Privremeno obustavljena primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Ustavni sud Republike Srbije je privremeno obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.[1] Svrha Zakona bila je da doprinese iskorenjivanju rodne neravnopravnosti u Srbiji. Iako je jasno da sam Zakon ne može da ukine korene neravnopravnosti, on može da postavi norme ponašanja koje će u dugom roku uspeti da reformišu, ili barem ublaže, rodnu neravnopravnost. Zato je važno da Zakon postoji.

Kako je sve počelo?

Vlada Republike Srbije je 2014. godine uspostavila Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da bi unapredila rodnu ravnopravnost u Srbiji. Jedan od važnih zadataka ovog tela je bila izrada Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Članom 3 Poslovnika o radu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost propisano je da poslove u vezi sa stručnim pitanjima rodne ravnopravnosti obavlja Stručna grupa. Stručna grupa ima mogućnost da pozove predstavnike/ce organizacija i drugih organa kada postoji potreba za davanjem stručnog mišljenja.[2] Time je ostavljen prostor da se ovo, političko telo, tokom izrade Nacrta zakona, obrati[3] organizacijama, ekspertkinjama i ekspertima, aktivistkinjama i aktivistima, ali i drugima[4] koje već decenijama aktivno rade na poboljšanju rodne ravnopravnosti i iskorenjivanju njenih uzroka. Zakon je imao nekoliko nacrta, a već prilikom organizovanja javne rasprave o drugom Nacrtu, nadležnost za izradu novog Zakona je sa Koordinacionog tela preneta na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.[5] Međutim, iako su neke od feminističkih organizacija konsultovane, njihovi predlozi nisu uzeti u obzir,[6] i Zakon je usvojen 2021. godine.  Iz ovih razloga, Zakon je pretrpeo kritiku sa različitih strana – pojedini feministički glasovi ukazivali su na nedostatke Zakona i mogućnosti da se on poboljša.[7] Takođe, od same faze izrade, a posebno nakon njegovog usvajanja, Zakon je predmet napada desno orijentisanih političkih aktera.[8]

Kritike i inicijative za ocenu ustavnosti

Brojni nedostaci primećeni već prilikom izrade Zakona, ali i širi otpor prema nekim od rešenja  koja Zakon propisuje, rezultirali su inicijativama za ocenu ustavnosti. Tačnije, osam inicijativa za ocenu ustavnosti podneli su različiti akteri – poput advokatske kancelarije[9] i Srpske radikalne stranke,[10] a u aprilu ove godine predlog za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona podneo je i Zaštitnik građana. Različite su argumentacije podnosilaca inicijativa koji smatraju da je Zakon neustavan – od pozivanja na narušavanje autonomije univerziteta i slobode naučnog i umetničkog stvaralaštva, a zbog odredbi koje predviđaju intervenecije u nastavni program i materijale, do kritike odredbi koje propisiju prekršaje za povredu, po rečima podnosilaca inicijative “otvorenih programskih smernica”, a ne jasnih obaveza predviđenim Zakonom.

Međutim, čini da su dva aspekta Zakona privukla najviše pažnje – prvi je uvođenje kategorije „rod”, za koju podnosioci nekih od inicijativa smatraju da je neustavna, te da je neophodno koristiti kategoriju „pol”. Drugi je uvođenje rodno osetljivog jezika, a posebno odredbe člana 37 i 44 koje propisuju obavezu organa koji obavljaju poslove obrazovanja i vaspitanja, organa javne vlasti i novinskih agencija da 3 godine nakon usvajanja Zakona krenu da primenjuju rodno osetljiv jezik u svom radu. U nastavku dajemo pojašnjenje ovih odredbi, uz osvrt na argumentaciju iz ugla feminističke teorije.

Prva kritika – rod nije ustavna kategorija, a pol jeste

Član 6 Zakona predviđa da „rod označava društveno određene uloge, mogućnosti, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce uključujući i međusobne odnose muškaraca i žena i uloge u tim odnosima koje su društveno određene u zavisnosti od pola”. Neki od podnosilaca inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona navode da su pojam roda, ali i rodno osetljivog jezika, suprotni Ustavu i „skoro svim postojećim zakonima“, dok drugi smatraju se pojam roda, kako je definisan u čl. 6, u potpunosti razlikuje od pojma biološkog roda. Međutim, feministička teorija je još ranije definisala razliku između pola i roda, koja se ovom prilikom našla u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Naime, pol je biološka kategorija, koja samo po sebi ne predstavlja osnov za diskriminaciju, već su društvene strukture te koje određenu grupu ljudi čine diskriminisanim. Prema ovim stavovima, društvo je to koje nameće hijerarhije, potčinjava žene[11] i nameće društvene uloge koje nam daju ili oduzimaju određene mogućnosti. Znači rod, ne biološki pol, je ono što nas diskriminiše, pre rođenja smo ravnopravni, a ulaskom u društvo zauzimamo određene položaje na lestvici društvenih hijerarhija.

Druga kritika - standardni srpski jezik ne poznaje rodnu dimenziju

Drugi problem koji se novodi u ustavnim inicijativama je obavezna upotreba rodno osetljivog jezika, koja stupa na snagu 3 godine nakon donošenja Zakona, a navedena je u članu 37 Zakona i propisuje obavezu organima javne vlasti i poslodavcima koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem da moraju da primenjuju rodno osetljiv jezik u udžbenicima, diplomama, i svim drugim oblastima rada. Značajna je odredba člana 44[12] koja propisuje obavezu novinskim agencijama da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Jedna od kritika navodi da bi obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u javnom životu bila u suprotnosti sa standardnim srpskim jezikom, čija je obavezna upotreba propisana zakonom u Republici Srbiji. Ovo implicira da je jezik nepromenjiv, da je uklesan u kamen, da postoji jedan standardni jezik i on postoji oduvek i zauvek.

Reakcija Ustavnog suda

Kao odgovor na podnete inicijative, Ustavni sud je u junu 2024. godine doneo Rešenje[13] kojim se privremeno obustavlja primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Na 20 strana Ustavni sud dao je obrazloženje donetog Rešenja i razloge zbog kojih smatra da bi primenjivanje Zakona trebalo privremeno obustaviti do donošenja konačne odluke.

Između ostalog, Ustavni sud se poziva na protivrečnost Zakona o rodnoj ravnopravnosti, preciznije ovih odredbi koje propisuju obaveznu upotrebu rodno osetljivog jezika u javnom životu, i smatra da se ove odredbe suprotstavljaju obaveznoj upotrebi srpskog standardizovanog jezika.[14] Dalje navodi, da iz teksta Zakona proizlazi da rodno osetljiv jezik nije standardizovani oblik srpskog jezika i postavlja pitanje da li bi imperativne zakonske odredbe mogle da nametnu pravila koja spadaju u domen „nauke o jeziku”.

Argumentacija Ustavnog suda u donetom Rešenju se najviše fokusira na obrazlaganje pomenuta dva argumenta i nalaženje načina da se Zakon ospori na osnovu njih. Međutim, sam Zakon je mnogo više od rodno osetljivog jezika i pitanja razlikovanja „pola” i „roda”. Zakon propisuje i niz drugih mera kojima teži da ublaži rodnu neravnopravnost, ali se o tome nije govorilo u javnosti.

Konačno, ali ne manje važno, Ustavni sud je odlučio da Rešenje dostavi Narodnoj skupštini, kao donosiocu Zakona, a koja ima rok od 30 dana da iznese svoje mišljenje. Predviđeni rok je istekao krajem jula, a najviše zakonodavno telo se nije oglasilo o ovom pitanju, pa građani/ke nemaju više informacija o sudbini Zakona. Kako je Narodna skupština imala mogućnost da pre proglašenja Zakona, zahtevom jedne trećine poslanika, inicira postupak tzv. prethodne ocene ustavnosti, biće zanimljivo videti da li će novi sastav Parlamenta (sa politički istom većinom kao i pre tri godine, tj. u vreme usvajanja Zakona) doneti drugačiju odluku.

Šta dalje?

U vreme pisanja teksta, feminističke organizacije, zajedno sa organizacijama civilnog sektora i profesorima/kama prava organizovale su se da različitim metodama reaguju na odluku Ustavnog suda. Pojedine organizacije koje se bave zaštitom ženskih prava i bore se za rodnu ravnopravnost smatraju da rešenje Ustavnog suda nije pitanje prava, već politike, i jedino se na tom terenu možemo izboriti za rodnu ravnopravnost.[15] Pravni mehanizmi bi trebalo da se koriste kako bi se društvo progresivno kretalo ka boljim uslovima za sve, a Ustavni sud je dužan da vodi računa o interesima svih građana i građanki. Kakva god odluka da bude, ona ne sme da zaustavi progresivne tokove i spreči iskorenjavanje sistemske neravnopravnosti.