Nasilje i mladi: rast broja maloletnih učinioca dela nasilja od početka 2000-ih

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj krivičnih dela protiv života i tela (dela nasilja poput ubistva, nanošenja telesnih povreda, učestvovanja u tuči itd.) učinjenih od strane maloletnih lica je u porastu. Naime, 2023. godina se završila sa brojem od 403 prijavljenih maloletnih lica za ova krivična dela. To je čak za trećinu više (povećanje od 33%) od 2000. godine, kada je 301 maloletno lice bilo prijavljeno za ova dela. Ovakvi podaci dodatno zabrinjavaju jer se čini da nakon 3. i 4. maja 2023. godine, kada je došlo do višestrukih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca, u kojima učinioci i najveći broj žrtava spada u kategoriju dece i mladih, često gledamo unatrag i tragamo za odgovorima na to u kakvom društvu živimo, kako dolazi do nasilja i da li je ono u porastu. Pored toga, u međuvremenu je dolazilo do mnogih slučajeva nasilja koji su imali snažan odjek u javnosti, uglavnom u školama, zbog kojih se i nameću sva ova pitanja.

Kriminalitet nasilja i maloletnici

Na grafikonu vidimo kako izgleda trend maloletnih lica u krivičnim postupcima, počev od 2000. godine. Konstantno raste i opada broj prijavljenih maloletnika, onih protiv kojih je pokrenut predlog za izricanje krivične sankcije (ekvivalent optuženju kod punoletnih lica) i krivično sankcionisanih (osude kod punoletnih). Rast kriminaliteta početkom 2000-ih je usledio i kod punoletnih lica, što je donekle i očekivano, jer je u tom periodu došlo do društvenih promena u Srbiji. Najpre, do promene političkog režima, a potom ekonomskih i socijalnih reformi zbog kojih se svakodnevni život promenio, a mnogi građani Srbije ostaju bez posla. Neki se usled toga mogu okrenuti kriminalu radi sticanja imovinske koristi (dela krađe, prevare, razbojništva), što na našem podneblju nije nepoznato ni maloletnicima. Takođe, društvo zbog ovakve situacije na početku 21. veka može osećati različite vrste pritisaka (Strain theory) zbog čega može doći do povećanja i drugih tipova kriminala, poput nasilja ili narko kriminala. Sve je to imalo različite uticaje na mlade, pa i na povećanje različitih vrsta delikata među maloletnicima.

Nakon prve decenije ovog veka i perioda rasta, od 2011. do 2014. godine je zabeležen pad dela nasilja među maloletnicima. Međutim, nakon toga dolazi do rasta koji se održava na višem nivou sve do 2019. godine (videti grafikon). Možda bi se takav rast i održao da nije bilo pandemije COVID-19, kada je došlo do značajnije manjeg broja dela nasilja učinjenih od strane maloletnika. To je i očekivano s obzirom na to da su na snazi bile restriktivne mere, da škole nisu radile i da su socijalni kontakti bili redukovani, zbog čega je usledio pad kriminaliteta u čitavom svetu. Sa završetkom pandemije i povratkom u škole, pojačani su fizički kontakti među učenicima, a time i konflikti, na šta su profesionalci iz obrazovanja i prevencije nasilja upozoravali kada su se učenici vratili u školske klupe.

Drugačiji trend kod punoletnih lica i promene krivičnog postupka

Dok je trend najtežih dela nasilja (grupa krivičnih dela protiv života i tela) kod punoletnih lica u jasnom opadanju (videti grafikon iznad), to nije slučaj kod maloletnih lica; gde je broj prijavljenih za trećinu veći nego na početku 2000-ih, a poslednji put je bio na niskom nivou još pre deset godina. U oktobru 2013. godine je došlo do promene Zakona o krivičnom postupku i prelaska na “tužilačku istragu” gde javni tužioci preuzimaju vođenje istrage od istražnog sudije. Ovo je možda i jedan od uzročnika blažeg kažnjavanja tj. manjeg broja postupaka protiv maloletnika nego ranije (videti grafikon za maloletnike). Naime, za pokretanje postupaka protiv maloletnika su nadležna viša javna tužilaštva tj. tužioci (kao i policajci i sudije) koji su obučeni za rad sa maloletnicima, i koji su upoznati sa prednostima i manama kažnjavanja maloletnika (zbog čega se teže odlučuju da započnu postupke). Takođe, u ovom periodu je vidljiv i disparitet broja prijavljenih punoletnih lica koji opada u periodu 2013-2014, dok broj optuženih i osuđenih raste; na šta je takođe mogla da utiče promena Zakona o krivičnom postupku, ali se taj odnos usklađuje već 2015. Uglavnom, od 2014. godine, broj predloga za izricanje krivične sankcije i broj sankcionisanih maloletnih lica je značajno manji u odnosu na broj krivičnih prijava. Pritom, ovaj odnos je sličan i kod punoletnih lica, ali nešto slabije izražen, što se može tumačiti promenom kaznene politike prema maloletnicima (ka blažem kažnjavanju).

Umesto zaključka

I pored značajnih pravosudnih promena, ne znači da se porast kriminaliteta nasilja među maloletnicima može pripisati samo tome. U proteklih deset godina je došlo do društvenih promena poput pomenutih ekonomsko-socijalnih reformi koje su pored ekonomskog rasta dovele i do povećanja nejednakosti i siromaštva, a poznato je da socio-ekonomski status može uticati na porast nasilja, generalno i kod mladih. Potom, došlo je do razvoja huliganizma u sprezi sa organizovanim kriminalom. Jasno je da deca, mladi i ljudi iz njihove okoline nisu isključeni od ovih procesa, direktno (npr. huliganizam i učešće u distribuciji droga) ili posredno (npr. konzumiranjem droga dostupnih putem organizovanog kriminala). Sve je ovo moglo da utiče na porast kriminaliteta nasilja koji je vidljiv. Ipak, za odgovore na ova pitanja su neophodna podrobnija sociološka, kriminološka i druga istraživanja. Iako studije o uzrocima i načinu reakcije na nasilje u Srbiji nisu nepoznate u našoj literaturi, čini se da je potrebno pokretanje interdisciplinarnih i međuinstitucionalnih projekata koji bi se bavili uticajem siromaštva, organizovanog kriminala i ekstremnog desničarskog narativa na kriminalitet nasilja kod mladih, a na osnovu čega bi se temeljile buduće strategije prevencije nasilja i drugih oblika kriminala.