Zastarelost potraživanja na ime pruženih komunalnih usluga

Pod komunalnim uslugama se podrazumevaju usluge od opšteg interesa čije korišćenje omogućava naše normalno svakodnevno funkcionisanje (isporuka električne energije, gasa, vode). Ove usluge se obračunavaju i dospevaju mesečno i naplaćuju se dostavljanjem računa korisnicima usluga.

 

Razlog pisanja ovog teksta leži u tome što je njegov autor primetio odsustvo potpunih informacija o rokovima i uslovima pod kojima nastupa zastarelost ovih potraživanja.

 

 

Šta je zastarelost

 

Zastarelost potraživanja se na najednostavniji način može definisati kao prestanak prava da se zahteva ispunjenje neke obaveze prinudnim - sudskim putem. Dakle, kada protekne određeni zakonom utvrđeni vremenski period više se naplata takvog potraživanja ne može ostvariti podnošenjem tužbe sudu, odnosno kada se radi o komunalnim uslugama, podnošenjem predloga za izvršenje javnom izvršitelju. To, međutim ne znači da potraživanje prestaje da postoji, već se samo ne može prinudno naplatiti, odnosno postaje „neutuživo“.

 

Rokovi zastarelosti su propisani Zakonom o obligacionim odnosima, pa tako zakon propisuje opšti rok zastarelosti potraživanja od 10 godina, što znači da sva potraživanja zastarevaju u roku od 10 godina, osim potraživanja za koja zakon predviđa kraći rok zastarelosti.

 

 

Jednogodišnji rok zastarelosti

 

Кada je reč o potraživanjima na ime komunalnih usluga, ta potraživanja, prema članu 378. Zakona o obligacionim odnosima, zastarevaju u roku od godinu dana, ali samo ukoliko se radi o komunalnim uslugama koje su pružene za potrebe domaćinstva. Jednogodišnji rok zastarelosti se ne primenjuje kada su u pitanju komunalne usluge pružene preduzećima i preduzetnicima (ugostiteljskim, trgovinskim radnjama i sl.).

 

 

Кad nastupa zastarelost

 

Zastarelost naplate komunalnih usluga nastupa kada protekne godinu dana od dana kada je pružalac usluge (poverilac) imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Taj dan se naziva dan dospelosti obaveze i kod komunalnih usluga to je dan koji je u računu naveden kao dan do kada dug treba da se plati. Treba imati u vidu da ova potraživanja najčešće dospevaju određenog dana u narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je usluga pružena. S toga će i rok od godinu dana u kome se može tražiti njihova prinudna naplata, početi da teče od tog dana. Tako npr. ako je usluga pružena u februaru 2024. godine, a u računu je navedeno da dug treba da se plati do 20. marta 2024. godine, jednogodišnji rok zastarelosti počinje da teče od tog datuma, zbog čega će u konkretnom primeru prinudna naplata uspešno moći da se traži najkasnije do 20. marta 2025. godine.

 

Ovde treba naglasiti da sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, pa će sud, ako se dužnik ne pozove na zastarelost, tj. ako ne istakne „prigovor zastarelosti“, doneti odluku kojom će obavezati dužnika da plati dugovanje, iako je ono zastarelo. Razlog takvom postupanju je u činjenici da nastupanjem zastarelosti, potraživanje ne prestaje da postoji, već postaje, kako je to već rečeno „neutuživo“. To znači da ako dužnik, iz bilo kog razloga plati dug koji je zastareo neće imati pravo da traži povraćaj onoga što je platio, jer nije platio nešto što ne duguje.

 

 

Кada se zastarelost prekida

 

Rokovi zastarelosti su propisani zakonom i oni se ne mogu skraćivati niti produžavati, ali se zastarelost može prekinuti. U takvom slučaju, nakon prekida, zastarelost počinje iznova da teče, a vreme koje je proteklo pre prekida se ne računa u novi rok zastarelosti. Do prekida zastarelosti može doći kako radnjom dužnika, tako i radnjom poverioca.

 

 

Prekid zastarelosti radnjom dužnika

 

Dužnik će prekinuti zastarelost tako što će izričito priznati dug ili tako što će preduzeti neku konkretnu radnju, kao što je npr. plaćanje dela duga ili kamate, koja radnja se izjednačava sa priznanjem duga. Кada se radi o komunalnim uslugama, čija naplata dospeva svakog meseca, ako dužnik nije platio uslugu za veći broj meseci, pa izvrši plaćanje bez naznake za koji mesec plaća, odnosno ako izvrši „neopredeljenu uplatu“ (u kom slučaju se smatra da plaća najstarije dospelo nezastarelo dugovanje), zastarelost se prekida, danom te uplate i nakon toga počinje ponovo da teče.

 

Na primer, ako se dugovanje odnosi na period januar – maj 2024. godine, svako od tih mesečnih potraživanja zastareva u roku od godinu dana od dana dospelosti (potraživanje za januar 2024. godine, zastareva u februaru 2025. godine, za februar u martu 2025. godine itd). Međutim, ako dužnik izvrši plaćanje u tom periodu, ne navodeći za koji mesec plaća, onda se smatra da je platio najstarije dugovanje, odnosno dugovanje za januar. Takvom uplatom dužnik je, u konkretnom primeru prekinuo zastarelost i za dugovanja za februar, mart, april i maj, pa jednogodišnji rok njihove zastarelosti počinje ponovo da teče od dana izvršene uplate.

 

 

Prekid zastarelosti radnjom poverioca

 

Do prekida zastarelosti može doći i radnjom poverioca, i to svakom radnjom poverioca preduzetom pred nadležnim organom u cilju naplate potraživanja. Dakle, nije dovoljno da poverilac uputi opomenu ili upozorenje dužniku ili ga usmeno pozove da izmiri obavezu, već je neophodno da pred nadležnim organom (sudom ili javnim izvršiteljem) pokrene postupak radi naplate dugovanja.

 

U ovom slučaju prekid zastarelosti traje sve do okončanja postupka pred organom pred kojim je pokrenut, odnosno za sve vreme trajanja postupka, zastarelost ne teče. Pri tome, za nastupanje prekida zastarelosti je bez značaja činjenica kada je dužnik saznao da je postupak pokrenut, već samo momenat pokretanja postupka od strane poverioca.

 

Tako npr. može se dogoditi da postupak bude pokrenut 2022. godine, radi naplate potraživanja dospelih 2021. godine, a da dužniku rešenje o izvršenju iz nekog razloga (nepreuzimanje pošte, izbegavanje prijema i slično) bude uručeno 2024. godine. Tačno je da je u tom slučaju od dospelosti potraživanja proteklo više od jedne godine, ali ona nisu zastarela, jer je zastarelost prekinuta podnošenjem predloga za izvršenje, odnosno pokretanjem postupka 2022. godine.

 

 

Do kada se zastarelost može istaći

 

Postupak prinudne naplate potraživanja na ime komunalnih usluga, u našem pravnom sistemu sprovode javni izvršitelji, pa će pružalac usluge postupak protiv dužnika pokrenuti podnošenjem predloga za izvršenje javnom izvršitelju. Кada dužnik primi rešenje o izvršenju on ima pravo da u roku od osam dana podnese prigovor (o kome odlučuje sud) u kome se, pored ostalog može pozvati i na zastarelost.

 

Ako sud usvoji prigovor dužnika, postupak se nastavlja pred sudom, po pravilima parničnog postupka. U tom postupku dužnik (sada tuženi), sve do njegovog okončanja pred prvostepenim sudom može istaći prigovor zastarelosti potraživanja. Sud će o tom prigovoru odlučiti i u zavisnosti od toga da li je potraživanje zastarelo ili ne, rešenje javnog izvršitelja ostaviti na snazi ili ga ukinuti i odbiti zahtev poverioca (tužioca), ako nađe da je potraživanje zastarelo. Prigovor zastarelosti, ukoliko nije istaknut u prvostepenom sudskom postupku se ne može, s uspehom istaći u žalbenom postupku.

 

 

Zaključak

 

Potraživanja na ime izvršenih komunalnih usluga zastarevaju u roku od godinu dana od dana njihove dospelosti, ali dužnik neće biti obavezan da plati zastarelo potraživanje samo ukoliko se na zastarelost pozove. Potraživanje nije zastarelo, ako je u toku roka zastarelosti, ona prekinuta radnjom poverioca ili dužnika.