Izdržavanje maloletne dece

Definicija pojma poverioca izdržavanja i dužnika izdržavanja

 

Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

 

Maloletna deca su poverioci izdržavanja u odnosu na svoje roditelje i druge krvne srodnike koji su dužnici izdržavanja. Zakonodavac je propisao obavezu izdržavanja maloletnog deteta i za roditelja koji je potpuno lišen roditeljskog prava.

 

Izdržavanje predstavlja pravo i dužnost članova porodice. Takođe, odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva, te je izjava o odricanju od izdržavanja ništava.

 

Određivanje visine izdržavanje (alimentacije) se određuje prema sledećim kriterijumima: 1. potrebama poverioca izdržavanja, 2. mogućnostima dužnika izdržavanja i 3. pri čemu sud vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju kao naknadu za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

 

 

Кriterijumi za određivanje potreba maloletne dece kao poverioca izdržavanja

 

Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

 

Кada su deca nižeg kalendarskog uzrasta njihove potrebe su manje i ogledaju se u osnovnim potrebama za život, koje su vezane za ishranu, zdravlje, sredstva za higijenu, odeću, obuću, potrebama koje su vezane za utrošak vode, električne energije (i druge režijske troškove), troškovima vrtića i slično. Кako su deca starijeg kalendarskog uzrasta rastu i njihove potrebe koje su im neophodne za život, i pored napred navedenih potreba, poseban segment predstavljaju troškovi školskih i vanškolskih aktivnosti koji čine značajan deo u neophodnom izdvajanju sredstava za njihovo izmirenje. Neophodan segment potreba čini zdravlje dece, te da li je dete urednog zdravlja, ili ne, odnosno da li se dete leči od određenih bolesti i da li su neophodni česti lekarski pregledi, intervencije i lekovi, zavisi i visina sredstava koja se izdvaja. Takođe se utvrđuje da li je dete na posebnom režimu ishrane. Zatim, sud utvrđuje da li dete poseduje imovinu i da li od nje ima prihode koji mogu da delimično podmire njegove potrebe.

 

Naime, svako dete ima niz drugih okolnosti koje su od značaja za određivanje visina potreba, te je sud dužan da posebnu pažnju pokloni svim aspektima života deteta i s tim u vezi svaki pojedinačni sudski predmet je različit i upravo se tu i ogleda i umeće i sposobnost sudija da ih prepozna i razvrsta po značaju, a sve radi zaštite najboljeg interesa maloletnog deteta.

 

 

Кriterijumi za određivanje mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja

 

Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njihovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

 

Polazna osnova je svakako visina prihoda koju ostvaruje roditelj na mesečnom nivou. Zatim, utvrđuje se mogućnost za zaposlenje i sticanje zarada roditelja, odnosno da li postoji radna sposobnost roditelja i mogućnost da pronađe dodatna zaposlenja kako bi povećao visinu prihoda koju može da ostvaruje. Dalje, utvrđuje se da li dužnik izdržavanja poseduje imovinu, da li od iste ostvaruje prihode. Takođe, ukoliko ne poseduje imovinu, odnosno ukoliko ne poseduje nepokretnost za stanovanje, utvrđuju se troškovi koji su neophodni da se obezbede neophodni uslovi za stanovanje. Sud utvrđuje i koje su to lične potrebe dužnika izdržavanja i koliko se novčanih sredstava utroši za te potrebe. Najzad, bitna okolnost je i da li postoji zakonska obaveza za izdržavanje drugih lica.

 

Naime, svaki roditelj poseduje i niz drugih okolnosti koje su od značaja za određivanje visine mogućnosti u doprinosu za izdržavanje deteta, te je sud dužan da posebnu pažnju pokloni svim aspektima života roditelja i s tim u vezi svaki pojedinačni sudski predmet je različit i upravo se tu i ogleda i umeće i sposobnost sudija da ih prepozna i razvrsta po značaju, a sve radi zaštite najboljeg interesa maloletnog deteta.

 

Neophodno je pomenuti da je sud dužan da maloletnom detetu odredi visinu izdržavanja na taj način kako bi maloletno dete imalo nivo životnog standarda kakav uživa roditelj koji je dužnik izdržavanja. Analizirajući odluke sudova utvrđuje se da su sudovi zauzeli stav da su roditelji uvek dužni da obezbede izdržavanje svoje maloletne dece, makar i po cenu žrtvovanja nekih svojih potreba.

 

 

Pravila sudskog postupka u vezi sa porodičnim odnosima i osnovna načela postupka

 

Prilikom propisivanja pravila postupka zakonodavac se opredelio da na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti parnični postupak, ako Porodičnim zakonom nije drugačije određeno i to upravo zbog specifičnosti sadržine postupka koji je u vezi sa porodičnim odnosima u odnosu na pravila opšteg parničnog postupka.

 

Osnovna načela koja odlikuju postupak koji je u vezi sa porodičnim odnosima su: načelo naročite hitnosti, načelo zaštite najboljeg interesa maloletnog deteta, istražno načelo, isključivanje javnosti i načelo pravičnosti.

 

Prilikom podnošenja tužbe sudu ista se ne dostavlja tuženom na odgovor, već se tužba odmah dostavlja tuženom zajedno sa pozivom za glavnu raspravu. Navedenim pravilom se postiže brzina postupanja i skraćuje se vremenski okvir trajanja postupka. Postupak se po pravilu sprovodi na najviše dva ročišta, dok se prvo ročište zakazuje i održava u roku od 15 dana od dana kada je tužba primljena u sud. Drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba. Najzad, u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima isključena je javnost, i to radi zaštite privatnosti učesnika u postupku.

 

Postupak u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po žalbi veće sastavljeno od troje sudija. Sudije koje postupaju u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima su stekle posebna znanja iz oblasti prava deteta, što znači da su završile posebnu obuku za rad u navedenim postupcima i imaju odgovarajući sertifikat. Najzad, potrebno je pomenuti da se ulažu maksimalni napori i veštine svakog sudije koji postupa u postupcima sa porodičnim odnosima kako bi se ispoštovali kratki rokovi za postupanje i kako bi se pružila zaštita prava maloletnim licima u što kraćim rokovima. Međutim, to nikako ne sme biti jedino rukovođenje suda, jer je odlučna i bitna okolnost ta da se zaštiti najbolji interes maloletnog deteta i kroz institut istražnog načela te je sud dužan da izvede sve dokaze i koje stranke nisu predložile već koje sud smatra da će u bitnome doprineti utvrđivanju bitnih i odlučnih činjenica za presuđenje.

 

Prilikom odlučivanja o troškovima postupka sud se vodi najpre razlozima pravičnosti i odlučuje po slobodnoj oceni u svakom pojedinačnom slučaju. Postupci koji za predmet spora imaju izdržavanje lica u vezi sa zakonskim izdržavanjem, oslobođeni su plaćanja sudskih taksi.

 

 

Zaključak

 

Maloletnu decu primarno izdržavaju roditelji i to i po važećim propisima, ali i po pravilima morala i pravičnosti. Ukoliko, roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, maloletnu decu izdržavaju drugi krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji. Analizirajući odluke sudova utvrđuje se da su sudovi zauzeli stav da su roditelji uvek dužni da obezbede izdržavanje svoje maloletne dece, makar i po cenu žrtvovanja nekih svojih potreba.

 

Iz napred navedenih pravila sudskog postupka, nedvosmisleno se zaključuje da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima naročito hitne prirode, da su troškovi postupa svedeni na najmanju moguću meru, a što za cilj ima da se poboljša procesni položaj poverioca izdržavanja kao finansijski slabije strane u postupku. Zatim, da je primarno načelo u postupanju svakog sudije zaštita najboljeg interesa maloletne dece. Prilikom naročito hitnog postupanja suda u postupcima sa porodičnim elementom jeste važno brzo postupanje i zakazivanje ročišta u što kraćim vremenskim razmacima, ali to nikako ne sme biti od uticaja na pravilno presuđenje, te se primenom istražnog načela u mnogome pomaže sudiji koji rukovodi postupkom da može odrediti izvođenje dokaza u dokaznom postupku i koje nisu predložile stranke u postupku, radi utvrđivanja svih bitnih i odlučnih činjenica za presuđenje, a sve radi zaštite najboljeg interesa maloletne dece kao postulata prilikom preduzimanja svih procesnih radnji u postupku, prilikom raspravljanja i odlučivanja u postupku.