Ima li vladavine prava bez vladavine sudova?

Kada bih vam rekao da je vladavina prava jedan od onih pojmova koja su domaći i međunarodni političari upotrebili toliko puta da ga skoro više i ne čujemo kada ga izgovore - verovatno biste se saglasili sa tim. Međutim, iza tog silnog ponavljanja mora da se krije nešto važno - čak i ako su to zaboravili upravo oni koji ponavljaju.

Šta je vladavina prava?

Vladavina prava podrazumeva da sve javne vlasti budu ograničene zakonima. To znači baš sve - od mesne zajednice do šefa države. Međutim, prosto ograničavanje zakonima nije dovoljno, jer zakoni mogu da budu loši (setimo se nacističke Nemačke). Stoga je potrebno da ti zakoni i postupanja imaju određene kvalitete. Kroz preko dve hiljade godina razvijanja političkih i pravnih sistema ti kvaliteti su se iskristralisali u vidu demokratije, ljudskih prava i nezavisnih i nepristrasnih sudova. Nezamislivo je imati vladavinu prava i bez odgovornosti, transparentnosti, podele vlasti, zabrane arbitrarnih poteza izvršnih vlasti i bez jednakosti pred zakonom. Vladavina prava se ovde ne zaustavlja i verovatno bi svako od nas mogao da ima sopstveno shvatanje koje nije ništa manje ispravno od shvatanja drugih.

To lepo zvuči, ali zašto treba da nam je bitna vladavina prava?

Država nije jedina na koju se odnosi vladavina prava. Nosioci prava na vladavinu prava smo svi mi pojedinačno jer je u njenoj srži poštovanje naših prava - svakog od nas pojedinačno i svih nas zajedno. Bez vladavine prava bi moć izvršne vlasti bila toliko velika i arbitrarna da bi svako od nas mogao bez razloga i obrazloženja da bude kažnjen, nagrađen, zatvoren ili oslobođen. Od vladavine prava zavisi kako funkcioniše naša zajednica i kako se njome rukovodi. Kada se vladavina prava bude verodostojno primenjivala od svih, tada nećemo morati da ponesemo jednu ili dve "crvene" da dobijemo dokument, stignemo na red kod lekara ili izbegnemo kaznu saobraćajne policije. Kroz vladavinu prava građani kontrolišu državu i staju na put nepravdi njenog postupanja.

Međutim, vladavina prava je bitna i u našim međusobnim odnosima jer jedni prema drugima imamo obaveze i neretko smatramo da je neko neispunjavanjem svoje obaveze prema nama prekršio neko naše pravo. Bez vladavine prava bi zaštita tog našeg prava bila prazna ljuštura, čak i kada ga štite sudovi.

Kakve veze imaju sudije s vladavinom prava?

Vladavina prava u praksi sudova znači da: 1) sudovi kontrolišu zakonitost pojedinačnih akata izvršne vlasti (staraju se da pravna država funkcioniše); 2) prema potrebi preispituju ustavnost opštih akata i održavaju delikatnu ravnotežu između tri grane vlasti; i 3) rešavaju pojedinačne slučajeve i sukobe kroz primenu postojećih pravila i sudeći u njima odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca - sprovode pravdu.

Za prva dva navoda je naročito važna uloga Ustavnog suda u zaštiti vladavine prava. Iako nije sud u klasičnom smislu u našem pravnom poretku, njegova moć da rešava o ustavnosti i zakonitosti ga izdvaja od ostalih - to je slučaj u kojem se pojedinac može naći protiv bilo koje grane vlasti, a rezultat može biti ukidanje nezakonitih odluka ili postupaka. Vladavina prava počiva na pretpostavci da će se sve grane vlasti povinovati ovakvoj odluci suda.

Možda čak i najveća moć suda je da rešava pojedinačne slučajeve. Kada sudija sudi, ona nastupa kao zaštitnica prava, ali i slobode i demokratije, jer je upravo ona ta koja u svom poslu daje delotvornu zaštitu građankama i građanima. Tako sudije sprovode vladavinu prava, ali je i tumače. Uloga sudija nije da sami sede u svojim kancelarijama, već da nas štite od opasnosti i svojevoljnosti pojedinaca i političkih vlasti. Zato je bitno da se sudije suprotstave svakoj političkoj vlasti kada god ona krši pravo i deluje suprotno vladavini prava. Sudija u ovom slučaju deluje u već poznatom i predvidivom sistemu pravila, u kojem svako ima pravo da bude tretiran s poštovanjem, i u kojem se odluka donosi pravedno i na osnovu prava.

Sudija štiti vladavinu prava u pojedinačnom slučaju i kada svakome ko se nađe u njenoj sudnici omogući uživanje proceduralnih aspekata suđenja, naročito kada drugi mehanizmi za zaštitu ljudskih prava ne funkcionišu kako treba. Sudija u svojoj sudnici štiti vladavinu prava kada omogući odbranu, izvođenje dokaza, kada nastupa bez predrasuda da li je neko kriv ili nije dok ne čuje sve strane, kada ne gleda sopstveni interes u slučaju, kada obrazloži svoju presudu i naročito onda kada ne dozvoli da spoljni pritisci utiču na njenu odluku. Dužnost je svih da ustanu u odbranu suda kada kritika sudskog postupka ili odluke pređe granicu javno opravdane kritike i postane lični napad, pritisak, zastrašivanje ili napad na čitav pravosudni sistem.