Najave događaja

teodora-tomic.png

Začarani krug naplate izdržavanja deteta

Teodora Tomić - Pravna savetnica u YUCOM-u

Razveli ste se. Sud je decu poverio Vama, a bivšem partneru ili partnerki „ispostavio račun“ za izdržavanje. Vaš bivši supružnik je sudskom odlukom obavezan da svakog meseca plaća određeni iznos izdržavanja, koji se često kolokvijalno naziva i alimentacijom. Što se iznosa tiče, pravilo je da izdržavanje deci mora da obezbedi najmanje isti nivo životnog standarda kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja.

Međutim, meseci prolaze, a uplate izostaju.

Na Vaše apele odgovara obećanjima, izgovorima i, na kraju, opaskom da su detetu prošlog meseca kupljene patike i da mu je plaćena rekreativna nastava. Kada svi pokušaji dogovora padnu u vodu, ličnu sujetu stavljate po strani, a centralno mesto zauzima najbolji interes zajedničke dece. Kako biste im obezbedili iole pristojan život, rešavate da se obratite sudu.

Pred Vama su dva koraka koja možete preduzeti, bilo uporedo ili jedan za drugim.

Prvi korak je pokretanje postupka prinudnog izvršenja obaveze plaćanja zakonskog izdržavanja. Obraćate se sudu, koji donosi rešenje o izvršenju, a dalje postupanje preuzima izvršitelj. Izvršenje se može sprovesti na sredstvima na računu bivšeg partnera ili partnerke, a ukoliko taj način naplate ne bude uspešan,  popisom imovine, te namirenjem iz iznosa dobijenog njenom prodajom.

Postupak prinudne naplate, ipak, često nije efikasan, jer – kad dođe vreme za naplatu – Vaš bivši ili bivša odjednom "nema imovinu na svoje ime“, nezaposlen je, ili je zasnovao novu porodičnu zajednicu, prema kojoj takođe ima obavezu zakonskog  izdržavanja.

Šta onda?

Samohrano roditeljstvo Vam sve teže pada, jer teret izdržavanja i podizanja dece pogađa isključivo Vas, iako zakon predviđa da obaveza roditelja da izdržava dete ne prestaje čak ni u slučaju da ga sud liši roditeljskog prava. Ni u najluđim snovima niste zamišljali da ćete doći u situaciju da osobu sa kojom ste delili dobro i zlo prijavite tužilaštvu, ali Vam se čini da nemate izbora.

Taj korak je drastičniji u odnosu na prethodni, jer se može završiti kaznom zatvora za roditelja – dužnika izdržavanja.

Podnosite krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu u ime Vaše maloletne dece, u nadi da će se bivši partner ili partnerka uplašiti odlaska u zatvor i preuzeti odgovornost. Idealan scenario je da bivšem supružniku tada zaista počne da „gori pod nogama“, te da – opet iznenada – dobije nasledstvo, da se seti da ima davno kupljenu zemlju koja bi se dala prodati, ili pak podigne kredit.

Međutim, nemali broj slučajeva ne dobije ovakav epilog. Ponekad bivši supružnik promeni prebivalište, a ne obavesti sud, ne odaziva se sudskim pozivima, ili se jednostavno krije od organa koji pokušavaju da obezbede njegovo prisustvo.

Dalji postupak po krivičnoj prijavi teče tako što javni tužilac, najpre, pokušava da izmirenje obaveza dužnika obezbedi putem instituta odlaganja krivičnog gonjenja, dajući mu mogućnost otplate duga na rate. Zatim i sudija pokušava da privoli dužnika da izvrši obaveze, izričući uslovne osude, praćene obećanjima okrivljenog da će sigurno uplatiti dugovani iznos.

Na samom kraju, u slučaju da ništa od navedenog ne urodi plodom, Vašem nekadašnjem supružniku stiže nalog za izvršenje kazne zatvora.

Bivši partner odlazi u zatvor, deca su i dalje gladna, a parnični sud, paradoksalno, izdržavanje kazne zatvora uzima kao olakšicu prilikom izmene odluke o visini  izdržavanja dece. Ishod je poražavajući – roditelj-dužnik godinama ne plaća izdržavanje, zakonski mehanizmi su iscrpljeni, dug je sve veći, a iznos izdržavanja se smanjuje za ubuduće.

ŠTA MISLI RODITELJ - DUŽNIK?

Presudom o razvodu braka rodtelj - dužnik obavezan je da na tekući račun bivšeg supružnika svakog meseca uplaćuje iznos koji mu je neprihvatljiv. Sud je odredio visinu izdržavanja u rasponu od  15 - 50% od njegovih redovnih mesečnih primanja. Zašto bi morao da plaća bivšem partneru ili partnerki? Ona ionako sav novac troši na sebe, i pitanje je koliko uopšte odlazi na decu. Sistem je nepravično postavljen i favorizuje jednu stranu. 

Prethodnog meseca roditelj – dužnik je kupio detetu odeću i vodio ga na izlet, a to se sigurno računa. Možda ima i novu porodicu o kojoj takođe mora da se stara.

Ne plaća nekoliko meseci.

I poslodavac izlazi u susret pa mu deo plate isplaćuje „na ruke“. Imovinu je „preveo“ na roditelje. Miran je što se tiče postupka izvršenja, pa se nimalo ne potresa kada mu na vrata stiže plava koverta. Po već uvežbanom scenariju izbegava prijem sudskih poziva, a ukućane instruira da govore poštaru da nije kod kuće ili da više ne živi na toj adresi.

Posle nekoliko meseci, a možda i godina, uspešnog izbegavanja odgovornosti, policija konačno pronalazi roditelja - dužnika i odvodi ga na glavni pretres.

Zbunjen je, ljut, i krivi sistem i bivšeg partnera ili partnerku, jer misli da sve što drugi roditelj radi, iako radi za zajedničku decu, radi iz odmazde prema njemu. Ukoliko ne postigne dogovor sa tužilaštvom ili sudom, postoji realna mogućnost da roditelj - dužnik ode u zatvor.

Ishod je podjednako poražavajući i iz perspektive roditelja koji duguje izdržavanje – on je na izdržavanju kazne, ali dug koji ima prema svojoj deci neće nestati. Naprotiv, povećaće se za vremenski period koji provodi iza rešetaka i tokom koga objektivno nije u mogućnosti da privređuje. Čak i kada „odsluži“ kaznu zatvora, on je i dalje dužan, a taktika koju je svesno ili nesvesno primenjivao vodi ga direktno u „vrzino kolo“, iz kojeg se teško izlazi bez međusobnog dogovora  roditelja.

KAKO IZAĆI IZ „ZAČARANOG KRUGA“?

Kao što smo videli, postojeća zakonska rešenja su teško sprovodiva u praksi. Statistički podaci u vezi sa naplatom zakonskog izdržavanja su poražavajući. Iz ovog kruga nemoguće je izaći bez adekvatne intervencije države i jasnog rešenja koje bi imalo u fokusu najbolji interes deteta.

Konvencija o pravima deteta, ratifikovana pre tačno 30 godina, u članu 27,  u kom govori o životnom standardu dece, predviđa i obavezu država potpisnica da preduzmu odgovarajuće mere kako bi obezbedile da dete dobija izdržavanje.

Postojeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne nudi efikasno rešenje ovog problema. Rešenje bi se možda moglo naći u predloženim izmenama i dopunama  Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali koje bi morale predvideti mehanizam da potraživanja koja imaju za predmet izdržavanje dece imaju bezuslovan prioritet u odnosu na sva ostala potraživanja i da se isplaćuju efikasno i brzo, u skladu sa Ustavnim načelom zaštite deteta.

Potencijalni izlaz iz „začaranog kruga“ se može naći u formiranju posebnog Fonda za izdržavanje dece, iz koga bi se deci isplaćivalo izdržavanje, ukoliko roditelj, koji je na to obavezan, to blagovremeno ne čini.

Na taj način bi se osiguralo da dete ne bude uskraćeno za iznos izdržavanja duži vremenski period, dok se obaveza prinudne naplate prebacuje sa roditelja na državu, odnosno Fond, koji posle isplate detetu stiče pravo regresa prema roditelju koji je propustio da svoje obaveze redovno ispunjava. To praktično znači da bi roditelj koji duguje izdržavanje, umesto da duguje detetu, dugovao državnom Fondu. Država bi sigurno bila efikasnija u naplati nego samohrani roditelj.

Čekajući da država adekvatno reši ovaj problem, bez dogovora roditelja, nove patike, letovanje ili bicikl ostaće samo neostvarene dečije želje, a deca će biti uskraćena za bezbrižno detinjstvo kakvo imaju deca nerazvedenih roditelja.

Ostavite komentar:

Dragan S.31.07.2019. | 09:27
Prebacivanje duga na državu može biti suprotno interesu deteta u situaciji plenidbe nekretnina roditelja izvršnog dužnika jer se ta imovina smatra nasledstvom deteta i namirenje može biti postignuto i poravnjanjem duga prepisivanjem vlasništva te imovine na decu. U praksi se nekretnine prilikom izvršenja prodaju ispod tržišne cene što šteti deci.... Šta ako roditelj dužnik ne radi i nema objektivno? Tada bi Država u interesu dece trebala da obezbedi posao roditelju dužniku davanja izdržavanja ali to ne čini a pomoć roditelju je pomoć detetu...Kupovina potrepština za decu po dogovoru roditelja jeste učestvovanje u izdržavanju dece, ali pojedini roditelji izbegavaju takve dogovore ili ih zloupotrebe, što dovede do sukoba roditelja...
Teodora Tomić02.08.2019. | 12:51
Poštovani Dragane, Prilikom pisanja teksta autor je imao u vidu dosadašnju praksu sudova kao i postojeće slučajeve u kojima je problem izbegavanje plaćanja zakonskog izdržavanja. Složićete se da je, u situaciji kada jedan roditelj zloupotrebljava prava i zanemaruje obaveze prema sopstvenoj deci, prebacivanje njegovog nagomilanog duga na državu manje štetno interesu dece nego da deci fale elementarna sredstva za život? Takođe, u situaciji kada jedan roditelj ne radi i nema primanja, ceni se puno drugih okolnosti (njegove godine, mogućnosti i sposobnost da zaradi, imovina) kako bi bio u situaciji da plaća izdržavanje za sopstveno dete. Predlog u tekstu dat je upravo zbog onih roditelja koji izbegavaju brigu o svojoj deci kao i bilo koju vrstu dogovora koji bi bio u najboljem interesu deteta.
Dragan S.02.08.2019. | 08:28
Poštovana Teodora šta je autor imao u vidu je nebitno ako je nesveobuhvatno, isto kao i to šta je zakonodavac imao u vidu kada je donosio zakone. Zakon i sada propisuje namirivanje izvršenjem ali postoji očigledan problem. Zakonodavac je predvideo i pomoć oboma roditeljima ali i ona izostaje na štetu dece i porodičnih odnosa, itd.. Alimentacioni fond je dobro rešenje ali ako će se alimentacionim fondom tj. njegovom popunom štetiti više deci i porodici nego koristiti, onda on nije dobro osmišljeno rešenje. Trenutno se iznos alimentacije u nekim slučajevima odredjuje nerealno jer lične sposobnosti su jedno, a realne mogućnosti su drugo. Alimentacioni fond mora biti organizovan na takav način da ne izazove veću štetu i ne daj Bože sukobe roditelja koji mogu biti i tragičnih ishoda i zato sa jedne strane taj fond treba organizovati što pre, jer mnogima fale sredstva u današnjim socioekonomskim uslovima, ali nikako nepromišljeno, jer može proizvesti ozbiljne probleme...
Jovan Ratković31.07.2019. | 10:15
Smešna mi ova "rodna neutralnost" teksta, kada se zna da je roditelj koji izbegava da plaća učešće u izdržavanju deteta - uvek otac.
Dragan S.02.08.2019. | 08:42
PREDRASUDE VODE KA DISKRIMINACIJI, A DISKRIMINACIJA PREDSTAVLJA NASILJE!
Facebook31.07.2019. | 10:35
Autor teksta ocigledno ne zna da zakonsko izdrtavanje nije u nadleznosti izvrsitelja.Naime,izvrsenje u porodicnim odnosima ostalo je u nadleznosti suda a na argument da je u pitanju dug proistekao iz porodicnih odnosa, vrhovni kasacioni je zauzeo stav da je sud nadlezan. Dalje, autor govori da se riditelju mogu blokirati racuni pa popis imovine i to je to. Nece biti, potrazivanje se moze sprovoditi na svim sredstvima i predmetima izvrsenha, dakle i na nepokretnost ( mada ce nesavesnig roditelja od prodaje zastititi nevladine organizacije pa ste, kako kazete, u cvoru). Takodje, sto bi drzava (svi mi kao poreski obveznici ) materijalno intervenisala u privatne odnose, tj.pogresne izbore(udas se za budalu i rodis mu decu).
Teodora Tomić02.08.2019. | 12:57
Poštovani, U skladu sa Vašim komentarom, napominjemo da je autor teksta imao u vidu Izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u skladu sa kojima će naplata potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja preći u nadležnost javnih izvršitelja, dok će svi ostali postupci proizašli iz porodičnih sporova (izvršenje odluke o oduzimanju mal. deteta ili odluke o održavanju ličnih kontakata deteta sa drugim roditeljem) ostati i dalje u nadležnosti sudova. Navedeni načini izvršenja svakako da nisu jedini, međutim u tekstu su prikazani najčešći načini u skladu sa postojećom praksom sudova i radom javnih izvršitelja do sada. Intervencija države ne bi bila "u privatne odnose" već da bi se u najvećoj meri zaštitila prava i interesi svakog deteta.
Dragan S.02.08.2019. | 08:40
Poštovana Teodora ovde ste upravo naveli veliki problem "naplata potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja preći u nadležnost javnih izvršitelja" što znači da će isti po dosadašnjoj praksi u nekim slučajevima i u krajnjoj soluciji ići na plenidbu i prodaju nekretnine, koja može biti dečija nasledna imovina. Postoji slučaj gde je jedan roditelj savetovan da ne prihvata prepisivanje imovine na decu što je potpuno pogrešan pristup, jer imovina ima veću vrednost i može se iznajmljivati dok joj vrednost ne opada i može u nekim slučajevima i porasti. Na svu sreću urazumili su se po tom pitanju. Prodaja nekretnine roditelja može biti i suprotno volji deteta a izostaje socijalna pomoć roditeljima i to ona pomoć oboma roditeljima gde država preko Organa i Institucija pomaže decu, roditelje i porodicu. Roditelju koji je zaposlen lako se mogu zapleniti primanja ali kako pomoći detetu i roditeljima ako je roditelj nezaposlen ili lice koje nije sposobno za rad, pa tako ima slučaj gde je dužnik davanja izdržavanja invalid koji prima socijalnu pomoć nižu od iznosa alimentacije...
Zoran J04.08.2019. | 04:02
Dobro je sto je Yucom u okviru ovog projekta pokrenuo inicijativu za promenama zakona vezano za izdrzavanje, tj formiranje Alimentacionog finda i efikasnosti naolate alimentacije. U tom smislu, molim vas da nastavite u smislu dobre prakse ostalih drzava Evrope, tj da visinu alimentacije odredjuje Narodna skupstina svojim tabelama. Dakle u ostalimndrzavama Evrope odredjivanje alimentacije je izmesteno iz parnica, vec u Agencije za akimentacije i to kroz tabele, kao sto postoji jasna formula za porez na stan, tako, na primer, postoji jasna formula za alimentaciju koju je, kao i za porez doneo parlament. Jedino Srbija ima robovlasnicke iznose za alimentaciju, tj ogromne fiksne iznose alimentacije, cak i za stare, bolesne i nezaposkene roditelje tj po Poridicnom zakonu, minimalna alimentacija za dvoje dece je sada 25000 dinara tj vise o minimalnog zagarantivanog licnog dohotka, cak i za nezaposlene roditelje!!! U Britaniji, Nemackoj i drugim zemljama, postoji minimum novca koji mora ostati za izdrzavanje oca tj roditelja kod koga nije dete, a u Srbiji ne. Dakle drzava Srbija mora da finansijski pomogne deci ciji ocevi nemaju pdihode, a ne da uvodi genocidno savremeno ropstvo, svojim zakonima. Neke druge drzave su poverile jednom sudu da doness, javne tabele za sve ostake sudove, u Nemackoj su to Diseldorfske tabele. Najvaznije je izmestiti dodeljivanje visine alimentacihe iz suda jer mu tamo nije mesto, jer se time samo povecava broj sukoba i teoskova, sto naravno odgivara samo pravnicima.
Dragan S.07.08.2019. | 10:21
Poštovani, imate li predlog tabele u skladu sa okolnostima u RS. Što se tiče izmena zakona i Zakon o socijalnoj zaštiti bi trebalo promeniti jer ne predvidja pomoć roditelju dužniku davanja izdržavanja u najboljem interesu deteta, ili više dece, o kojima je po zakonima roditelj dužan da se stara.
Dragan S.07.08.2019. | 10:16
Alimentacioni fond ne treba da bude samo sredstvo prinude, već i sredstvo pomoći oboma roditeljima, bez obzira da li je majka ili otac dužnik davanja izdržavanja, pošto su oboje dužni da prvenstveno izdržavaju decu, i jer oboje predstavljaju roditelja dužnika davanja izdržavanja. Postoji i problem koji izaziva konflikte i sukobe, a to je "Jedan se kontroliše, a drugi ne"...
Nastasija07.08.2019. | 06:38
Ako je roditelj koji plaća alimentaciju pre razvoda tj.pre sudske odluke kolika je visina alimentaciju,svojevoljno plaćao tj.na ime dece drugom roditelju uplaćivao izdržavanje,a posle nekog vremena dve alimentaciju nije uplatio zbog bolesti,(pa opet redovno plaćao)da li se računaju te uplate pre sudske odluke?Pri tom je kupio stan poseban za decu gde drugi roditelj ima pravo uživanja,i platio sve što ulazi oko selidbe,taksa,poreza.....
Dragan S.08.08.2019. | 01:33
Zanimljivo pitanje... Zašto bi uopšte ulazili u problem zaostalih iznosa i sukobe, ako sada redovno plaća i prethodno Vam je obezbedio krov nad glavom i za decu i za Vas? Po Vašem navodjenju otac je trajnije zbrinuo i Vas i decu koju imate, te bi u takvim okolnostima vodjenje postupka protiv oca za sigurno izazvalo konflikte, koje reklo bi se da nemate, a moglo bi doći i do konflikta izmedju dece i Vas jer tužite njihovog oca koji im je, po Vašem navodjenju, obezbedio više nego mnogi roditelji zajedno.....
Teodora Tomić06.09.2019. | 02:59
Poštovana @Nastasija, Pravo na zakonsko izdržavanje nastaje i prestaje nastankom odnosno prestankom zakonom propisanih uslova. Ako je maloletno dete povereno jednom roditelju na čuvanje i vaspitanje, obaveza drugog roditelja na plaćanje doprinosa za izdržavanje nastaje od dana postavljenog zahteva za izdržavanje u toku parnice. Roditelj koji ne živi sa maloletnim detetom je uvek u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju i to bar u visini minimalne sume izdržavanja predviđene članom 160. stav 4. Porodičnog zakona. S druge strane, Zakonom o obligacionim odnosima predviđeno je da potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja ne može prestati prebijanjem. Ukoliko je visina izdržavanja dece utvrđena sudskom odlukom, obaveza dužnika izdržavanja je da je ispuni na način predviđem presudom, a ne na načine koji se njemu čine najprikladnijim. S poštovanjem,
Srdjan Kovacevic07.08.2019. | 06:53
Čitam komentare i nije mi dobro, samo očevi ne plaćaju, ajte molim vas, ja živim sam sa 3 ćerke, samostalni staraoc na njih, bivša supruga seta kao lepezan kroz grad boli je uvo za decu, 2 godine ništa nit je kupila nit platila deci, to što živim sam sa njima i plaćam ženu da ih čuva dok sam ja na poslu očigledno ljudima ništa ne znači, jer majka je majka bravo za zdravo razmišljanje, samo čekam da je vidim u zatvoru čak i cigare cu da joj odnesem pozdrav nesavesni Tata
Dragan S.08.08.2019. | 01:26
Kako je sistem reagovao u Vašem slučaju? Inače, zatvor ništa neće rešiti na bolje, osim što će se postići neka satisfakcija koja nema veze sa izdržavanjem dece, jer njega i dalje neće biti dok bude u zatvoru.... Takodje tačno je da nisu samo očevi ti koji izbegavaju alimentaciju, ili je ne plaćaju iz nekog razloga, te brojčano zbog diskriminativnog sistema dodele dece nakon razilaženja roditelja, mogu biti većinski slučajevi, ali procentualno ne nužno....
Kristina07.08.2019. | 07:49
Mora se nešto učiniti po ovom pitanju Mnogo toga već jeste i situacija je bolja nego pre par godina. Ja se trenutno nalazim u ovom problemu. Sudski spor je trajao godinu dana,dobila sam rešenje za izvrsenje koje je "putovalo" pet meseci od suda do firme u kojoj je bivši suprug zaposlen.U međuvremenu,on je dobio adm.zabranu za neki dug od pre četiri godine pa sada nema dovoljno sredstava za naplatu izdržavanja. Želim samo da kažem da deci trebaju pare sada i odmah.Ne za 5-10 godina,kada već postanu punoletni i sposobni da sami za sebe zarađuju.Pa i prodaja nekretnina je dobro rešenje jer niko ne zna da li će otac za sigurno ostaviti imovinu deci ili će je prodati ili ostaviti nekom trecem.Svi znaju koliko je stvarno potrebno novca za izdržavanje,koliko koštaju hrana,knjige,ekskurzije,izlasci...Koliko toga jedno dete razvedenih roditelja treba da se odrekne jer otac "ne želi da daje novac kurvi"i zove i preti jer mu sada ne ostaje novaca za gorivo dok se njegovo dete,zimi i leti do vrtica vodi peške ili na biciklu?Kuću će kaže,ostaviti detetu,koje bude zaslužilo. Najteže od svega je napraviti od dece prave ljude,dok morate da radite dva posla i za svaki dinar razmišljate kako da ga potrošite. I ne krivim nikog,sama sam birala i ne tražim od nikog već samo od oca svoje dece,jer ne može i ne sme da bude oslobođen odgovornosti za svoju decu.
Jelena01.09.2019. | 09:30
Sta kada Sud donese i poted presude o razvodu i alimentaciji, na kraju procesa u kome su se bivsi supruznici sudili, Sud donese nelegalnu odluku na stetu dece, u korist oca koji ne placa...iako je sve u skladu sa gore navedenim? Zato jer je imao vezu u sudu?
Teodora Tomić06.09.2019. | 03:14
Poštovana Jelena, Iz Vašeg komentara ne mogu najjasnije da razumem o čemu se radi u konkretnoj stvari. Ukoliko imate pitanja ili nedoumice u vezi sa sudskim odlukama, molim Vas da se javite pravnom timu Komiteta pravnika za ljudska prava na broj telefona 011/33-44-235, radnim danima od 11-16 časova.

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga