Svi imamo pravo na pristup informacijama od javnog značaja

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu Zakon) uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti u cilju ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna. Ovaj Zakon predstavlja značajan mehanizam za sprečavanje korupcije, zloupotreba, nesavesnog rada i neefikasnosti državnog aparata. Građani treba da budu upoznati sa radom državnih organa i subjekata kojima su poverena javna ovlašćenja, i da, kada primete nepravilnosti u radu državnih organa na njih ukažu i pozovu ih na odgovornost. Zato Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava istraživačima, novinarima, ali i građanima u najširem smislu, da vrše nadzor nad organima javne vlasti.

Ovaj tekst daje osnovne smernice za korišćenje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Zakon definiše da je informacija od javnog značaja svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, a koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, bez obzira na to:

1. da li je izvor informacije organ javne vlasti ili drugo lice,
2. koji je nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju,
3. koji je datum nastanka informacije,
4. koji je način saznavanja informacije,
5. koja su druga slična svojstva informacije.

Zakon je predvideo listu organa koji su dužni da, na zahtev građana, dostave informacije, i to su:

• državni organ, teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;
• pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
•  

Na veb stranici Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu Poverenik) možete pronaći Katalog organa javne vlasti kojima se može uputiti zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja za koje ne postoji osnov da vam budu uskraćene su one koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. U slučaju da tražite druge informacije kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno. U praksi to znači da je organ javne vlasti, kada odbije da dostavi traženu informaciju, dužan da dokaže da ne postoji javni intres da se ta informacija obelodani, odnosno da postoji neki drugi interes koji je važniji (pretežniji) od prava javnosti da zna.

Šta pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja podrazumeva?

Pravo na slobodan pristup informacijama podrazumeva da će Vam se informacija od javnog značaja učiniti dostupnom tako što će Vam se omogućiti:

1. uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja,
2. pravo na kopiju tog dokumenta,
3. da na Vaš zahtev organ javne vlasti kopiju dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Informacije o radu organa javne vlasti se traže u formi zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Na veb stranici Poverenika možete pronaći primer zahteva.

Svaki zahtev treba da sadrži:

• naziv organa vlasti kome se zahtev upućuje;
• ime, prezime i adresu tražioca, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice, kao i e- mail adresu ukoliko naznačite da želite da Vam informacije budu dostavljene elktronskom poštom;
• opis informacija koja se traže što preciznije navedeno, kao i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

Organ javne vlasti dužan je da Vam odgovori na zahtev u roku od 15 dana od dana primanja zahteva.  Ukoliko Vam organ javne vlasti ne odgovori na upućen zahtev, odbije Vaš zahtev ili Vam ne dostavi u celosti tražene informacije, možete izjaviti žalbu Povereniku. Formular žalbe takođe možete pronaći na veb stranici Poverenika u odeljku formulari. Pored toga, svaki tražilac informacije može pokrenuti i prekršajni postupak protiv odgovornog lica u ogranu javne vlasti koji ne odgovori ili odbije zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili ne dostavi u celosti tražene informacije. Podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka možete biti i fizičko i pravno lice, koje je na zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja bilo označeno kao tražilac informacija. Na sledećem linku možete pronaći vodič za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja koji su Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) izradili kako bi olakšali zaštitu ovog prava tražiocima informacija.

Važno je napomenuti da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u februaru 2018. godine započelo proces donošenja izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a poslednji Nacrt ovih izmena predviđa i nova ograničenja od prava na pristup informacijama od javnog značaja. Partneri Srbija aktivno učestvuju u ovom procesu, i nastaviće da obaveštavaju građana o svim izmenama koje budu predviđene novom verzijom Zakona, ali i da ukazuju na potencijalno štetne odredbe koje mogu ugroziti postojeći nivo prava javnosti da zna.