi ishodovali odluku koja im odgovara, nekad pribegavaju i neprimerenim uticajima na sudije.

 

Neprimereni uticaju na sudije jesu svako direktno ili indirektno mešanje u odlučivanje sudije ili svaki pritisak koji se vrši na sudije u radu i odlučivanju. Cilj neprimerenog uticaja je da se ishoduje određena odluka. Posledica neprimerenih uticaja je da sudija ne vodi postupak i ne donosi odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, čime se urušava princip nezavisnosti sudije i sudstva i princip nepristrasnosti.

 

Neprimerene uticaje na sudije mogu da vrše različiti subjekti i to oni koji su u nekoj poziciji moći u odnosu na sudiju, sa namerom da ishoduju sudsku odluku koja njima odgovara. To mogu biti spoljašnji institucionalni uticaji koje vrše zakonodavna i izvršna vlast, politične stranke, nevladine organizacije, mediji, unutrašnji uticaji koje mogu vršiti druge sudije, predsednici sudova, sudije viših sudskih instanci i spoljašnji uticaji koje mogu vršiti stranke u postupku, advokati, rođaci, prijatelji i slično.

 

Neprimereni uticaji na sudije se vrše na različite načine: pretnjom, ucenom, pokušajem podmićivanja, neprimerenom kritikom u medijima, nasiljem, uznemiravanjem, proganjanjem, osvetom i drugo.

 

Od neprimerenih uticaja sudije se najpre štite svojim ličnim i profesionalnim integritetom, sudijskom etikom, stručnošću i hrabrošću. Sudije su dužne da se odupru neprimerenim uticajima kojima su eventualno izložene, jer su dužne da budu nezavisne i da sude nepristrasno.

 

Ali, zaštita sudija od neprimerenih uticaja treba da potekne od države, kroz poštovanje principa podele vlasti i nezavisnost sudstva. To se postiže pre svega pružanjem određenih garancija sudijama: stalnost sudijske funkcije, nepremestivost, materijalne garancije nezavisnosti sudija i sudstva i drugo.

 

Od aprila 2021. godine, izmenom Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva, uveden je nov put zaštite sudija od neprimerenih uticaja. Propisan je način rada i odlučivanja Visokog saveta sudstva u slučajevima nedozvoljenog uticaja na rad sudova i sudija.

 

Visoki savet sudstva je po prvi put, u cilju zaštite nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, odredio iz reda sudija - izbornih članova Saveta, sudiju nadležnog da postupa u slučaju nedozvoljenog uticaja na rad sudija i sudstva (nadležni sudija).

 

Nadležni sudija je zadužen i ovlašćen da: postupa po zahtevima sudija za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, ispituje postojanje nedozvoljenog uticaja ispoljenog u javnosti, preko medija, društvenih mreža, na javnim skupovima ili na neki drugi javni način, pribavlja potrebne dokaze i informacije o postojanju nedozvoljenog uticaja, podnosi obrazloženi predlog za sazivanje sednice Saveta radi odlučivanja o postojanju nedozvoljenog uticaja, na sednci Saveta predstavlja činjenično stanje i daje predlog odluke, sarađuje sa nadležnim institucijama u sprovođenju obuka sudija o prepoznavanju i reagovanju na nedozvoljeni uticaj, predlaže Savetu mere za sprečavanje nedozvoljenog uticaja, sarađuje sa Etičkim odborom i disciplinskim organima, vodi evidenciju o svim slučajevima nedozvoljenog uicaja, podnosi Savetu godišnji izveštaj o nedozvoljenom uticaju na sudstvo i sudije.

 

Od ovih izmena omogućeno je sudijama koji smatraju da postoji nedozvoljen uticaj na njihov rad da Visokom savetu sudstva podnesu zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja.

 

Dakle, sam sudija koji smatra da se na njega vrši nedozvoljen odnosno neprimeren uticaj podnosi Visokom savetu sudstva zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja koji pored podataka o podnosiocu zahteva, sadrži kratak opis činjeničnog stanja, uključujući i opis načina na koji je izvršen nedozvoljen uticaj, ko je to učinio i kada je to učinjeno.

 

Zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja koji je podnet Visokom savetu sudstva, dostavlja se nadležnom sudiji, koji prvo utvrđuje da li je zahtev potpun i razumljiv i da li su verovatni navodi o postojanju nedozvoljenog uticaja.

 

Licu koje je u zahtevu navedeno da je izvršilo nedozvoljeni uticaj, upućuje se pisani poziv da se, u roku od osam dana, izjasni na navode iz zahteva za zaštitu od nedozvoljenog uticaja.

 

Nadležni sudija može, ako smatra potrebnim, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog podnosioca zahteva, obaviti i poverljiv razgovor sa podnosiocem zahteva, te zatražiti informacije i dokaze od suda, drugih državnih organa, javnih ustanova, pravnih ili fizičkih lica.

 

Kada navodi iz zahteva za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, pribavljeni dokazi, informacije i izjave pružaju dovoljno osnova da se može odlučivati o postojanju nedozvoljenog uticaja, nadležni sudija podnosi predsedniku Saveta obrazložen predlog za sazivanje sednice Saveta na kojoj se odlučuje o postojanju nedozvoljenog uticaja.

 

Međutim, u slučaju postojanja nedozvoljenog uticaja ispoljenog u javnosti, preko medija, društvenih mreža, na javnim skupovima ili na neki drugi javan način, predsednik Saveta može da sazove sednicu Saveta i po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloženi predlog bilo kog člana Saveta.

 

Predsednik Saveta saziva sednicu Saveta za odlučivanje o nedozvoljenom uticaju bez odlaganja, unapred određuje dnevni red sednice o kome se ne glasa i isti ne može da se menja. Sednica se može održati iako fizički nije prisutna većina članova Saveta, putem platforme za video konferencije, telefonom ili elektronskim putem.

 

Na sednici Saveta nadležni sudija izlaže činjenično stanje u vezi sa izvršenim nedozvoljenim uticajem i predlaže odluku Saveta.

 

Kada  utvrdi postojanje nedozvoljenog uticaja na sudiju i sudstvo, Visoki savet sudstva može da izda saopštenje za javnost, da sazove konferenciju za medije, kao i da se obrati: rukovodiocu državnog organa u kome je zaposlen državni službenik koji je izvršio nedozvoljeni uticaj, nadležnoj advokatskoj komori ukoliko je nedozvoljeni uticaj izvršen od strane advokata, Savetu za štampu, medijskom udruženju i glavnom i odgovornom uredniku medija čiji je novinar izvršio nedozvoljeni uticaj, kao i rukovodiocima drugih organa, organizacija, ustanova, institucija i udruženja.

 

Osim što Visoki savet sudstva utvrđuje postojanje nedozvoljenog uticaja na sudiju, po zahtevu određenog sudije ili na sopstvenu inicijativu i preduzima napred navedene mere koje mu stoje na raspolaganju, Savet može da preporuči mere za sprečavanje budućeg nedozvoljenog uticaja.

 

Veoma je važno i da Visoki savet sudstva u okviru godišnjeg izveštaja o radu obaveštava javnost o slučajevima nedozvoljenog uticaja na rad sudija i sudstva.

 

Na ovaj način se s jedne strane pruža zaštita pojedinačnom sudiji od nedozvoljenog odnosno neprimerenog uticaja, a sa druge strane, informiše se i javnost o slučajevima nedozvoljenog uticaja na rad sudija i sudstva.

 

Nezavisnost sudija i sudstva nije privilegija data sudijama u njihovom ličnom interesu, već je data u interesu građana, koji imaju pravo da im sudi nezavisan i samostalan sudija, koji je onda i nepristrasan. Stoga je upravo u interesu građana i javnosti da sudije budu zaštićene od neprimerenih uticaja i u individualnom radu svakog sudije pojedinačno, ali i na institucionalnoj ravni, odnosno na nivou celog sudstva.

 

Pohvalno je da je Visoki savet sudstva od aprila meseca 2021. godine omogućio sudijama da se obrate Savetu zahtevom za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, što je imenovao sudiju nadležnog da postupa po zahtevima za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, što je na incijativu nadležnog sudije utvrdio postojanje nedozvoljenog uticaja u nekim slučajevima, ne čekajući zahtev sudije na koga je izvršen nedozvoljeni uticaj, i što kroz godišnji izveštaj o radu obaveštava javnost o slučajevima nedozvoljenog uticaja na rad sudija i sudstva.