Boli pendrek, ali boli i neodgovornost

Protekle nedelje održana je plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a jedan od problema o kojem su članice ovog tela želele da diskutuju sa prisutnim predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova bilo je pitanje nezavisnog i profesionalnog rada policije. Za one manje upoznate sa temom, ovo je ključni problem reforme policije u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Za bolje poznavaoce, ovo je i ključni kamen spoticanja u dijalogu o ovoj reformi koji (pokušavaju da) vode udruženja građana i MUP.

Ovaj glavni kamen spoticanja, ispostaviće se, ujedno je i kamen temeljac profesionalne i odgovorne policije. Ukratko, policijski službenici moraju da rade u javnom interesu i u skladu sa propisima, a bilo kakav spoljni uticaj na njihov operativni rad, koji je u Srbiji najčešće politički, mora da bude eliminisan. Ovo u praksi nije slučaj i to građani znaju, budući da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svega trećina građana vidi policiju kao javni servis, dok je ostatak u većoj meri vidi kao službu koja radi u interesu moćnih ljudi.

MUP o klin, NVO o ploču

Na pomenutoj sednici, kao i u nebrojenim ranijim susretima, predstavnici MUP-a insistirali su na tome da je policija dobro opremljena i da se investira u njen rad, te da se reforme sprovode punom parom, a da kritika koja dolazi od udruženja građana da se ključne stvari ne rešavaju „ne odgovara istini.“ Između ostalog, često se citiraju pojedine odredbe Zakona o policiji koje bi trebalo da osiguraju nezavisnost policijskog rada. Primer ovoga je član 32 koji kaže da se obavljanje policijskih poslova zasniva na načelima profesionalizma i depolitizacije što je, smatraju u MUP-u, sasvim dovoljno da se to ostvari i u praksi. To što je uticaj politike i kriminala na operativni rad policije Evropska komisija identifikovala kao problem, a Vlada Srbije prihvatila i obavezala se na njegovo rešavanje svojim strateškim dokumentima, ne dotiče previše predstavnike Ministarstva.

Sa druge strane, predstavnici civilnog sektora insistiraju na tome da, bez obzira na opremu, treninge i uvođenje novih metoda rada, ključne stvari koje moraju da se dese jesu depolitizacija i izgradnja integriteta policije. Još od prve reforme policije u demokratskoj Srbiji, koja je krenula pre skoro dve decenije pod sloganom 3D, jedno od tri D stajalo je za depolitizaciju (ostala dva za decentralizaciju i demilitarizaciju, što su posebne teme). Danas, deluje da je skoro dvadeset godina proteklo, a da taj ključni preduslov nije ispunjen.

Štaviše, udruženja građana smatraju da je posebno opasno opremati i obučavati policijske službenike ukoliko nisu uspostavljeni preduslovi za njihovu nezavisnost u radu i ne postoje mehanizami za kontrolu i osiguravanje odgovornosti. Da nije reč o hipotetičkim situacijama već da zbog ovakvog stanja dolazi do konkretnih problema prilikom postupanja policijskih službenika kojim su građani direktno ugroženi, dovoljno je da se osvrnemo na dva slučaja iz ove godine.

Bakljom i pendrekom

Prvi slučaj tiče se organizovane bakljade koja se dešavala u nekoliko gradova u Srbiji u periodu april-mart, gde su se grupe nepoznatih osoba tokom trajanja zabrane kretanja okupljali na krovovima zgrada. Uprkos tome što je veliki broj građana pozivao policiju i obaveštavao o kršenju mera, Zaštitnik građana je u postupku kontrole utvrdio da policija nije reagovala na ove pozive, sem u jednom jedinom slučaju u Novom Sadu. Zaštitnik građana je uputio i preporuke da se utvrde eventualne povrede službene dužnosti policajaca koji se nisu odazivali na pozive građana, ali za sada nema podataka da se to i desilo. Iz dostupnih snimaka i fotografija lako je utvrditi političku pozadinu ovih bakljada a, osim da je došlo do epidemije nepostupanja po prijavama građana što je malo verovatno, sasvim je jasno da je i nepostupanje policije moralo da bude koordinisano iz političkog centra.

Drugi slučaj tiče se građanskih protesta početkom jula kada je policija, prema dostupnim snimcima i fotografijama, u nekoliko navrata upotrebljavala prekomernu silu protiv demonstranata. U vezi sa tim incidentima, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture sproveo je kontrolu i objavio izveštaj u kom je utvrdio brojne propuste u radu, kao i da je u najmanje tri slučaja došlo do zlostavljanja građana od strane policije. Branioci ljudskih prava ustanovili su da MUP, navodno, ne može da utvrdi identitet svojih službenika koji su tukli građane na protestima, dok tužilaštvo očekuje da MUP to uradi, pa se u tom vrzinom kolu odgovornost policijskih službenika verovatno nikada neće ni utvrditi. Pored ovoga, Republička javna tužiteljka stavila je nedavno tačku na celu priču izjavivši da su zapravo demonstranti upotrebjavalji silu protiv države, abolirajući policiju tvrdnjom da je postupala u skladu sa zakonom.

Uz veliku snagu ide velika neodgovornost

Ova dva slučaja služe kao podsetnik kako prava i slobode građana mogu da se nađu na udaru dobro obučenih i istreniranih aparata sile koji su otrgnuti kontroli i nazdoru. Otud i „nerazumevanje“ između predstavnika MUP-a i udruženja građana o potrebi za depolitizacijom i profesionalizacijom policije. Građane ne bole svi pendreci podjednako, već najviše boli onaj tek raspakovani, iz poverljive javne nabavke, pendrek kojim tuče policijski službenik koji zna da neće odgovarati. Građane boli službena palica, ali boli i nepravda i izostanak odgovornosti.