vss-foto-ovp-min.jpg

Programi kandidata za članove Visokog saveta sudstva o izmenama Ustava i sistemskim promenama

Savo Đurđić - Sudija u penziji i član Centra za pravosudna istraživanja - CEPRIS

Izvor fotografije: Autonomija

 

U toku su aktivnosti za izbor novog saziva Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda sudija, za pet mesta koja će biti upražnjena aprila 2021. U otežanim uslovima, izazvanim epidemijom Covid-19, 2092 sudija-birača će se 7.12. izjasniti o 24 kandidata (13 žena i 11 muškaraca). Glasanje po odvojenim listama će se održati u svim osnovnim i prekršajnim sudovima, u svim višim i privrednim sudovima, u sudovima republičkog ranga, kao i u svim sudovima sa teritorije AP Vojvodine. Čak i kada dobiju najveći broj glasova kolega iz svoje izborne kategorije na neposrednom glasanju, za konačan izbor na petogodišnji profesionalni mandat kandidati moraju proći i izbor u Narodnoj skupštini.

 

Uz obavezne biografije, njih 16 je poslalo i svoje programe o načinima rešavanja najvažnijih pitanja sudskog sistema iz nadležnosti VSS-a, koji su objavljeni na internet stranici VSS-a. Pročitao sam sve navedene programe prema redosledu prijavljenih kandidata i izvršio njihovu kratku analizu sa aspekta da li uopšte pominju i sa kojim stavom predložene izmene Ustava u delu o pravosuđu, ali i druga dokumenta koja su bitna za sistemske promene u pravosuđu, jer će ta pitanja biti najveći izazov i ispit za novi saziv VSS-a.

 

 

Programi kandidata iz prekršajnih sudova i Prekršajnog apelacionog suda

 

Uz uslove rada i materijalni položaj sudija, sudije prekršajnih sudova - kandidati za člana VSS-a u svojim programima naglašavaju kao prioritetno povećanje koeficijenta sudijama prekršajnih prvostepenih sudova, ali i koeficijenta po kome se obračunavaju plate sudijama ostalih sudove, i iniciraju izmene Zakona o sudijama i Zakona o VSS-u. Jedna od kandidatkinja ističe da polazi od ličnih, karakternih osobina i profesionalnih afiniteta, pa u tom smislu „nalazi suvišnim da se osvrće na nacionalnu strategiju pravosuđa ili aktuelne pristupne pregovore sa EU“. Druga kandidatkinja, „uz podrazumevano stalno zalaganje za poštovanje principa samostalnosti i nezavisnosti sudija“ ističe da je pitanje od koga direktno zavisi položaj sudije proklamovan Ustavom „jačanje poverenja građana u stručnost, nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa“.

 

Jedan od kandidata iz redova sudija Prekršajnog apelacionog suda konstatuje da je stanje u pravosuđu u odnosu na druge delatnosti u društvu zadovoljavajuće, uz probleme koji se tiču uslova rada i nezavisnosti sudija, а lošu sliku o sudijama stvara uglavnom neprimereno komentarisanje sudskih odluka. Drugi kandidat predlaže radikalnije promene. Pojednostavljeno, svаka presuda bi trebala da ima svoju vrednost po složenosti i obimu i da vredi određeni broj poena, koji bi bili uvećani prema broju stranaka ili učesnika u postupku. „Za početak bi trebalo krenuti od sudijskog koeficijenta propisanog u Zakonu o sudijama, prema rangu suda koji bi predstavljao osnovu“. Tako bi se formirala svojevrsna ATP lista sudija na sajtu VSS-a koja bi bila neprekidno ažurirana i predstavljala osnov za karijerno napredovanje. Sudije sa najboljim rezultatima bi bili imenovani za članove VSS-a, ukoliko prihvate funkciju. Insistira da se izmeni Zakon o sudijama da i sudije u Srbiji imaju penziju saglasno Evropskoj povelji o sudijama.

 

Predlagač ovih inovativnih rešenja zaključuje da zbog njih u „u nekim delovima treba menjati čak i Ustav ove zemlje“. Izneti predlozi nisu daleko od onoga na čemu kroz izgradnju sistema ponderisanja predmeta i finansiranja pravosuđa insistiraju eksperti EU. Međutim, postavlja se pitanje da li bi ovakva kvantifikacija učinka sudije bila preterana, s obzirom da je i postojeći sistem vrednovanja rada sudija najviše kritikovan baš sa tog aspekta.

 

 

Programi kandidata za članove VSS-a iz osnovnih sudova

 

U većini programa kandidata iz reda sudija osnovnih sudova se u pogledu sistemskih promena sve uglavnom svodi na rečenicu „VSS treba da sprovodi Strategiju razvoja pravosuđa 2020-2025.“ Postoji jedan opširan program kandidata iz reda sudova osnovnih sudija, u kome se nabrajuju sve oblasti u kojima je prema odredbama Zakona o VSS-u nadležan ovaj organ. Uz navođenje pojedinih originalnih stavova (npr. VSS je u obavezi da iznađe rešenja koja će konačno zaokružiti nezavisnost sudske vlasti kao treće grane vlasti ili „statistika ne sme postati prevashodni ili čak jedini kriterijum za vrednovanje rada sudija“) i u ovom programu uočavamo deficit u pogledu značaja i ocene izmene Ustava i donošenja novih sistemskih zakona, te konekcije sa politikom i akcentima u sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, sa aspekta pravosuđa i njegove konceptualne budućnosti.

 

Jedna od kandidatkinja - sudija i v.f. predsednik osnovnog suda polazi od toga da se „moraju uvažavati i skladno povezati naša pravna tradicija i najviši međunarodni pravni standardi za pravosuđe, a što je konačno opredeljenje i Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025.“ Smatra da postoje četiri osnovna problema u srpskom sudstvu: nedovoljna nezavisnost, neodgovarajući i neusklađeni zakoni, neravnomerna opterećenost sudova i sudija i neodgovarajuća stalna obuka sudija. Oni posledično dovode do neefikasnosti i neujednačene primene prava, a time i do nezadovoljstva građana sudstvom. Stanje u pravosuđu se može poboljšati zajedničkom voljom sve tri grane vlasti, ukoliko postoji istinska volja. Ova kandidatkinja u svojoj video prezentaciji izlaže program sa svih sistemskih aspekta, uključujući i promene Ustava o pravosuđu, nadležnosti, sastav i način odlučivanje VSS-a, te mesto i ulogu Pravosudne akademije (PA). Ovakav pristup je pravo ohrabrenje u odnosu na to da se u najvećem broju programa ova problematika ili uopšte ne pominje ili se ne daju odgovori kako će se kandidat postaviti na izazove ključnih sistemskih promena, koje će i budućem VSS pokušati da nametne monopol ambiciozne i moćne izvršno-političke i zakonodavne vlasti.

 

Zatim, imamo u ponudi jedan program  koji ulogu VSS-a u aktuelnom trenutku ustavno-sistemskih promena vidi samo kao „jednog od ključnih činilaca koji sprovodi Nacionalnu strategiju razvoja pravosuđa 2020-2025.“, jer “iako je pravosuđe nezavisno, ono je ipak deo pravnog sistema naše države i sve što se dešava u državi i u društvu, odražava se u pravosuđu“.

 

Još jedna kandidatkinja iz osnovnih sudova daje sveobuhvatan pristup problematici rada VSS-a tako što kao osnovne teme ističe: zaštitu dostojanstva i jačanje nezavisnosti sudija; jačanje poverenja građana u pravosuđe; poboljšanje uslova za rad sudija; podjednaku opterećenost sudija; usavršavanje sudija, sudijskih pomoćnika i pripravnika; izbor, i napredovanje i poboljšanje materijalnog položaja sudija. Navedenom izboru prioriteta se nema šta prigovoriti, osim što se samo u okviru drugog podnaslova ističe potreba veće transparentnosti rada sudova kao jedan od osnovnih ciljeva Strategije razvoja pravosuđa. Druge aktuelne predloge i strateška „krovna“ dokumenta, autorka ovog programa ne spominje.

 

 

Zapažanja o programima kandidata za člana VSS-a iz viših sudova

 

Prva kandidatkinja iz reda sudija viših sudova je objavila  program u kome, između ostalog, ističe da se revizijom AP za Poglavlje 23 do 2025. očekuje izmena Ustava, te donošenje zakonskih i podzakonskih akata kojima je osnovna namena jačanje nezavisnosti sudstva, izbor članova VSS-a, kao i njihova nadležnost, te normativna regulativa vezana za sudije u kom delu je potrebno ostvariti punu nezavisnost, samostalnost, te očuvati integritet nosilaca pravosudne funkcije, zbog čega član VSS-a mora imati direktnu i neposrednu komunikaciju sa svim sudijama Republike Srbije.

 

Kandidat iz reda sudija višeg suda svoj program započinje originalnom ocenom da „imajući u vidu materijalne uslove za rad sudija, kvalitet materijalnih i procesnih zakona, hronični deficit sudskog osoblja u sudovima, plate sudija - pravosuđe odlično radi“!

 

Program treće kandidatkinje u ovoj kategoriji ima privilegiju da se oceni kao životan i motivacioni. Međutim, kada se krene po svim tačkama, koje sadrže skoro sve aktuelne teme (npr. odgovornost sudija, saradnja sa medijima, materijalni položaj, vrednovanje rada, neposrednost, stručno usavršavanje, aktuelnost i pragmatičnost u rešavanju pitanja, prihodi i rashodi, uslovi rada) i imaju prijemčiv pristup, nalazimo da se kandidatkinja ni jednom rečju ne izjašnjava ne samo o predlogu Ministarstva pravde da se izmene sve odredbe Ustava o pravosuđu, nego ni o Revidiranom AP za Poglavlje 23. Najviši doseg ovog programa je što će navodno amandmani na Ustav o pravosuđu dovesti da za sudske pomoćnike bude nadležan VSS, a nema ni reči o zvaničnim stavovima najviših organa pravosuđa o tom i drugim sistemskim pitanjima.

 

Posebno su vredni programi koji su jednоstavni i razumljivi, te daju predloge na koji način bi se problemi mogli rešiti, bez obzira čija bi to bila parcijalna ili trenutna korist. Takаv program sam zapazio, jer, između ostalog, uočava neravnopravnost da privredni sudovi nemaju zagarantovano mesto u VSS-u, a ni kandidate iz svoje sredine, pa kandidatkinja koja je sudija višeg suda predlaže da se izmeni čl. 22 Zakona o VSS-u, tako da svoje predstavnike u VSS imaju obavezno i privredni, upravni i prekršajni sudovi. Zalaže se i za aktivnije učešće VSS-a u davanju mišljenja u noveliranju postojećih ili donošenju novih zakona i podrške da javnim slušanjem i na druge načine. Posebno je značajan stav da sudije izraze svoj stav i u vezi sa sastavom, nadležnostima i načinom rada VSS-a i ulogom PA.

 

 

Programi kandidata sa članove VSS-a sa područja AP Vojvodine

 

Da je davno sazrelo vreme za usklađivanje našeg Ustava, ali i zakonskih i podzakonskih akata, i to ne samo u delu o pravosuđu, sa zahtevima savremenosti, ukazuje i činjenica, da mi faktički imamo pravosuđe koje funkcioniše u samo jednoj autonomnoj pokrajini - Vojvodini, a prema važećem Ustavu i zakonima - biramo predstavnika „Autonomnih pokrajina“(množina!) za člana VSS-a. Kandidat koji je prvi dostavio svoj program insistira na ispravljanju neadekvatnog odnosa društva, posebno izvršne vlasti, prema sudstvu i sudijama, kroz „faktičko priznavanje njegove nezavisnosti koja mu već u skladu sa sadašnjim pozitivnim propisima pripada, a zatim i unapređenje statusa, potpuna i najšira afirmacija sudskog poziva, kao i neprekidna i uporna zaštita od svakog pokušaja spoljnih uticaja, sa konačnim ciljem povratka ugleda i dostojanstva sudijama i njihovoj profesiji. Na kraju, odsudna borba, bez odustajanja, za nasušno važan materijalni položaj sudova i sudija ne samo tokom aktivnog radnog veka, već i po odlasku u penziju.“

 

Drugi kandidat-kinja navodi da će mandat „izvršavati u cilju  samostalnosti, nezavisnosti, ugleda i dostojanstva sudova i sudija. Iako razmatra skoro sve uobičajene programske teme (npr. omogućavanje uslova sudijama da se edukuju i usavršavaju i odgovornost sudija i njegova individualizacija), ni jednom rečju ne pominje promene Ustava, Akcioni plan ili izmene sistemskih zakona, nego poentira da bi se u sistemskom pogledu angažovala na unapređenju Pravilnika o izboru i napredovanju sudija.

 

Međutim, dogovorene ustavne promene u procesu pridruživanja EU su sistemske i sveobuhvatne i uključuju i preispitivanje funkcionalne i teritorijalne nadležnosti i organizacije sudova, kao što su npr. naziv i nadležnosti najvišeg suda, ali i činjenicu da imamo četiri apelaciona suda od kojih jedan pokriva značajan deo područja AP Vojvodine. Taj budući član VSS-a ostao nam je dužan i odgovor na pitanje: da li bi i kako VSS trebao da deluje prema sudijama koji su ostali na području AP Kosova i Metohije, a integrisani su u pravosudni sistem tzv. Republike Kosovo, sa određenim materijalnim prinadležnostima Republike Srbije?

 

 

Kandidati iz sudova republičkog ranga o Ustavu i sistemskim promenama

 

I za nivo sudova republičkog ranga (Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud i Upravni sud),  konkurisala su dva kandidata. Kandidat koji je prvi podneo prijavu ističe da će u pogledu predloženih ustavnih promena zastupati stavove koje je VSS doneo 2018. godine, koji stavovi su potpuno saglasni sa stavovima struke i javnosti. Ovaj kandidat se, uz tipične prioritete, zalaže za daleko veće učešće VSS-a u davanju mišljenja o noveliranju postojećih ili donošenju novih zakona, za zaštitu i preispitivanju položaja sudova posebne nadležnosti, a originalno i za obavezu VSS-a da se opštim aktima reguliše postupanje sudova i sudija tokom proglašene epidemije Covid 19.

 

Na kraju, kandidatkinja za člana VSS-a u prvom delu svog programa navodi da nas, u skladu sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23 i posvećenosti evropskim vrednostima, očekuje normativno regulisanje i usaglašavanje propisa u oblasti pravosuđa. Ističe: „Opšte je poznata činjenica da rešenja koja su od strane izvršne vlasti ponuđena pravosuđu nisu naišla na odobravanje od strane nosilaca pravosudnih funkciја i stručne javnosti, pa je zadatak izbornih članova VSS-a iz reda sudija, da se mišljenje VSS-a ne samo čuje, već i ozbiljno analizira i prihvati.“

 

 

Umesto zaključka

 

Većina programa sudija-kandidata za članove VSS-a za period 2021-2026. ne samo da ne sadrže izjašnjenje o izmenаma Ustava u delu o pravosuđu, nego ni o Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 i drugim sistemskim aktima. Dobija se utisak kao da kandidati za najviše funkcije u pravosuđu, uz časne izuzetke, ili ne znaju za sve navedene strateške dokumente ili izbegavaju da se izjasne o njima, možda imajući o vidu da za konačan izbor treba da dobiju i glasove poslanika vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini. Samo četiri programa se pozivaju i izjašnjavaju da će podržavati stavove pravosudnih organa, struke i nauke, od kojih se samo jedan poziva na dokumente VSS-a iz 2018. o  predloženim ustavnim promenama.

 

U analiziranim programima izostaje osvrt i pozivanje na izuzetno bogatu diskusiju i brojne dokumente kroz koje su se, povodom radne verzije i nacrta amandmana na Ustav MP, o svim najvažnijim pitanjima za razvoj pravosudnog sistema u proleće 2018. izjasnili ne samo Visoki savet sudstva, nego i Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, brojni sudovi i stručna udruženja sudija i NVO iz struke, ali i najistaknutiji pojedinci iz akademske zajednice, ali upozorenje da nedovoljna aktivnost i hrabrost nadležnih pravosudnih organa u procesu reforme pravosuđa može dovesti i do svojevrsne reprize re-izbora svih nosilaca pravosudnih funkcija kao 2009. godine?!

 

Zbog toga, drage kolege - sudije, svi izađite na izbore 7. decembra. Odmah reagujte ukoliko uočite bilo kakve nezakonitosti ili nepravilnosti u izbornom postupku. Glasajte za one koji ne samo svojim programom, nego i radom i integritetom ličnosti, garantuju da će biti ne samo dostojan član najvišeg organa sudskoupravne vlasti, nego i da će uvek biti na strani Ustava i zakona i da će štiti nezavisnost i samostalnost svakog suda i svakog sudije.

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa

Alati Pristupačnosti