Sudski postupak u doba pandemije Šta se dešava sa mojim predmetom tokom vanrednog stanja?

Različiti povodi za proglašenje vanrednog stanja donose sa sobom i različite strahove svakog pojedinca. Mnogi od tih strahova imaju veze sa svakodnevnim aktivnostima i načinom njihovog obavljanja u neredovnim okolnostima. To je slučaj i sa predmetima koje neki od građana imaju pred sudom, a koji u momentu proglašenja vanrednog stanja nisu okončani.

 

Da li će sud raditi? Da li će vršiti prijem stranaka? Šta se dešava sa ranije zakazanim ročištima? Hoću li ja ili moj punomoćnik moći da predam pismeno i da li su u ovakvim situacijama predviđeni neki rokovi za odlaganje? Do kakvih posledica može doći po ishod postupka ili moja prava?

 

Na ova pitanja pokušaćemo da damo odgovore u skladu sa preporukama koje su izdali Ministarstvo pravde i Visoki savest sudstva, a po kojima sudovi opšte i posebne nadležnosti na teritoriji Republike Srbije postupaju od 19. marta 2020. godine.

 

Rad sudova

 

Preporukom Ministarstva pravde Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud, Prekršajni apelacioni sud i ostali apelacioni sudovi neće raditi, a sudije će svaki rad po predmetu obavljati od kuće, sem u slučaju hitnosti predmeta i neophodnosti održavanja sednica sudskog veća.

 

Viši, osnovni, privredni i prekršajni sudovi radiće po rasporedu dežurstava sudija.

 

Kada je reč o konkretnim predmetima, jasne su preporuke za svaku od materija.

 

U krivičnim predmetima nedležni sudovi postupaće po predmetima u kojima:

• je određen pritvor ili se traži određivanje pritvora;
• se vode postupci povodom krivičnih dela nedozvoljene trgovine (krivično delo iz člana 235 Krivičnog zakonika RS), nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije (krivično delo iz člana 248 Krivičnog zakonika RS) i krivičnog dela prenošenja zarazne bolesti (krivično delo iz člana 249 Krivičnog zakonika RS);
• su akteri maloletna lica, bilo kao učinioci krivičnih dela ili kao oštećena lica;
• su utvrđeni elementi nasilja u porodici;
• postoji opasnost od zastarelosti;
• za druga krivična dela za koja bude primljen veliki broj krivičnih prijava, a izvršena su u vreme vanrednog stanja i imaju veze sa vanrednim stanjem (na primer, remećenje javnog reda i mira).

 

U svim ostalim predmetima, glavni pretresi i sprovođenje procesnih radnji pre podizanja optužnice ODLAŽU SE.

 

U građanskoj materiji, u parničnim predmetima, preporuka je da se sva ročišta odlože kao i da sva izvršenja budu odložena, sem onih koja se odnose na izvršenje radi izdržavanja. Ista preporuka o odlaganju odnosi se i na ročišta u vanparničnim postupcima.

 

Od ove preporuke za predmete u građanskoj materiji postoje neki izuzeci: svi postupci koji su po zakonu hitni, postupci u kojima se odlučuje o privremenim merama (njihvo određivanje, produženje ili ukidanje), postupci stečaja i reogranizacije, sporovi o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva, sporovi u kojima se odlučuje o zaštiti od diskriminacije i zlostavljanja na radu, ne odlažu se i po njima se POSTUPA.

 

Međutim, izgleda da i u ovim slučajevima struka iskazuje razumevanje za vanredne okolnosti, te se preporučuje da svi sudovi uvaže pismenu molbu za odlaganje ročišta, ako je učesnik u postupku stariji od 60 godina, ima hronične zdravstvene problem ili ima dete mlađe od 12 godina. Procedura dostavljanja ovakve molbe nije jasno definisana preporukama, te smo mišljenja da je moguće redovno dostavljanje, poštom ili lično u sudu, kod sudske straže (jer u većini sudova nije dozvoljeno kretanje stranaka i punomoćnika unutar zgrade suda, ukoliko za tim ne postoji izričita potreba).

 

Za sve predmete građanskopravne prirode u drugom stepenu (odlučivanje po žalbi), sudije će poslove obavljati od kuće, sem kada je neophodno održati sednicu sudskog veća, što će se činiti u zgradi suda.

 

Za sve sudske predmete koji nisu eksplicitno izdvojeni u ovim preporukama predlaže se ODLAGANJE rada sa strankama (odlaganje pretresa i ročišta).

 

Delovanje prekršajnih sudova takođe je ograničeno na određeni broj tj. vrstu slučajeva, dok se za sve ostale preporučuje ODLAGANJE pretresa i sprovođenja procesnih radnji pre optuženja.

 

Tako će prekršajni sudovi postupati samo u slučajevima maloletnih učinilaca pekršaja, situacijama kada su maloletna lica oštećena, u predmetima koji se odnose na nasilje u porodici, kršenje javnog reda i mira i tamo gde postoji opasnost od zastarelosti.

 

Kao i svuda, mere prevencije primenjuju se i u sudovima. Pošto je sud u obavezi da obezbedi prijem pismena, važno je da se to sprovodi na način da bilo čije zdravlje ne bude ugroženo. Da li će se sva pismena ostavljati kod sudske straže pa tu dobijati potvrda o prijemu, ili na šalteru uz preduzete mere prevencije, na sudovima je da odluče, shodno svojim tehničkim mogućnostima. Izdavanje potvrda biće moguće samo ako podnosilac ukaže na opravdanost hitnog izdavanja.

 

Na kraju, ostaje nam da zaključimo: kada vanredno stanje prestane, kao i sve, sudovi će se  vratiti svojim redovnim nadležnostima, a vaši predmeti, ukoliko ih imate, nastaviće svoj sudski tok baš u onoj fazi u kojoj ste ih ostavli pre nego je COVID-19 svima promenio planove, pa tako i pravdi. Ali, da ne zaboravimo, pravda je nekada možda spora, ali trebalo bi, i dostižna.