Šta je Visoki savet sudstva i koja je njegova uloga?

Ima li sudske vlasti bez nezavisnog sudskog Saveta?

Na pitanje šta je Visoki savet sudstva (VSS) i koja je njegova uloga nije jednostavno odgovoriti u vremenu kada izvršna vlast predlaže da se u Ustavu izmeni njegov sastav, nadležnosti, pa čak i svrha.

Ustav treba da je brana (ustava!) državnoj vlasti, a podela vlasti osnovna pretpostavka skladno uređene države i slobodnog društva. Ustav Republike Srbije od 2006. godine, kao i prethodni od 1990, počiva na vladavini prava, podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ona se ostvaruje kroz princip nezavisnosti sudstva i zakonitosti u radu sudija. Svaki, i najmanji, politički atak na nosioce sudske vlasti predstavlja povredu načela podele vlasti. Zato su svi državni organi i funkcioneri dužni da postupaju tako da ne narušavaju nezavisnost sudstva.

To nikako ne znači da sudovi i sudije smeju postupati svojevoljno. Naprotiv. Sudije rade na osnovu procesnih i materijalnih zakona, kojih se moraju strogo pridržavati. Suđenja su javna, rad sudija podložan je kontroli viših sudova, predsednika suda, disciplinskih organa, a od 2015. se i vrednuje (redovno - na svake tri godine, a vanredno - pred svaki izbor u viši sud). Svaki sudija dužan je da postupak vodi nepristrasno, na osnovu zakona i po svojoj savesti i da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.

Za razliku od predsednika države ili narodnog poslanika, za čiji izbor nije neophodno bilo kakvo obrazovanje, sudija svoj legitimitet crpi iz struke, profesionalne spreme i vrste posla, čija je priroda takva da ga narod i njegovi predstavnici ne mogu obavljati. Sudije se ne smeju baviti politikom, ali imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite interesa sudstva i očuvanja nezavisnosti i samostalnosti u radu.

VSS - organ sudske uprave, ali i sistemske zaštite sudstva

Visoki savet sudstva bi trebao da donosi sve važnije odluke za sudove i sudije i da ih štiti od neprimerenih uticaja koji bi građanima ugrozili pravo na pravično suđenje. A da bi mogao da vrši tu svoju osnovnu ustavnu ulogu, Ustav i samom Savetu jemči nezavisnost i samostalnost.

U nadležnosti VSS je, između ostalog, da bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, kao i izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i predsednika suda, da daje mišljenja o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona. Nažalost, jedan broj pravnika (posebno onih na položajima) ne razume ili nipodaštava izneta načela i nadležnosti. Ovo se odnosi na ulogu Visokog saveta sudstva koji bi trebalo da „spaja“ građane i sudstvo i „razdvaja“ sudsku od druge dve grane vlasti. Od 11 članova, koliko ih ima VSS, tri su po položaju (predsednik VKS, koji je ujedno i predsednik VSS, ministar nadležan za poslove pravosuđa i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine) i osam izbornih članova, koje bira Narodna skupština (šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci - advokat i profesor pravnog fakulteta).

Sudski saveti postoje u preko dvadeset država - članica Evropske unije. Predstavnici izvršne i/ili zakonodavne vlasti su članovi Saveta samo u Francuskoj (2 od 22), Italiji (1 od 15), Letoniji (2 od 15), Malti (1 od 10), Rumuniji (1 od 19) i Hrvatskoj (2 od 19). Sudije su u manjini samo u Danskoj, Francuskoj i Portugaliji u kojima inače funkcionišu uzorna demokratska društva. Ovo je samo jedan argument zbog koga aktuelni VSS smatra da ovaj organ treba i dalje da ima neparan broj članova, sa sudijama u većini.

Da li najavljene ustavne promene ugrožavaju nezavisnost sudstva, pa time i Visoki savet sudstva? Posle katastrofalnih grešaka u sprovođenju reforme pravosuđa 2009. godine, niko u javnosti nije tražio niti očekivao da će Ministarstvo pravde početkom 2018. godine inicirati izmenu svih odredaba Ustava o pravosuđu i to bez zajedničkog rada i usaglašenosti sa pravosuđem.

Prema poslednjoj verziji Nacrta amandmana na Ustav od 15.10.2018, a na čemu se zasniva Predlog Vlade od 29.11.2018, VSS bi ubuduće bio „državni organ koji jemči samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, predsednika sudova i sudija porotnika tako što odlučuje o pitanjima (njihovog) položaja“, umesto da garantuje i obezbeđuje nazavisnost i samostalnost sudova i sudija. Savetu se oduzimaju pojedine sadašnje nadležnosti i, što je od posebnog značaja, odustaje se od opredeljenja da VSS učestvuje u utvrđivanju i realizaciji „sudskog budžeta“.

Iako će Narodna skupština biti načelno isključena iz procesa neposrednog izbora sudija i predsednika sudova a sudije neposredno birati polovinu članova VSS iz reda sudija, predloženi sastav VSS, paran broj njegovih članova, način njihovog izbora i razrešenja i način njegovog odlučivanja, kao i sužavanje njegovih nadležnosti, dovode u ozbiljnu sumnju namere predlagača.

Kontrola i uticaj Narodne skupštine u postupku izbora sudija faktički je pojačana, pre svega preko predloga da ona dvotrećinskom većinom glasova bira pet istaknutih pravnika - polovinu sastava VSS. Predlaže se da ako Narodna skupština ne izabere svih pet članova VSS, preostale članove u roku od 10 dana izabere petočlana komisija većinom glasova (a nju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana). Time se otvara mogućnost da tri funkcionera izaberu pet pravnika po meri skupštinske većine. Nezavisnost sudova i sudija izigrava se i predlogom kojim se predsedniku Narodne skupštine poverava da odluči o prestanku mandata članovima VSS ukoliko VSS u roku od 60 dana ne donese odluku. Zasebno pitanje jeste predlog da Pravosudna akademija postane ustavna kategorija, obuka u njoj jedan od obaveznih uslova za prvi izbor za sudiju, i uticaj takvog rešenja na ulogu VSS. Na opisani način uticaj Narodne skupštine i izvršne vlasti na sudstvo se preobražava, umesto da se ukine ili smanji.

Umesto zaključka

Kanali za politički uticaj na pravosuđe, umesto da budu eliminisani (što je bio osnovni razlog za promenu Ustava), na putu su da budu pojačani kroz sastav i nadležnosti VSS, mehanizme njegovog rada/raspuštanja i ulogu obuke na Pravosudnoj akadmiji prilikom prvog izbora za sudiju.

Sudije i tužioci i njihova udruženja, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud i drugi sudovi, kao i profesura, bili su jedinstveni u kritici predloženih rešenja. Iako je Venecijanska komisija primila k znanju ocenu svog sekretarijata da je poslednjim predlozima za promenu Ustava postupljeno u skladu sa preporukama Venecijanske komisije od juna 2018, druga dva stručna tela Saveta Evrope: Konsultativno veće evropskih sudija i Konsultativno veće evropskih tužilaca sasvim su drugog mišljenja.
 

Objektivna kritika novopredloženih ustavnih rešenja je, pre svega, u interesu građana kojima sudije već sutra treba da sude na osnovu zakona i nepristrasno, a bez bojazni za svoju sudbinu ili karijeru. Nema jačanja vladavine prava i nezavisne sudske vlasti bez jakog, nezavisnog, profesionalnog, transparentnog i odgovornog sudskog saveta. Zato je poruka svakome: kada se sudovi, sudije, tužioci, profesori, tela pravosudne uprave i njihova udruženja, bore za ugrožene garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, oni se bore za pravo svakog građanina na pravično suđenje. Podržite ih. Podržavajući sudije i tužioce borite se za sebe.