Umesto uvoda
„Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova.......Ukoliko morate da budete napolju u navedeno vreme, trudite se da budete u hladu.......Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri.......Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaša vode na svakih 30 minuta.... Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
„Povodom ekstremnih vrućina, Institut „Batut“ podseća građane da izbegavaju boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana i naporne fizičke aktivnosti, redovno se rashlađuju i unose tečnost, nose laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala.“
I tako dalje...
Preporuke, apeli, sugestije...
U vreme trajanja ovakvih vremenskih prilika (ili bolje reći – neprilika), izuzetno visokih spoljnih temperatura, u svim medijima se mogao pročitati ili čuti apel Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na poslodavce da „za vreme trajanja visokih spoljnih temepratura, onih iznad 36 stepeni Celzijusa, organizuju rad tako da se izbegava obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju“. Pritom se naglašen poziv na primenu Smernica za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, što je preporuka Vlade RS iz 2007. godine, a koja se posebno odnosi na period od 11 do 16 časova i na rad u komunalnoj delatnosti, građevinarstvu i poljoprivredi.
Tako je i u jednom od mnogobrojnih tekstova citiran i navod iz Ministarstva: “Poslodavci su dužni da obezbede zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć”.
Važeći propisi
U našem zakonodavstvu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023) propisana su prava i obaveze, kako poslodavaca, tako i zaposlenih, a u cilju obezbeđivanja bezbednih i sigurnih uslova za rad. Tako se u navedenom zakonu kao osnovna obaveza poslodavca propisuje njegova dužnost da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa. Takođe, navedeni Zakon predviđa i obavezu poslodavca da radni proces prilagodi sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, obezbedi odgovarajuće uslove radne sredine, kao i da obezbedi sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu obezbedi da budu odgovarajući, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Važno je napomenuti da je, shodno ovom Zakonu, poslodavac dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske troškove za zaposlenog i predstavnika zaposlenih.
Кada je reč o zaposlenima, shodno pomenutom Zakonu, prvenstveno je utvrđeno da zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na radnom mestu na koje je određen, kao i da se obuči za njihovo sprovođenje. Osim upoznavanja, zaposleni, između ostalog, ima i pravo da redovno kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, a ukoliko radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Takođe, ukoliko zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. Obaveze zaposlenog su da se pridržava propisanih mera o zaštiti i bezbednosti na radu, kao i da koristi propisanu zaštitnu opremu. Zakon međutim, propisuje i pravo zaposlenog na odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede, kao i pod drugim uslovima navedenim u članu 39. pomenutog Zakona.
Takođe, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao najopštijem aktu u oblasti rada, u članu 80 utvrđeno je da pravo zaposlenog na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ali i obaveza da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Takođe, propisana je i dužnost zaposlenog da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Navedeni Zakon utvrđuje posebnu zaštitu određenih kategorija zaposlenih, zaštitu materinstva, lica sa invaliditetom, omladine (lica mlađih od 18 godina), kao i zaposlenih kojima je utvrđeno postojanje bilo kakvih zdravstvenih smetnji.
Međutim, osim preporuka, apela i slično, ne postoji propis koji na izričit način utvrđuje zabranu rada zaposlenih, u slučajevima kada je temperatura na mestu rada iznad određenog stepena. Mesto rada može biti i na otvorenom, kao što je to slučaj u komunalnim, građevinskim ili drugim delatnostima koje se obavljaju na otvorenom, pa vremenske prilike, konkretno visoke spoljne temperature i direktna izloženost utiču na zdravlje, ali i u zatvorenom (kao što je na primer rad u kuhinjama bez klima uređaja, na temperaturama preko 40 stepeni celzijusa, ali to je posebna tema za neki novi tekst). Šire posmatrano, zdravi zaposleni koji po opisu posla moraju obavljati poslove „napolju“, ne uživaju posebnu zaštitu. Zakonske odredbe, koje su u većoj meri prepisane u kolektivnim ugovorima i opštim aktima poslodavaca, naročito u oblastima gde većina zaposlenih mora posao obavljati na otvorenom, formalno štite prava ovih zaposlenih, ali u realnom životu svakodnevno smo svedoci gradilišta koja ne prestaju sa radom, asfaltiranja ulica, čišćenja i košenja zelenih površina i slično i to na plus 40 stepeni celzijusa.
Lični stav autorke teksta
Postavlja se pitanje celishodnosti obavljanja poslova na otvorenom, baš u vreme najtoplijeg dela radnog dana, i da li postoji (a sigurno postoji) mogućnost drugačije organizacije rada, bar u periodu kada su izuzetno visoke temperature. Takođe, pitanje je da li ti poslovi zaista ne trpe odlaganje, i da li je vrednije zdravlje, pa čak i život zaposlenih od „nesmetanog funkcionisanja sistema“. Ovo pitanje međutim, produbljuje i mnogo šire razmišljanje o faktičkoj jednakosti zaposlenih u skladu sa zakonima koji (ipak samo) formalno tu jednakost propisuju. Кako bi to u svom metaforičnom romanu „Životinjska farma“ napisao Džordž Orvel – „Sve životinje su rođene jednake, samo su neke jednakije od drugih“.