Pametni ugovori – revolucija u ugovornom pravu?

Ugovori koji se sami izvršavaju, bez ljudske intervencije uskoro neće predstavljati detalj iz naučno-fantastičnih knjiga i filmova. Pametni ugovori, iako i dalje suočeni sa određenim tehničkim i pravnim izazovima, predstavljaju revoluciju u pravnom prometu današnjice.

 

 

Šta je pametni ugovor?

 

Posmatrajući sa pravnog aspekta, “pametni ugovor” predstavlja mogućnost nastanka pravnog ugovora u programskom kodu koji se automatski izvršava (na primer na platformi blockchain).

 

Pametne ugovore treba razlikovati od tradicionalnih ugovora zaključenih putem računara pomoću platforme za elektronsku trgovinu (kao što su eBay ili Amazon). Oni su zapravo deo koda koji je ugrađen i potvrđen u blockchain, gde postaje nepromenljiv, tako da mogu donositi odluke sledeći logiku koda. Na primer, to može dovesti do automatskog izvršenja prenosa vrednosti sa jednog računa na drugi.

 

U stvari, pametni ugovori predstavljaju prenošenje uslova ugovora zaključenih od ugovornih strana, na nepromenljiv digitalni kod. Na ovaj način ostvaruje se njihova osnovna karakteristika koja ugovor i čini „pametnim“, a to je sposobnost samostalnog izvršavanja. Naime, to znači da čim se ispuni jedan već programiran, odnosno postavljen uslov, izvršava se i relevantna radnja.

 

Dakle, pametni ugovor se razlikuje od elektronskog ugovora na ljudskom jeziku po tome što je zapisan u računarskom kodu. Glavni cilj pametnog ugovora je da doprinese, verifikuje, sprovede pregovore ili izvršenje ugovora bez mešanja trećih strana na nepovratan način, po odgovarajućem sledu. Stvoreni su sa ciljem da zadovolje uobičajene ugovorne uslove, a posebno kako bi umanjili izuzetke, namerne i slučajne, kao i potrebu za pouzdanim posrednicima poput banaka. Pored toga, iz ekonomskog aspekta, smanjuju se potencijalni gubici u slučaju prevare, ali i troškovi izvršenja, drugi transakcioni troškovi i slično. Pretpostavlja se da će pametni ugovori moći da omoguće potpunu transparentnost transakcija, istovremeno pružajući i visok nivo privatnosti.

 

Prema tome, tri najvažnije karakteristike pametnog ugovora su:

 

• da je u pitanju digitalni sporazum zapisan u računarskom kodu,
• da on funkcioniše na decentralizovanom blockchain-u (autonomno od trećih lica i samih ugovorača, nepromenljiv je, otvoren za svakog, sa globalnim domašajem) i
• da se automatski izvršava bez ljudske intervencije, te se na taj način eliminišu zloupotrebe.

 

 

Gde se i na koji način sve pametni ugovori mogu koristiti?

 

Glavna karakteristika pametnog ugovora je da za njegovo zaključivanje nije potrebna nikakva ljudska intervencija, što znači da je takav ugovor nepromenljiv i da se sam izvršava. Ovo dalje znači da ugovorna strana može biti bilo koje lice, bez obzira na to da li poseduje poslovnu sposobnost.

 

U sferi osiguranja na primer, pametni ugovor, na osnovnu unetih uslova osiguranja, verifikuje njihovo poštovanje i u stanju je da ih samostalno sprovede, oslanjajući se na softver i računar.  

 

Dakle, iako je upotreba pametnih ugovora tek u probnoj fazi, već je uočljiv njihov veliki potencijal u osiguranju. Naime, korišćenje pametnih ugovora u kombinaciji sa blockchain tehnologijom može dovesti do automatizacije procesa osiguranja i može omogućiti osiguravajućim kompanijama da automatizuju fazu postupanja sa zahtevima. Na primer, kod odštetnih zahteva, u slučaju zaključnog pametnog ugovora i smrti korisnika, takav ugovor bi mogao biti povezan sa registrom preminulih lica, te bi na osnovu izvoda, automatski proverio da li je preminulo lice bilo pokriveno osiguranjem i tako bi omogućio isplatu osigurane sume korisnicima polise.

 

Takođe, pametni ugovor ima mogućnost raspoznavanja prevara u osiguranju čime se značajno mogu smanjiti rizici. Pored toga, decentralizovana baza podataka, kao što je blockchain, omogućava proveru identiteta potrošača, polise osiguranja i transakcija.

 

Zatim, u slučaju putnog osiguranja, pametni ugovor može omogućiti automatsko pokrivanje štete nastale usled kašnjenja leta. Preciznije rečeno, tehnologija koja služi za osiguranje automatskih usluga, mogla bi se koristiti za automatizaciju primene obaveznih pravila potrošačkog prava, u slučaju kompenzacije povezane sa kašnjenjem ili otkazivanjem putovanja avionom, iz Uredbe EU 261/2004 o utvrđivanju opštih pravila odštete i pomoći putnicima u slučaju uskraćenog ukrcaja i otkazivanja ili dužeg kašnjenja leta u polasku. To dalje implicira  da bi se prava potrošača automatski ostvarivala, odnosno osiguranik nema potrebu za preduzimanjem bilo kakve pravne radnje.

 

 

Perspektiva pametnog ugovora u domaćoj praksi u bliskoj budućnosti?

 

Već sada se može uvideti veliki potencijal pametnih ugovora i njihovo korišćenje u osiguranju može umnogome uticati na poboljšanje funkcionisanja pravnog prometa i na omogućavanje sigurnije razmene podataka, što bi doprinelo vraćanju uzdrmanog poverenja potrošača u usluge osiguranja, između ostalog. Osim toga, iz navedenih primera se zaključuje da pametni ugovori u budućnosti mogu imati važan uticaj na postupanje sa odštetnim zahtevima i isplatama imajući u vidu da su takvi ugovori sredstvo zaštite slabije ugovorne strane, odnosno osiguranika. Ipak, kako bi novi ugovori dostigli svoj pun potencijal, neophodno je stvaranje adekvatnog regulatornog okvira, posebno imajući u vidu trenutnu neusklađenost pravnih pravila sa tehnološkim inovacijama. Dakle, kako bi korisnik usluga osiguranja bio adekvatno zaštićen potrebno je donošenje zakona koji bi stavio u ravnotežu cilj automatizacije u osiguranju i potrebe da se osigura zaštita ugovornih strana. Na kraju, iako su pametni ugovori suočeni sa raznim tehničkim i pravnim problemima, ne treba strahovati od izazova koje sa sobom donosi digitalno doba, već je potrebno pobrinuti se za stvaranje adekvatnih uslova kako bi se ostvario pun potencijal novih ugovora.