krakenimages-y5bvrlccx8k-unsplashhhh.jpg

Smisao i značaj osnivanja lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka

Ivana Kulić - Specijalista medijacije za oblast porodičnih sporova
Izvor fotografije : Unsplash

"Samo udruženi možemo više!" - slogan je koji reflektuje univerzalne vrednosti socijalnog života i kao takav predstavlja platformu na kojoj započinju sve značajnije društvene inicijative, a do posebnog izražaja dolazi upravo u lokalnim zajednicama. Tako i ideja o osnivanju lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka (u daljem tekstu Savet) već u samom startu ima svoje opravdanje i izvesnu neophodnost.

 

Razmatranje o svrsishodnosti sprovođenja ovakve ideje u praksu započinjemo upravo na temelju vrednosti kao ključnih konstrukata za život zajednice. U težnji da rad institucija zasnivamo na demokratskim principima učešća građana u političkim procesima i odlukama, od ključne je važnosti da omogućimo kanale komunikacije kojima se takav ideal može obistiniti u realnosti. Zato je od izuzetne važnosti građanima otvoriti vrata i krojiti pravdu "po meri" čoveka. Takođe, osim samog pristupa pravdi, građanima je potrebno omogućiti i bolje razumevanje načina na koji funkcioniše pravosudni sistem, kao i problematike koju rešava.

 

Osnivanje Saveta pri sudovima osmišljeno je kao mogućnost da različita udruženja građana koja se aktivno bave zastupanjem interesa oko kog su okupljeni zajedno sa predstavnicima institucija i lokalnih samouprava zajednički razmatraju probleme koji onemogućavaju dostupnost pravde i pravosuđa određenim socijalnim kategorijama, načine za njihovo prevazilaženje i da osmišljavaju konstruktivne predloge za njihovo rešavanje. Pretpostavka je da bi se na taj način sistematičnije i efikasnije mogle uklanjati barijere koje sprečavaju ostvarivanje određenih prava, kao i zablude o dometima pravde i pravičnosti.

 

Sama reč barijera najčešće asocira na fizičku prepreku, te je s tim u vezi najočitiji primer težeg pristupa ne samo pravosudnim, već i mnogim drugim državnim organima i uopšteno javnim prostorima - nedostatak rampi, pokretnih stolica, liftova i sličnih pomagala za osobe sa fizičkim invaliditetom, kao i teže pokretnih i starih osoba. Potom, barijere imaju i osobe sa senzornim invaliditetima i neverbalne osobe koje komuniciraju znakovnim jezikom. Tako na primer nedostatak brošura o načinima ostvarivanja prava i učešća u sudskim postupcima na Brajevom pismu, kao i nepoznavanje znakovnog jezika i/ili mali broj tumača udaljava navedenu grupu građana od mogućnosti jednakog i ravnopravnog pristupa pravdi.

 

Sličan scenario moguć je i među drugim grupacijama ukoliko, primera radi, ne postoji dostupnost sudskih tumača za jezike nacionalnih manjina i/ili isti ne poznaju u dovoljnoj meri različite dijalekte ili narečja (kao što je to slučaj kod jezika koji nisu u službenoj upotrebi, npr. Romski). Takođe, u nekim delovima zemlje sve veći izazov kako za lokalno stanovništvo, tako i za predstavnike pravosuđa predstavljaju globalni migracioni trendovi koji za rezultat imaju doseljavanje ili privremeni boravak stranaca u Republici Srbiji, a sa kojima u međusobnim interakcijama građani dolaze u različite pravne poslove, a potom i sukobe. Obezbeđenje pravičnih postupaka u takvim slučajevima takođe podrazumeva otklanjanje jezičkih barijera kako bi, pre svega, naši građani imali efikasan odgovor na probleme sa kojima se susreću.

 

Barijere se mogu javiti i kod ranjivih kategorija, kao što su npr. žrtve porodičnog nasilja gde nedovoljno poznavanje samog fenomena nasilja u porodici i nedostatak specijalizovanih znanja o višestrukoj viktimizaciji u sudskim postupcima može dovesti do nepoverenja u pravosudne organe, a potom i do zamene teza o neadekvatnom i neefikasnom odgovoru na probleme nasilja. Osmišljavanjem prostora za izolovano ispitivanje, tzv. "skrin soba" ne samo za žrtve nasilja u porodici već i za decu i maloletnike, kao i žrtve trgovine ljudima, kod kojih takođe postoji visok rizik od dalje viktimizacije, moguće je unaprediti sistem rada i povećati poverenje građana u pravosudni sistem.

 

Pored navedenih barijera, čest problem građana je i nedovoljna informisanost, kao i zablude o načinu rešavanja pravnih situacija. Posebno mesto, svakako, zauzimaju mitovi i legende, kao što su "razvod je skup", "ništa mi ne znači da tužim", "sud daje decu majkama", "nema pravde za siromašne" i sl. Kao dodatan problem može se javiti i neznanje o sistemu besplatne pravne pomoći i podrške, kao i načinima alternativnih rešavanja sporova.

 

Sve navedeno dodatno se raslojava, usložnjava, smanjuje ili umnožava u zavisnosti od lokalne zajednice u kojoj se može ili ne mora pojaviti kao problem, pa je osnivanje Saveta za pravdu po meri čoveka od velike pomoći da se pravilno targetiraju, a potom prioritiziraju potencijalne prepreke, te pronađe put i način za njihovo otklanjanje kroz sinergiju različitih aktera u zajednici. Time se istovremeno sa jedne strane povećava dostupnost pravde građanima, a sa druge strane raste poverenje građana u pravosudni sistem. Zajedničkim delovanjem otvara se prostor da se teme iz oblasti prava koje nisu dovoljno bliske građanstvu prorade kroz različite vidove prezentacija kao što su mini lokalne kampanje, tribine, okrugli stolovi, određeni vremenski intervali u kojima se potencira neki kvalitativno drugačiji način rešavanja sporova (npr. nedelja ili mesec medijacije), da se osmisle i izrade različiti pisani ili digitalni materijali, aplikacije ili audio-vizuelni sadržaji kojima bi se takođe doprinelo boljem razumevanju pristupa pravu i pravdi.

 

I, na kraju, kao što je izlaganje započelo sloganom, tako ga i završavam. "Ništa o nama bez nas!", jedan je od najcitiranijih kada je u pitanju zaštita od diskriminacije i demarginalizacije društveno slabijih grupa, pa je kao takav primenjiv i kada je u pitanju kreiranje sadržaja koji omogućavaju bolju primenu demokratskih vrednosti i principa usmerenih ka pravu i pravdi. Okupimo sve kredibilne aktere u lokalnim zajednicama u jedan Savet za pravdu po meri čoveka i omogućimo građanima punu participaciju i pristup pravosuđu.

 

Ostavite komentar:

Vesna Cvjetićanin12.07.2024. | 02:24
Izvrsno, celovita lista barijera na koje veliki deo gradjanstva nailazi u svojim susretima sa sudskim sistemom. Naravno, razbijanje mitova o samom procesu, predrasuda, neverice, nepoverenja i slično, samo dodaje 'ulje na vatru' zato je izuzetno važno primetiti i ovo zapažanje autorke: "...osim samog pristupa pravdi, građanima je potrebno omogućiti i bolje razumevanje načina na koji funkcioniše pravosudni sistem, kao i problematike koju rešava". Ali, kao što autorka kaže, poznavanje je samo početak. Samo napred. I hrabro. Pozdrav iz Australije. Vesna Cvjetićanin Advokat, medijator, sudski tumač / prevodilac

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa

Alati Pristupačnosti