Svi znamo priču o kornjači i zecu. Naravoučenije priče je da su istrajnost, upornost i želja da se ide napred od najvećeg značaja za svaki uspeh. Krstareći internetom pronašla sam na sajtu pricalica.blog.rs nastavke pomenute basne, te tako u prvom nastavku, zec traži kornjači revanš i, koristeći iskustvo, uči na greškama, te pobeđuje, ne zastajkujući i ne odmarajući se. U drugom nastavku, kornjača inicira treću trku, uz uslov da ona izabere stazu. Zec pristaje i kornjača bira put preko reke koju zec, logično, ne može da pređe – pouka: treba birati bitke. U trećem nastavku zec i kornjača postaju saveznici umesto rivali i kornjača prelazi prvu etapu - reku, prenoseći zeca na oklopu, a drugu etapu zec nosi kornjaču, tako da kroz cilj prolaze zajedno.
Ako bi osnovnu basnu i ove pronađene nastavke preneli na teren pravosuđa, u glavnim ulogama bi bilo Društvo sudija Srbije i većina sudija u Srbiji (kornjača), a uloga zeca je zajednička za sve druge pravosudne aktere koji su generacijski, a u eri medija i digitalizacije, podlegli opštoj tendenciji nečega što bi se moglo nazvati ego-utilitarizam što jeste oksimoron, ali dosta jasno opisuje postupanje koje za cilj ima maksimizaciju sopstvene koristi.
U ovom cilju, ti pojedinci, institucionalno ili vaninstitucionalno istupaju inokosno, zanemarujući činjenicu da je pravosuđe celina, da ne služi ličnim interesima i ambicijama i da sud sudi u ime naroda. Pravosuđe treba da bude predstavljeno u javnosti i prepoznato po “najboljim primercima”, ali zarad suštinskog napretka, samim tim i optimizacije rada pravosuđa, neophodno je sudijsko udruživanje, kao izraz međusobne solidarnosti, te solidarnosti i povezanosti sa narodom u čije ime se sudi.
Kada se malo vratimo u prošlost, videćemo da Društvo sudija Srbije već 25 godina postojano radi na poboljšanju položaja sudstva u društvu, radi punog uspostavljanja vladavine prava. I, složićemo se, napredak je očigledan, posmatrali mi to kroz statistiku ili kroz subjektivni utisak građana. Možda jedan od najznačajnijih poduhvata je učešće predstavnika Društva sudija u Radnoj grupi za izmenu Ustava Republike Srbije 2021. godine i odlučujući doprinos promenama za koje ni sudije, a tek ni građani, ne shvataju koliko su značajne i koliko će biti opštekorisne. Međutim, kako Društvo sudija radi, a ne reklamira svoje uspehe, ne koristi medijski prostor radi lične promocije članova i kako se svesno, zarad opšteg boljitka sudstva, izložilo “opasnosti” da se političke vlasti slože sa njegovim stavovima, to najbrojnije udruženje sudija, a samim tim i većinu sudija u Srbiji, javnost posmatra kao inertne i nedovoljno angažovane, a pojedince koji gromoglasno i, za sudiju, preširoko kritički istupaju, prepoznaje i pozdravlja.
Ono što javnost ne vidi i ne zna je da se samo postojano, svakodnevnim radom, upornim i napornim, neprekidnom borbom za očuvanje ličnog integriteta, dostojanstva i ugleda suda, uprkos svim preprekama, mogu stvoriti uslovi da sudstvo napokon zauzme mesto koje mu pripada, a da nekonstruktivni pristupi, sve i da su delom istiniti, ne samo da rađaju sumnju u dobre motive istupanja, već i ne doprinose ovom cilju.
Stoga, kao u poslednjem nastavku basne, smatram da je prioritet u strukovnom savezništvu - radi dobrobiti građana imperativ je snažno, jedinstveno, dosledno, konstruktivno i proaktivno sudstvo, jer sudije, zanemarujući sopstvene sujete i različitosti, ujedinjene i solidarne mogu da postigu ovaj cilj. U suprotnom, put će trajati malo duže. U svakom slučaju, kada se pogleda rezultat, ipak je 2:1 za kornjaču.