Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola.
Diploma se može uvek poništiti: ako je izdata od neovlašćene organizacije, ako je potpisana od neovlašćenog lica, ako njen imalac nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove, kao i ako nije ispunjavao uslove za upis na studije, odnosno za sticanje odgovarajućeg akademskog ili naučnog naziva (član 127. Zakona o visokom obrazovanju). Visokoškolska ustanova poništava diplomu iz drugog, trećeg i četvrtog razloga, a ministar prosvete iz prvog razloga, i to po službenoj dužnosti.
Samostalna visokoškolska ustanova poništava diplomu o stečenom prvom i drugom stepenu akademskih i strukovnih studija i o stečenom akademskom nazivu magistra, u skladu sa opštim aktom, ako utvrdi da završni rad nije rezultat samostalnog rada kandidata. Takođe, visokoškolska ustanova poništava diplomu o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, u skladu sa opštim aktom, ako utvrdi da doktorska disertacija nije originalan naučni rezultat rada kandidata.
Ako visokoškolska ustanova ne poništi diplomu, ministar prosvete joj izdaje upozorenje da to učini i daje joj rok od 30 dana za to, pa ako ne poništi diplomu ni u ovom roku - ministar obrazuje komisiju koju čine naučnici i stručnjaci iz odgovarajuće uže naučne oblasti, da bi pripremili mišljenje na osnovu kog ministar odlučuje o poništavanju diplome.
Zakon o visokom obrazovanju u pogledu postupka za poništavanje, dakle, upućuje na opšti akt visokoškolske ustanove. Tako, recimo, Pravilnik o postupku poništavanja stečenog naučnog naziva doktora nauka, odnosno doktora umetnosti Univerziteta u Nišu predviđa da se predlog za poništavanje diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka podnosi fakultetu na kome je odbranjena doktorska disertacija, odnosno Univerzitetu, ako je doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu. Predlog mogu da podnesu najmanje tri doktora nauka iz uže naučne oblasti iz koje je tema osporene doktorske disertacije.
Nastavno-naučno veće fakulteta utvrđuje predlog Komisije za utvrđivanje osnovanosti predloga za poništavanje diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, uzimajući u obzir mišljenje odgovarajuće katedre o sastavu ove komisije. Odgovarajuće naučno-stručno veće Univerziteta obrazuje komisiju. Komisiji dekan fakulteta, odnosno rektor Univerziteta dostavlja predlog za poništavanje diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, dokumentaciju uz ovaj predlog i odgovor lica za čiju je diplomu podnet predlog za poništaj. Nakon razmatranja, komisija podnosi izveštaj, koji dekan fakulteta, odnosno rektor Univerziteta stavlja na uvid javnosti u trajanju od 30 dana.
Razmatrajući izveštaj komisije, prigovore na izveštaj, odgovore komisije i lica za čiju je diplomu pokrenuta inicijativa za poništaj, Nastavno-naučno veće fakulteta donosi predlog odluke o proglašavanju ništavom diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka ili odluke kojom se odbija predlog za poništavanje.
Potom, odgovarajuće naučno-stručno veće Univerziteta donosi odluku o proglašavanju ništavom diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka ili o odbijanju predloga za poništavanje. Tako, odlukom kojom se poništava diploma može da se utvrdi da doktorska disertacija nije rezultat samostalnog rada ili originalnog naučnog rada.
Donošenju ovih odluka visokoškolskih ustanova, odnosno univerziteta može prethoditi odluka nastavno-naučnog veća visokoškolske ustanove, kojom se utvrđuje neakademsko ponašanje, kao i povreda etičkog kodeksa (npr. plagiranje prilikom izrade doktorske disertacije, koje obuhvata povredu akademskih pravila citiranja), a toj odluci prethodi izveštaj etičke komisije visokoškolske ustanove. Protiv ove odluke može se podneti pravni lek drugostepenom organu - odboru za profesionalnu etiku univerziteta.
Na odluku o proglašavanju ništavom diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, lice čija diploma je u pitanju, fakultet i podnosioci predloga imaju pravo prigovora Senatu Univerziteta. U odlučivanju po prigovoru, Senat Univerziteta može usvojiti prigovor i preinačiti prvostepenu odluku ili odbiti prigovor i potvrditi prvostepenu odluku. Odluka Senata Univerziteta po prigovoru je konačna (konačni upravni akt) i dostavlja se licu čija diploma je predmet postupka, fakultetu i podnosiocima predloga.
Protiv odluke Senata, koja je doneta u drugom stepenu i konačna, može da se tužbom pokrene upravni spor. Stranke u upravnom sporu su tužilac, tuženi i zainteresovano lice. Tužilac u upravnom sporu je lice čiji doktorat je poništen, jer smatra da mu je upravnim aktom povređeno pravo koje mu pripada. Tuženi u ovom upravnom sporu je nadležni organ - Senat Univerziteta, čija odluka se osporava.
U upravnom sporu Upravni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata. Tuženi je dužan da u ostavljenom roku dostavi Upravnom sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i izjasni se o navodima tužbe. U upravnom sporu koji za predmet ima poništavanje diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka Upravni sud će izvesti dokaze i, između ostalog, ispitati da li postoji osnov za donošenje odluke kojom se potvrđuje poništavanje diplome.
Upravni sud rešava spor presudom, kojom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana. Upravni sud u upravnom sporu rešava u sporu ograničene jurisdikcije („o tome da li je postupak sproveden kako treba“) ili u sporu pune jurisdikcije („o suštini stvari“, što je ređi slučaj u praksi). Rešavajući u sporu ograničene jurisdikcije, ako tužbu uvažava, sud presudom poništava osporenu odluku u celini ili delimično i vraća predmet nadležnom organu – Senatu Univerziteta na ponovno odlučivanje. Odluka se može poništiti i zbog toga što ne postoji osnov za donošenje odluke kojom se potvrđuje poništavanje diplome (npr. poništavanje odluke kojom se utvrđuje neakademsko ponašanje, a koja predstavlјa osnov za donošenje prvostepene odluke, koja je potvrđena drugostepenom odukom, a koja se napada tužbom u upravnom sporu).
Presuda doneta u upravom sporu je obavezujuća i protiv nje se ne može izjaviti žalba (pravnosnažna presuda, koja je i izvršna). Ali, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, pod Zakonom o upravnim sporovima propisanim uslovima, stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Stranka može podneti Upravnom sudu i tužbu za ponavljanje postupka.
Kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, tj. u stanje pre nego što je poništeni akt donet. Tada drugostepeni organ, izvršavajući presudu, ponovo rešava o žalbi na prvostepeni upravni akt. Prema tome, nakon poništavanja odluke Senata Univerziteta, koji je drugostepeni organ, Senat je dužan da ponovo preispita prvostepenu odluku o proglašavanju ništavom diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka. Pošto treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.
Ako dođe do aktivnog nepostupanja po presudi (nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju ili primedbama suda u pogledu postupka), pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom. Ova presuda u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. O aktivnom nepostupanju po presudi sud izveštava organ koji vrši nadzor nad radom organa koji ovo čini (ovde: Ministarstvo nadležno za prosvetu, odnosno Pokrajinski sekretarijat nadležan za prosvetu – ovi organi u svom sastavu imaju prosvetnu inspekciju, koja je nadležna za inspekcijski nadzor nad radom visokoškolskih ustanova).
Postoji i pasivno nepostupanje po presudi (nadležni organ posle poništavanja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt). U tom slučaju, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta. Ako sud nađe da postoji neopravdano neizvršenje sudske presude, doneće rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, dostaviti ga organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor.