Najave događaja

Izvor fotografije: Julius Drost

 

 

Pravo na podnošenje imovinskopravnog zahteva ima: oštećeni, kao i svako lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno, odnosno kao podnosilac se može pojaviti, pored oštećenog, i lice na koje je imovinsko-pravni zahtev prenet pravnim poslom, ili u slučaju smrti, nasleđivanjem.

 

Kada ste oštećeni izvršenim krivičnim delom, imate pravo da zahtevate da vam se pričinjena šteta, nastala usled izvršenja krivičnog dela, nadoknadi u krivičnom postupku, jer se tu možete mnogo brže i bez većih troškova obeštetiti, nego da nakon okončanja krivičnog postupka svoja prava ostvaruje u posebnom parničnom postupku.

 

To ćete ostvariti podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku.

 

Kao čest problem, pojavljuje se situacija da ne možete da naknadite štetu od okrivljenog, jer nema primanja, ne poseduje sopstvenu imovinu, niti mu je ikakva imovina u vezi sa krivičnim delom mogla biti oduzeta. Ovaj problem, na žalost, još uvek nije rešen. Ukoliko vas sud uputi na parnični postupak za naknadu štete, potrebno je da dobro razmislite pre izlaganja troškovima parničnog postupka.

 

Odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu predstavlja posebnu vrstu postupka u okviru krivičnog postupka, a dokazi koje sud izvodi u cilju dokazivanja krivičnog dela i krivice učinioca, najčešće su i dokazi koji ukazuju na osnovanost i visinu imovinskopravnog zahteva.

 

Nakon što postavite i opredelite svoj imovinskopravni zahtev u pogledu visine štete koju ste pretrpeli, krivični postupak se nastavlja po službenoj dužnosti i više se ne morate izlagati troškovima, u smislu prisustvovanja svakom glavnom pretresu.

 

Zamenik javnog tužioca je prvi koji dolazi u kontakt sa oštećenim, i ima zakonsku obavezu da vas posebno upozori u vezi sa pravom ostvarivanja vašeg imovinskopravnog zahteva.

 

 

Imovinskopravni zahtev mora biti precizno određen.

 

Ovo vrlo često nije slučaj u praksi, jer se oštećeni iz nepripremljenosti i neznanja samo uopšteno izjasne da ističu imovinskopravni zahtev, ali da će visinu naknadno opredeliti. Ovo po pravilu ne učine do završetka glavnog pretresa, pa je rezultat toga da se sam krivični postupak okonča, a oštećeni onda uputi na parnicu, jer krivični sud ne poseduje dovoljno podataka na osnovu kojih bi mogao odlučiti o imovinskopravnom zahtevu.

 

Predmet vašeg imovinskopravnog zahteva može biti:

 

  1. naknade štete - materijalne i nematerijalne   

 

Materijalna šteta se odnosi na finansijske ili novčane gubitke, kao što su medicinski, bolnički i pogrebni troškovi, gubitak budućih zarada i povlastica vezanih za zaposlene, neisplaćene plate, kao i troškovi za štetu nanetu imovini.

 

Pravo na naknadu štete predstavlja najvažnije originerno pravo žrtava krivičnih dela.

 

Nematerijalna, moralna šteta, odnosi se na svaki drugi nefinansijski ili nenovčani gubitak, npr. duševnu patnju, gubitak ugleda ili časti, bol i patnju, neugodnosti, gubitak životne radosti, gubitak društvenog života i gubitak partnera – prijatelja.

 

Kod imovinskopravnog zahteva za naknadu štete, kao oštećeni dužni ste da vrlo precizno, uz odgovarajuće dokaze, opredelite i obrazložite vrstu i visinu štete.

 

  1. povraćaj stvari - pokretnih i nepokretnih stvari, uz neophodan uslov da iste budu vrlo precizno opisane, individualizovane, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da su to baš vaše stvari, odnosno  svari koje  pripadaju oštećenom i od kog su oduzete prilikom izvršenja krivičnog dela (npr. račun, fotografija, svedoci...)

 

Sud ne može prihvatiti zahtev za povrćaj stvari koje je okrivljeni kupio novcem koji je protivpravno pribavio od vas kao oštećenog, tada možete tražiti samo naknadu štete u smislu imovinskopravnog zahteva.

 

  1. poništaj pravnog posla - koji je proistekao iz krivičnog dela, i koji je imovinskopravne prirode (npr. poništaj nekog ugovora) 

 

Odluka o poništenju pravnog posla ne dira prava trećih lica, jer oni ne učestvuju u postupku i nemaju mogućnost da zaštite svoj interes. Poništaj se može izvršiiti samo u odnosu na okrivljenog, a zahtev prema trećim licima se može postaviti samo u parnici.

 

Krajnji rok za podnošenje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku traje do završetka glavnog pretresa (suđenja) pred prvostepenim sudom.

 

Ukoliko propustite ovaj rok, ovo pravo onda možete ostvariti samo u parničnom postupku.

 

Imajući u vidu da se imovinskopravni zahtev može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, za odlučivanje o ovome, sud, u velikom broju slučajeva, mora angažovati stručna lica sa posebnim znanjem u nekoj oblasti (veštake odgovarajuće struke). Troškove ovih radnji svakako snosi sud, a ne vi kao oštećeni. Obaveza je suda da utvrdi sve činjenice u vezi postavljenog imovinskopravnog zahteva, i posebno sasluša okrivljenog na ove okolnosti.

 

Takođe, u toku krivičnog postupka, kao oštećeni, često ćete biti podvrgnuti određenim lekarskim pregledima i veštačenjima, radi utvrđivanja određenih činjenica koje su važne za krivični postupak. U toj situaciji, potrebno je da, ukoliko sud to ne učini, Vi samostalno predložite da veštak prilikom izrade veštačenja, istovremeno uradi i procenu visine nematerijalne štete, ili se izjasni o parametrima važnim za vaš imovinskopravni zahtev. Takav dokaz može se koristiti u krivičnom postupku, ali i u eventualnom parničnom postupku, radi ocene visine nastale štete.

 

Ne povećavajte iznos svog imovinskopravnog zahteva, na samom kraju postupka u završnoj reči, bez detaljnijeg obrazlaganja, jer bi u takvim okolnostima sud ponovo morao da ispita okrivljenog. U takvim situacijama sud bi opravdano procenio da ovo vodi odugovlačenju krivičnog postupka, te vas uputio da svoj imovinskopravni zahtev ostvarite u parničnom postupku.

 

Dakle, stvar je ocene suda koji vodi krivični postupak da li će odlučiti o vašem imovinskopravnom zahtevu ili će vas uputiti na parnični postupak. Zato, kada postavljate imovinskopravni zahtev, samostalno ili putem punomoćnika (advokata), kako biste izbegli situaciju da vas sud uputi na parnični postupak, potrebno je da on od samog početka bude:

  • što precizniji,
  • konkretniji i
  • po mogućstvu, potkrepljen dokazima.

 

U zavisnosti od odluke suda o krivici okrivljenog, odluka o imovinskopravnom zahtevu  može biti:

  • da sud u celosti usvoji vaš imovinskopravni zahtev,
  • da sud delimično usvoji imovinskopravni zahtev, a za preostali deo vas uputi na parnicu,
  • da vas sud u celosti uputi na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.

 

Sud može odrediti i privremenu meru kako bi se vaš imovinsko pravnizahtev obezbedio. To znači da u toku krivičnog postupka oštećeni ili njegov punomoćnik, mora sudu postaviti Zahtev za obezbeđenje imovinskopravnog zahteva.

 

Sud može privremeno zabraniti raspolaganje ili oduzeti sredstva okrivljenom.

 

Kada se na taj način obezbedi mogućnost ostvarivanja iz imovine okrivljenog, tada se presudom može obavezati okrivljeni da isplati imovinskopravni zahtev, ali sud može i sam odrediti da se iz privremeno oduzete imovine isplati imovinskopravni zahtev, u celosti ili delimično.

 

 

Imovinskopravni zahtev, u određenim slučajevima, može biti podnet i javnom tužiocu.

 

Ukoliko pred tužilaštvom dođe do odlaganja krivičnog gonjenja okrivljenog tzv. uslovljenog oportuniteta, kao oštećeni imate mogućnost da ostvarite svoj imovinsko-pravni zahtev na vrlo efikasan i brz način, kroz obavezu okrivljenog, koju mu izriče javni tužilac, da vam naknadi pričinjenu štetu u određenom roku. Ukoliko okrivljeni ne ispuni svoju obavezu, krivični postupak prema njemu će se nastaviti i tada imate sva prethodno navedena prava.

 

Ukoliko pred tužilaštvom dođe do zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela ili Sporazuma o svedočenju okrivljenog, sporazum javnog tužioca i okrivljenog o vašem imovinsko-pravnom zahtevu mora biti njegov obavezan deo, i tu je takođe potrebno da kao oštećeni, nakon poziva tužilaštva, precizno iznesete svoj imovinskopravni zahtev.

 

U situaciji kada ne dođe do pokretanja krivičnog postupka, i krivična prijava bude odbačena, tada javni tužilac više nije ovlašćen za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu. Tada vam preostaje samo mogućnost pokretanja parničnog postupka.

 

Za kraj, još jednom je potrebno istaći da su prednosti podnošenja imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku iz ugla oštećenog očigledne.

 

Oštećeni ne mora da vodi ponovni postupak koji bi ga izlagao sudskim troškovima, eventualnom ponovnom saslušavanju i ispitivanju o traumatičnom događaju, susretu sa okrivljenim.

 

Kao oštećeni, ukoliko ste nezadovoljni odlukom prvostepenog suda, imate pravo da izjavite žalbu na deo presude koji se odnosi na odluku o vašem imovinkopravnom zahtevu.

 

Takođe, često parnični sudovi čekaju da se krivični postupak okonča pravnosnažnom presudom, pa da tek onda odlučuju o naknadi štete. 

 

Međutim, važno je napomenuti, da kada se odluka o vašem imovinskopravnom zahtevu donosi u krivičnom postupku, u presudi kojom se okrivljeni oglašava krivim, onda je ovakva odluka vezana za sudbinu presude. Ukoliko eventualno dođe do ukidanja presude po žalbi okrivljenog ili tužilaštva, onda se mora ukinuti i deo presude (odluka) o imovinskopravnom zahtevu, da bi se u novoj presudi nakon ponovljenog postupka odlučilo ponovo i o imovinskopravnom zahtevu. Ukoliko bi u ponovljenom postupku bila doneta oslobađajuća presuda ili se obustavio postupak, sud više ne bi mogao odlučivati o imovinskopravnom zahtevu, već bi imao samo mogućnost da vas uputi na parnicu.

 

U tom smislu parnični postupak jeste potencijalno sigurniji, ali i duži put da ostvarite svoje pravo.

 

Izbor je na vama.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga