Sporan postupak predlaganja kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Član 144. st. 1. Ustava Republike Srbije glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog Savet sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.“

 

Navedeni stav je preuzet u članu 79. st. 1. Zakona o sudijama pod naslovom „Predsednik Vrhovnog kasacionog suda“ i glasi identično, uz dodatak da predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) može biti samo neko od sudija tog, a ne bilo kog drugog suda. Opštu sednicu sačinjavaju sve sudije određenog suda.

 

U drugom stavu čl. 79. Zakona o sudijama stoji: „Kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, uz prijavu na konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada sudova u Republici Srbiji, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta sudstva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.“

 

 

Kakvo mišljenje daje Opšta sednica VKS-a kada ne postoji predlog VSS-a?

 

Dnevni list „Politika“ je u broju od 4. marta 2021. objavio vest da je Opšta sednica VKS-a, na sednici održanoj 26. februara pružila jednoglasnu podršku kandidatu za novog predsednika tog suda, sudiji Jasmini Vasović, uz podsećanje da prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika najvišeg suda bira Narodna skupština na period od pet godina, među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva (VSS).

 

U trenutku davanja navedenog mišljenja, nije postojao predlog VSS-a, koji po ovom pitanju treba da se izjasni na sednici koja je zakazana za 15. mart. Po mišljenju jednog broja pravnika, ovakvo postupanje VSS-a dovelo je do toga da je Opšta sednica VKS-a prejudicirala predlog VSS-a, umesto da bude obratno da VSS uputi predlog, povodom koga će svoje mišljenje dati Opšta sednica VKS-a i nadležni odbor Narodne skupština, na osnovu čega bi konačnu odluku o izboru donela Narodna skupština.

 

Zaista, kakvo je onda mišljenje dala opšta sednica VKS-a, kada ne postoji predlog VSS-a?

 

Sticajem okolnosti, kao izborni član VSS-a iz reda sudija, nisam prisustvovao sednici održanoj 23.12.2020. na kojoj je pod tačkom „Razno“ doneta odluka о oglašavanju „Izbora за predsednika VKS-a“. Pokušajmo načiniti kratku pravnu analizu ovog oglasa i njegovog sprovođenja.

 

 

Oglas ili konkurs za izbor predsednika VKS?

 

Prema tekstu Oglasa (koji se shodno odredbama čl. 79. st. 2. Zakona o sudijama morao nazvati: Konkurs!) koji je VSS objavio na svojoj internet stranici 24.12.2020. godine, nesporno je da Visoki savet sudstva, previđa i ne pominje odredbe čl. 79. Zakona o sudijama koje se specijalno odnose i primenjuju na postupak predlaganja i izbora predsednika VKS-a, nego se u pravnom osnovu donošenje odluke poziva isključivo na čl. 47. i 80. st. 1. Zakona o sudijama.

 

Pomenuti čl. 47. Zakona o sudijama je član opšteg karaktera i ima dva stava: da izbor sudija oglašava VSS, i drugi - da se oglas objavljuje u „Službenom glasniku RS“ i drugom sredstvu javnog informisanja koji pokriva celu Republiku Srbiju, a član 80. st. 1. konstatuje: „Odredbe ovog zakona o izboru i razrešenju sudije, shodno se primenjuju i na izbor i razrešenje predsednika suda“.

 

Naravno, pozivanje u oglasu na uopštene apstraktne odredbe koje se odnose na svaki postupak oglašavanja izbora sudija na stalnoj sudskoj funkciji i istovremeno važe i za predsednike sudova, ne bi bio veliki problem ukoliko ne bi postojale specijalne odredbe koje se primenjuju u postupku predlaganja predsednika najvišeg suda u zemlji koji je po funkciji i predsednik VSS-a. A takve odredbe postoje, kao što smo citirali na početku teksta.

 

Komisija koju je VSS imenovao postupala je do sada, a to je prihvatila davanjem svog mišljenja, kao da je postupak predlaganja i izbora predsednika VKS-a identičan postupku izbora bilo kog predsednika suda u Republici Srbiji. Jednostavno rečeno, važeće odredbe iz čl. 79. st. 1. i 2. Zakona o sudijama, a koje se temelje na odredbi čl. 144. st. 1. Ustava, su se u slučaju postupka predlaganja kandidata za predsednika VKS-a morale primeniti dosledno i u potpunosti.

 

Izneti pristup - imajuću u vidu citirane norme i iznete argumente - nam se čini principijelan, logičan i primeren jezičkom tumačenju pravne norme, bez obzira na to što ovaj postupak, koji se inače tek drugi put primenjuje u celini u praksi rada VSS-a (ne računamo izbor prve predsednice VKS-a po novim pravosudnim zakonima 2009. godine), očigledno nije dovoljno regulisan važećim pravosudnim zakonima i podzakonskim aktima VSS-a.

 

Da zakon pravi distinkciju između predlaganja predsednika VKS-a i bilo kog drugog predsednika suda Narodnoj skupštini, ukazuje i odredba čl. 13. st. 1. alineja 4. Zakona o Visokom savetu sudstva u kojoj se među nadležnostima VSS-a navode dve navedene kategorije predloga.

   

Postavlja se i pitanje da li je u postupku predlaganja kandidata za predsednika VKS-a, bilo mesta primeni podzakonskog akta VSS-a koji se naziva: Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda (donet 15.11.2016.)?

 

Međutim, u pogledu pravnog osnova za donošenje ovog Pravilnika (čl. 45. i 69. Zakona o sudijama) i u samom tekstu čl. 69. pominje se da se za predsednika suda može izabrati sudija istog ili višeg stepena, a poznato je da za presednika VKS-a to ne važi, jer ne postoji viši sud od VKS-a. Ovaj Pravilnik čini obaveznim i ocenu rada kandidata i sačinjavanje prethodne liste kandidata po tom osnovu, a imajući u vidu da se rad sudija VKS-a ne ocenjuje, proizilazi da nije predviđena njegova primena u postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika VKS-a.

 

Zbog toga je učinjena i ključna pogreška u tom postupku, da se umesto dosledne primene odredbe čl. 79. Zakona o sudijama, primeni odredba čl. 70. st. 2. istog zakona koja se odnosi na predlaganje kandidata za predsednika bilo kog suda u R. Srbiji. U odredbi čl. 70. st. 2. se navodi: „Pre utvrđivanja predloga, VSS pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija za koji se predlaže izbor predsednika.“ Da je zakonodavac hteo to što je sprovela tročlana Komisija VSS-a, on se ne bi bavio samo objavama na oglas za izbor (bilo kog) predsednika suda, nego bi u ovom članu stajalo: „i po konkursu za izbor predsednika VKS-a“.

 

Da zaključimo: odredbe čl. 79. st. 1. i 2. Zakona o sudijama, ukazuju da je za mišljenje Opšte sednice VKS-a u slučaju postupka za predlaganje kandidata za predsednika VKS-a, bilo neophodno postojanje predloga VSS-a, kao što je neophodno i za mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine (koji se po redosledu i jezički navodi posle reči da predlog daje VSS, a potom objedinjeno i bez postavljanja ikakve razlike u proceduri navodi „po pribavljenom mišljenju Opšte sednice VKS-a i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština“), a sve u pravcu da sa oba navedena mišljenja na predlog VSS-a Narodna skupština raspolaže, pre nego se izjasni o predlogu VSS-a i izabere prvog čoveka sudstva Srbije.

 

 

Slučaj razmotriti, a ukoliko se potvrde propusti - oglas poništiti!

 

Važno je naglasiti da se ovaj pokušaj pravne analize nastale situacije ni na koji način ne odnosi na jedinu kandidatkinju za predsednika VKS-a, koja je sasvim regularno podnela važeću prijavu. Još jedan argument je da nije primenjivana ispravna procedura: u slučaju da prvo mišljenje daje Opšta sednica VKS-a, pa tek onda VSS svoj predlog, pitanje je o čemu bi mišljenje davala i na koji način opšta sednica VKS-a, da se na konkurs javilo dvoje ili više sudija VKS-a, a da to ne bude prejudiciranje predlaganja bilo kog kandidata?

 

Smatramo da VSS, u procedurama predlaganja i izbora bilo kog funkcionera, a najmanje u postupku predlaganja novog predsednika VKS-a, nema pravo da učini bilo kakav promašaj u sprovođenju zakonske procedure koji bi mogao dodatno i (ne)opravdano ugroziti inače narušeno poverenje u rad ovog organa i sudske grane vlasti u celini, pa i kandidata koji će biti izabran. Zbog toga, jedino pravo razrešenje nastale sporne situacije, a da ne bi ostala senka da Ustav i zakon nisu ispoštovani i da je kandidata za predsednika VKS-a predložila Opšta sednica VKS-a, a ne VSS, jeste da VSS temeljno razmotri nastalu situaciju, i ukoliko se uvaže razlozi da je postupak u bilo kom delu osporen - poništi svoj oglas, te raspiše i sprovede (novi) konkurs za izbor predsednika VKS-a na osnovu čl. 79. st.1. i 2. Zakona o sudijama.