Najave događaja

word-cloud-32693031280-min.png

Sloboda mišljenja i pravosuđe - pravo predsednika suda, predsednika Republike ili svih nas?

Savo Đurđić - Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

Izvor fotografije: Pixabay 

 

 

Visoki savet sudstva (VSS) je 23. decembra 2020. pod tačkom „Razno“ doneo saopštenje kojim „najoštrije osuđuje tendenciozno napravljenu bazu podataka „Krikova baza o sudstvu“ i ocenio „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“, iako je 17.12. VSS saopštio da je informacija da se to priprema - neistina.

 

Istog prepodneva, na sednici Narodne skupštine, u okviru rasprave o izboru novih članova VSS-a, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, član VSS-a i DVT-a po funkciji, se založio da parlament i ubuduće bira sudije i usprotivio se najavljenim promenama Ustava kojim bi to bilo onemogućeno.

 

Reagovalo je Društvo sudija Srbije, kratkim, ali esecijalnim, pitanjem: "Nezavisnost sudstva ne znači da se sudstvo udaljava od naroda. Naprotiv - nezavisni sudija bliži je narodu, a dalje je od političke vlasti ili bilo kog centra moći. Zato nije jasno zašto je politička vlast koju je izabrao narod protiv nezavisnog sudstva?

 

24.12. na internet stranici VSS-a je objavljeno da je na pomenutoj sednici doneta i odluka da se raspiše konkurs za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), iako ni ova tema nije bila posebna tačka u dnevnom redu sednice. U međuvremenu, na konkurs se prijavila samo sudija Jasmina Vasović, koja je pre dve godine izabrana za sudiju VKS-a, bez iskustva u rukovođenju i organizaciji posla u sudu. Njen program i biografija su objavljeni na sajtu VSS-а.

 

Кao jedan od dva člana VSS-а iz reda sudija koji nije prisustvovao navedenoj sednici, na portalu Otvorena Vrata Pravosuđa ogradio sam se od saopštenja VSS-а i svoje stavove i predloge izneo u tekstovima: „Drugačije mišljenje o aktuelnostima u sudstvu“ (23.12),  „Pravosuđe na udaru - odustajanje od promena Ustava i EU ili nova taktika?“ (5.1.21.) i „Predsednik VKS i postupak njegovog izbora - ogledalo svih u sudstvu“ (8.1.).

 

 

Šta je predsednik Višeg suda u Beogradu rekao u intervjuu „Danas-u“

 

Šta se, nakon ovih događaja, zbivalo u javnom životu sudstva u Srbiji, dok još čekamo odluku sa vrha - da li će se pristupiti sprovođenju Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 i izuzetno važnog predloga izmene Ustava o pravosuđu?

 

Predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, je reagovao na kritiku VSS-a, saopštenjem („Danas“ 26-27.12.), ukazujući na činjenicu da se na način kako je VSS ocenio njegov istup „direktno narušava Ustavom Srbije svakom građaninu, pa i sudiji i predsedniku suda, zajemčeno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja koja se jedino zakonom može ograničiti i to samo ako je neophodno, između ostalog, i radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, ali i da je isto u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.“

 

Sudija Aleksandar Stepanović je istakao  u  intervju za novogodišnji broj „Danas-a“ da stoji iza onoga što je ranije izjavljivao. Na portalu Krik je izneo činjenicu da u Srbiji ne postoje optužnice za visoku korupciju. Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac, je kritikovala njegove „paušalne ocene rada tužilaštva“, dodajući da je problem u sudovima i dugom trajanju postupka. Predsednik Republike je izjavio da mu je „drago da je Stepanović tako lepo primljen u stranim ambasadama.. toliko o nezavisnosti pravosuđa.“

 

„Ne stidim se svojih kontakata sa našim međunarodnim prijateljima, organizacijama i partnerima u Srbiji. Svi ti kontakti se događaju pod pokroviteljstvom VKS-a..To su sve zvanični projekti i ne stoji da od odlazaka u ambasade imam bilo kakvu ličnu korist“, ističe Stepanović.

 

On takođe dodaje da "...mislim da mudri političari, funkcioneri, treba da rade na jačanju nezavisnosti i samostalnosti sudstva. Jednostavno, ove iste sudije i ovo isto sudstvo će odlučivati i o njihovim građanskim pravima i o slobodama u trenutku kada se više ne budu nalazili na javnim funkcijama. U tom smislu smatram da je dobro za izvršnu i zakonodavnu granu vlasti da se ne meša u rad sudova, već da kreira bolje uslove za njihovo nesmetano funkcionisanje.“

 

„Prošao sam medijsku torturu po matrici koja je dobro poznata svakome ko ima drugačije mišljenje po bilo kom pitanju... Govorim samo o pravosuđu i šta treba da uradimo u toj sferi ukoliko suštinski, a ne samo deklarativno, želimo da postanemo članica EU.“ -  karakteristični su odgovori sudije Aleksandra Stepanovića na pitanja novinara.

 

Predsednik Višeg suda u Beogradu je odgovarao i na konkretna pitanja o pojedinim predmetima, npr.: F. Korać - nije osuđen, da li takve izjave predstavljaju pritisak na rad suda, pa kaže: „Nije moj zadatak da objašnjavam predsedniku Republike šta sme, a šta ne sme da radi. Prosto imamo zakone koji su vrlo jasni...Konkretno, govorilo se javno o slučaju u kojem je tužilaštvo odustalo od gonjenja i koji nema nikakve veze sa sudom.“ Na pitanje o kritici zbog osuđujuće presude D. Kosmajcu, čoveku koga je predsednik označio kao najopasnijeg narko dilera, odgovara: “Protiv njega je podignuta optužnica koja nema nikakve veze sa trgovinom narkoticima...“

 

Svoju opasku da u Srbiji ne postoje predmeti visoke korupcije i kritiku njegove izjave od strane VSS-a, A. Stepanović, objašnjava: „Tada sam odgovarao na pitanje novinara kako doživljavam intervju koji je neposredno pre toga dala republička tužiteljka Z. Dolovac, jednom dnevnom listu. Tom prilikom izneo sam svoju impresiju, lični stav, da dok čitam intervju republičkog tužioca, stičem utisak da u ovoj zemlji vlada nekakva idila. To nije bila ocena rada republičkog tužioca, budući da to nije u mojoj nadležnosti...“

 

Na pitanje: "zbog čega je tek od nedavno predmet interesovanja tabloida?", odgovara: „Mislim da se promenilo to da sam izneo svoj stav o javnom komentarisanju nepravosnažnih sudskih postupaka i istakao da to predstavlja mešanje u rad pravosuđa. Članci u tabloidnim novinama imaju za cilj diskreditaciju predstavnika pravosuđa i neku vrstu zastrašivanja da o tome ne treba javno govoriti. Te napade vezujem i za pojedine odluke koje donosimo u predmetima koji se odnose na učesnike političkog života...“ Predsednik Višeg suda u Beogradu je rekao da se neće prijaviti na konkurs za predsednika VКS, iako  je sudija VКS-a.

 

 

Ko treba da se „stidi“, ko je „slika i prilika onih koji do danas odlučuju u našem pravosuđu“, ima li tu ili „nema velike filozofije“?  

 

Loša atmosfera za slobodan i kritički razgovor o problemima pravosuđa, se dodatno pogoršala, nakon intervjua predsednika Republike koji je u božićnom broju „Večernjih Novosti“ (6-7.1.21), između ostalog, kao odgovor na pitanje novinara da li proizilazi da je najveću štetu državi naneo bivši ministar Saša Dragin, jer je jedini u zatvoru, izjavio: „Svakako da nije tako. Tu postoji licemerje, jer kada dirnete u bilo koga od njih, kaže se da vršite pritisak jer su vaši politički protivnici. Drugo licemerje je spoljnjeg faktora koji vrši pritisak na tužilačke organe da se ne gone oni iz prethodnog režima, već oni iz sadašnje vlasti. Pogledajte čime se hvali predsednik Višeg suda u Beogradu. Time čime se on ponosi, kao čovek bi se stideo. To je slika i prilika onih koji do danas odlučuju u našem pravosuđu i tu nema velike filozofije.“

 

Ko treba da se „stidi“, ko je „slika i prilika onih koji do danas odlučuju u našem pravosuđu“, ima  li tu ili „nema velike filozofije“ - da li su to reči koje pripadaju po nadležnostima i koje su primerene kulturi komunikacije predsednika Republike kao predsednika svih građana u ustavnom sistemu parlamentarne demokratije? Šta on sa njima želi da postigne - strah kod pravosudnih funkcionera ili da najavi „čistku“ u pravosuđu? Da li će Republički javni tužilac odgovoriti na ozbiljne zamerke sa vrha vlasti, na sličan način kako je odgovorila predsedniku suda? - prosudite sami.

 

 

Zašto „naš vozač nema položen vozački“ i zašto je na čelu resora pravde „imenovan specijalni savetnik direktora BIA“?

 

U izdanju NIN-a, od 21.1.2021. objavljen je novi intervjuu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, pod naslovom: "Naš vozač nema položen vozački". Podnaslov: Izbor aktuelnog ministra pravde govori šta je namera izvršne vlasti. Odluka da na čelo resora bude imenovan specijalni savetnik direktora BIA-e, zapravo je poruka pravosuđu u smislu njegovog kontrolisanja od strane izvršne vlasti.

 

Na pitanje o presudi osnovnog suda protiv predsednika države, sudija A. Stepanović odgovara: „Nije primereno da predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti komentarišu presude ili suđenja koja su u toku, da ljude oglašavaju krivim bez suđenja. Bilo bi nekorektno i nezakonito da i ja to učinim...Smatram da za predsednika važe isti zakoni kao i za svakog drugog građanina R. Srbije.“

 

Na pitanje koja je cena nezavisnog postupanja sudija danas, kaže: „Upravo na dan kada razgovaramo u pojedinim elektronskim i štampanim medijima je publikovan tekst u kome se predstavlja kako predsednik Višeg suda u Beogradu „glumi žrtvu“. Konkretno mislim da je to odgovor na moje istupanje u javnosti.. Slična iskustva doživele su i  druge kolege, sudije i tužioci, a neki od nas su bili i predmet diskusije od strane narodnih poslanika u parlamentu Srbije...“

 

„Komentari presuda, najave hapšenja, unapred izrečene kazne, bez suđenja, svakako stvaraju osećaj nesigurnosti kod sudija. Kao predsednik suda pre svega sam sudija i nikad mi ne bi palo na pamet da vršim bilo kakav pritisak na postupanje i odlučivanje sudija Višeg suda u Beogradu. Naprotiv, stojim iza svakog sudije višeg suda i njegovog prava da donese odluku u skladu sa zakonom i slobodnim sudijskim uverenjem.“

 

Kolika je opasnost da se posle najavljenih promena Ustava, pojača uticaj izvršne na sudsku vlast: „Većinu u VSS-u treba da čine sudije i u tom smeru treba da idu ustavne promene. To su i preporuke Evropske Komisije. Kritike sudske nezavisnosti i samostalnosti ne čujem prvi put. One su nažalost postale svakodnevica...Nama je potrebna podrška, nama je potrebno da nas neko pogura da bi smo izašli iz tog gliba i vrati nas na jednosmerni auto-put koji vodi ka evropskim civilizacijskim vrednostima.. Kako stvari sada stoje, čini mi se da kandidat koji želi da upravlja tim vozilom, nema položen vozački ispit.“

 

Na pitanje: zašto je predsednik Republike rekao da ste ga mogli pozvati, umesto da dajete intervju Kriku, predsednik suda A.Stepanović odgovara: „Zato što je manir predsednika Republike da svoje saradnike oslovljava po imenima ili nadimcima, bez obzira na to o kome se radi...Mislim da predsednik Republike na taj način javnosti šalje poruku da u svim sferama društvenog života, uključujući i pravosuđe, ima lične konekcije, pa samim tim se može steći utisak da u tom slučaju može ostvariti određeni uticaj sa pozicija predsednika Republike.“

 

O nedostatku ozbiljnije borbe protiv kriminala i korupcije, kaže: „Interes građana i privrede je da brzo dođu do sudske odluke i da imaju pravnu sigurnost zasnovanu na zakonskim kriterijumima. To je suština vladavine prava. Do toga dolazimo samo ukoliko svaka grana vlasti postupa u skladu sa Ustavom i zakonima zemlje, uz njihovu interakciju, a ne mešanjem jedne u drugu. Nažalost, ova pojava komentarisanja presuda, pretnje sudijama, ali i najave hapšenja, veoma često bez tužilačke reakcije, stvara osećaj pritiska na pravosuđe, a u međunarodnoj zajednici kritički odnos prema vladavini prava.“

 

 

Predsednik Republike nema nadležnosti ni prava da utiče na rad sudova, a ni da ugrožava slobodu misli u pravosuđu i o pravosuđu!

 

U javnom dijalogu o našem sudstvu, te slobodi mišljenja - koji sam u osnovnim crtama pokušao da predstavim - između predsednika Višeg suda u Beogradu i predsednika Republike, kao sudija sa tridesetogodišnjim stažom i članstvom u VSS-u, zaključujem da je sporan i neprihvatljiv pristup pravosuđu prezentovan od strane predsednika Republike. Zašto? Zato što, počev od predsednika Višeg suda u Beogradu, ali i svih nas koji trenutno obavljamo sudijsku funkciju, uključivši i one najviše koje je birala ova vlast, pokušava da nas diskvalifikuje pre svega ad hominem, kao ljude, ali i kao granu vlasti i kao struku, kada se ne ponašamo kako vlast očekuje, a da pri tom ne poštuje zakone i ne prihvata kritiku i razgovor ravnopravnih učesnika o sistemskim pitanjima pravosuđa.

 

To je nedopustivo i pokazuje duboko nepoznavanje i nerazumevanje sudske vlasti u demokratskom sistemu vladavine prava koji uključuje i podelu vlasti. Aktuelna vlast, kao i prethodna, polazi od stava da će izvršna i zakonodavna vlast popraviti pravosuđe kontrolom sudske vlasti, koja se opravdava legitimitetom dobijenim od građana na političkim izborima.

 

Sudska vlast svoj legitimitet izvorno crpi iz Ustava, ali se kod nje taj legitimitet zasniva na struci, profesionalnoj spremi i vrsti posla, čija je priroda takva da ga narod ne može obavljati, pa time ni njihovi predstavnici. Zato u Ustavu piše da je sudska vlast nezavisna, a naša nauka ustavnog prava predlaže da se odredba st. 3. člana 4. Ustava briše, jer postojeća formulacija da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli, često izaziva zabunu kod onih koji ne razumeju različite karaktere i specifičnosti odnosa tri grane vlasti, ili da ostane da su ravnoteža i kontrola između zakonodavne i izvršne vlasti.

 

Zbog svega iznetog  je sudija i predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, u pravu kada se poziva na pravo na slobodu mišljenja i izražavanja i kaže da nosioci javne vlasti preko pojedinih medija zapravo daju zeleno svetlo za targetiranje neistomišjenika, umesto da skrenu pažnju na to da treba zaštiti pravo svih građana na slobodu izražavanja. 

 

Ovo naravno, ne znači da sud treba da bude lišen svake vrste kritike. Naprotiv, poželjna je i potrebna kritika rada pravosudnih organa zasnovana na zakonu i argumentima. S druge strane, kritici treba da bude izložen i VSS, jer, npr. kada je ocenio neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu, trebalo je na sličan način da kvalifikuje i istup Republičkog javnog tužioca, koja je u svojim izjavama ocenjivala rad Višeg suda u Beogradu.

 

Na kraju, možemo zaključiti: sloboda mišljenja se i u pravosuđu sputava i guši - da ne bi profesionalno, odgovorno i efikasno sprovodilo svoje nadležnosti i da bi se o njemu odlučivalo bez uvažavanja sudija i tužilaca, struke i nauke - zato je ona neotuđivo ustavno i jednako pravo svih nas u pravosuđu, ali i celoga društva, čak i da nije podrške institucija Evropske unije.

 

 

Ostavite komentar:

dragica01.02.2021. | 08:04
Jedino javnost rada sudske vlasti može dati rezultate.Sad je apsolutna tajnost rada sudske vlasti suprotno ustavu i konvenciji.Smeta im jer se ondavidi da ne znaju da sude i da sude protivzakonito.Ne mogu nezavisno da sude nestručno i protivzakonito.
Violeta denic01.02.2021. | 06:31
Zalosno je sto se ne pravi razlika izmedju iznosenja misljenja , stava , cinjenica i cinjenicnog stanja i slobode govora i ostalog sto svakom ljudskom bicu pripada po rodjenju pa do kraja zivota . Posledica izrecenog nije ista kada izgovori predsednik drzave , sudija ,tuzioci , politicari ili novinari . Svako od nabrojanih bi trebalo da govori istinu jer smo mala zemlja ,sa malim brojem stanovnika koji zasluzuju da budu upuceni kada se raspravlja o njihovim pravima . Na zalost ovde je sukob izmedju strucnjaka na teme koje su opste i koje ne bi trebalo da budu sporne medju pravnicima . Krik ili bilo koje tabloidne novine imaju pravo da iznesu cinjenice do kojih su dosli istrazivackim novinarstvom a pitanje je zasto nadlezni iste ne provere i izadju javno da kazu sta je istina sta nije od svega napisanog ...

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga