Ukidanje presude u predmetu Roe protiv Wade kao međunarodno pitanje

Vrhovni sud SAD je 24. juna u predmetu Dobbs protiv Jackson sa pet glasova za i tri glasa protiv izrekao presudu na štetu Jackson Women’s Health Organization iz Misisipija, čime je ukinuo sudski presedan uspostavljen presudama u predmetima Roe protiv Wade (1973) i Planned Parenthood protiv Casey (1992). Vrhovni sud je odlukom da ukine ove presude vlastima država vratio ovlašćenje da uređuju prekid trudnoće što je dovelo do momentalnog ograničenja pristupa abortusu širom SAD budući da je u mnogim saveznim državama automatski reaktivirana zabrana prekida trudnoće koja je bila na snazi pre presude u predmetu Roe.

Pravo na prekid trudnoće se do 24. juna 2022. nalazilo pod ustavnom zaštitom na osnovu presuda u predmetima Roe  i Casey. Sud je u tim predmetima potvrdio pravo trudnica na abortus iz raznih razloga tokom prva dva trimestra trudnoće. Uprkos nastojanjima južnjačkih država da ograniče pristup abortusu pre ukidanja presude u predmetu Roe, trudnice u Americi su relativno bezbedno i lako mogle da pristupaju uslugama prekida trudnoće širom zemlje.

U odluci većine iz juna, sudija Samuel Alito je objasnio da je ukidanje i odluka u predmetu Dobbs bila zasnovana na neuverljivim argumentima iz prethodnih presuda. Izjavio je da američki Ustav ne ovlašćuje centralnu Vladu da prekid trudnoće uređuje na saveznom nivou. Uprkos jasnim uveravanjima sudije Alita da se odluka odnosi isključivo na ukidanje presuda u predmetima Roe i Casey, ostale sudije i protivnici abortusa tvrde suprotno. Sudija Clarence Thomas[1] je u svom većinskom saglasnom mišljenju implicirao da bi se logika koja je primenjena kako bi se ukinula presuda u predmetu Roe mogla primeniti na legalizaciju istopolnih brakova, pristup kontracepciji u SAD, kao i na razna druga prava zaštićena sudom.

Ovom odlukom se iz osnova menja okruženje i stav o zdravstvenoj zaštiti žena i njihovoj kontroli nad sopstvenim telom. U zemlji u kojoj ne postoji univerzalna zdravstvena zaštita, organizacija Planned Parenthood (Planirano roditeljstvo) pruža prenatalne usluge, koje obuhvataju, ali nisu ograničene na prekid trudnoće, trudnicama širom zemlje po neuporedivo nižoj ceni od tradicionalnih pružalaca zdravstvene zaštite. Premda presudom u predmetu Dobbs nije ukinuta ova organizacija, tom se odlukom uspostavlja presedan koji konzervativnim senatorima i članovima Predstavničkog doma omogućuje da ograniče usluge koja ova organizacija pruža.

Iako su presude u predmetima Roe i Casey ukinute, abortus je i dalje zakonit i zaštićen u državama Kaliforniji, Vašingtonu, Oregonu, Ilinoju, Novom Meksiku, Koloradu, Njujorku, Nju Džersiju, Vermontu, Aljasci i Mejn, kao i u prestonici Vašingtonu (Distrikt Kolumbije).

Pristup usluzi prekida trudnoće je trenutno neizvestan u svih ostalih 39 država SAD. Čim je ukinuta presuda u predmetu Roe, zakoni kojima se zabranjuje abortus su odmah ponovo stupili na snagu u Alabami, Arkanzasu, Mizuriju, Oklahomi i Teksasu. Zabrana abortusa će tokom leta biti reaktivirana i u Ajdahu, Misisipiju, Severnoj Dakoti, Tenesiju i Vajomingu.

Očekuje se da će u svim ostalim državama SAD njihovi zakonodavni organi da preispitaju propise i ograničenja koji su bili na snazi pre usvajanja presude u predmetu Roe, pre usvajanja konačnog pravnog okvira. Guverneri država, grupe koje zagovaraju pravo na abortus i članovi Predstavničkog doma podnose nove zakone, tužbe i zahteve za sudsku zabranu kako bi za sada zaštitili pristup abortusu.

Neujednačen pristup uslugama je već primorao Amerikanke da odlaze u druge države, ponekad čak i da putuju stotinama milja kako bi pristupile osnovnim uslugama zdravstvene zaštite. Kako se propisi menjaju od jedne države do druge, guverneri sada nastoje bilo da prošire ili ograniče pristup tim uslugama stanovnicama drugih država, koje će možda ubuduće morati da otputuju kako bi se podvrgle abortusu. Kalifornija, Vašington i Oregon su pokrenuli višedržavnu inicijativu kako bi obezbedili da trudnice iz cele zemlje mogu da doputuju na zapadnu obalu i da se podvrgnu prekidu trudnoće i da budu zaštićene od potencijalnih tužbi. S druge strane, konzervativne države, poput Teksasa i Kentakija, uvode zakonska ograničenja i potencijalne kazne zatvora u nastojanju da spreče svoje stanovnice da odlaze u druge države kako bi pristupile zdravstvenoj zaštiti.

Iako je reč o promeni u domaćoj politici, odluka Vrhovnog suda SAD je naišla na međunarodne kritike. Odluku Vrhovnog suda su kritikovali premijeri Kanade[2], Novog Zelanda[3], Ujedinjenog Kraljevstva[4], predsednik Francuske[5], kao i javne ličnosti širom sveta.

Novozelandska premijerka Džasinda Ardren je na društvenim mrežama objavila da su žene u celom svetu na gubitku zbog ukidanja presude u predmetu Roe, dodavši da je „ukidanje osnovnog prava žena da odlučuju o sopstvenom telu neverovatno uznemirujuće“[6]. Ostali lideri su ukidanje presude u predmetu Roe okvalifikovali kao korak nazad za SAD, a abortus ocenili kao osnovni aspekt zdravstvene zaštite.

I SZO i UN navode da je prekid trudnoće osnovno ljudsko pravo žena. SZO je abortus uvrstio u svoje napore da unapredi postepeno ostvarivanje ljudskih prava, pri čemu je sveobuhvatne usluge abortusa opisao kao ključni deo zdravstvene zaštite.

Komitet za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW) je krajem juna pozvao SAD da poštuju Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije žena. U izjavi o ukidanju presude u predmetu Roe, šefica UN za ljudska prava Mišel Bašle je presudu nazvala „ogromnim udarcem na pravo žena i rodnu ravnopravnost“. Agencija UN za seksualno i reproduktivno zdravlje je u izjavi o odluci Vrhovnog suda izjavila da „Odluke kojima se poništava ostvareni napredak imaju širok efekat na prava i izbor žena i adolescentkinja u celom svetu“.

SAD su se ovom promenom u stavu suda pretvorile od jednog od svetskih lidera u pristupu abortusu u zemlju neizvesnosti. U Evropi je 41 zemlja legalizovala abortus, a njih 39 ženama dozvoljava da prekinu trudnoću na zahtev. Iako među zemljama postoje neznatne razlike u postupku koji treba pokrenuti kako bi se prekinula trudnoća, u većini sistema zdravstvene zaštite se abortus navodi kao osnovni aspekt zdravstvene zaštite žena. Samo Poljska, Malta, Monako, San Marino, Andora i Lihtenštajn imaju veoma restriktivne ili prohibitivne politike.

Budućnost pristupa abortusu u SAD je poslednjih godina postajala sve neizvesnija. Zakonodavna tela saveznih država su pre odluke u predmetu Dobbs usvojila propise kojima se ograničava period kada je prekid trudnoće dozvoljen, smanjile sredstva za lokalne klinike za abortus i ograničile broj takvih klinika u svojoj državi. Međutim, pošto je usvojena odluka u predmetu Dobbs, nemoguće je ignorisati činjenicu da savezna vlada nije voljna ili kadra da u potpunosti zaštiti pravo na izbor i zdravstvenu zaštitu svojih građana.

Globalne implikacije ove zvanične sudske odluke ne mogu se prenebregnuti. S obzirom na to da je globalno skoro polovina trudnoća neplanirano, da se preko 60% neželjenih trudnoća okonča abortusom od kojih se za 45% smatra da su nebezbedni, novi propisi predstavljaju korak nazad za ljudska prava, ciljeve održivog razvoja i inicijative za unapređenje rodne ravnopravnosti.[7] U izjavi o ukidanju presude, Sara Šo, šefica Odeljenja za zagovaranje međunarodne neprofitne organizacije MSI Reproductive Choices, koja nastoji da poveća pristup uslugama planiranja porodice, izjavila je da „Efekat odluka koje se donose u SAD seže daleko van njihovih granica.“

Zvaničnici u Argentini i El Salvadoru su već čestitali Vrhovnom sudu i izjavili da će njihove zemlje takođe zabraniti abortus u bliskoj budućnosti[8].

Sjedinjene Države nerado etiketiraju pitanja domaće politike kao „pitanja ljudskih prava“. Međutim, međunarodne organizacije, lideri i zagovaračke grupe ne oklevaju da ističu opasnosti i implikacije presude u predmetu Dobbs. S obzirom na trend ka usvajanju konzervativnih državnih politika u Severnoj Americi i Evropi, ukidanje presude u predmetu Roe moglo bi da bude više od puke sudske odluke.