Ništa, a ipak nešto novo

Ovu kalendarsku godinu, za razliku od nekih prethodnih, nije obeležila intenzivna zakonodavna aktivnost Narodne skupštine. Međutim, to ne znači da njen rad nije bio intenzivan. Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Njih, saglasno Ustavu i zakonima, bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije.

Poslovnik Narodne skupštine

Za svakodnevni rad i lice Narodne skupštine koje građani vide, i na osnovu koga formiraju mišljenje o njoj i svakom narodnom poslaniku pojedinačno, Poslovnik je daleko najvažniji propis. Štaviše, on je daleko uticajniji od Ustava I zakona jer sve ono što oni ne sadrže, a potrebno je za funkcionisanje Narodne skupštine, nalazi se u njemu. On je ‘’kriv’’ za sve dobro I loše što građani primete posmatrajući i razmatrajući rad Narodne skupštine. Kada je reč o gore pomenutom izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Poslovniku se nema šta ‘’staviti na dušu’’. Naime, i u ovom slučaju se potvrđuje davno izrečena maksima da nije problem u lošem pravnom okviru nego u njegovoj (ne)primeni. Naime, Poslovnik izričito predviđa mogućnost da se predlog za izbor pojedinih funkcionera može osporiti kako u toku pretresa, tako i na sednici nadležnog odbora i sednici Narodne skupštine[1]. Drugu stranu medalje, i svojevrsni korektiv tako široko postavljene mogućnosti, predstavlja istovremena obaveza da osporavanje mora biti izričito obrazloženo[2].

Kodeks ponašanja narodnih poslanika

Donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika decembra meseca prošle godine bilo je pozdravljeno sa odobravanjem i posmatrano kao moguća najava ’’nekih boljih vremena’’ u pogledu odgovornosti i transparentnosti u radu narodnih poslanika. Razlog za početni optimizam svih koji prate rad Narodne skupštine bila je činjenica da je donošenje Kodeksa predstavljalo akt samoobavezivanja narodnih poslanika, kojim oni sami sebi postavljaju pravila stroža nego pravila koja važe za druge, s obzirom da takvu vrstu obaveze ne predviđa nijedan važeći pravni propis Republike Srbije. Sam Kodeks ističe da je osnovni cilj njegovog usvajanja „jačanje poverenja građana u Narodnu skupštinu“[3]. Autori Kodeksa su smatrali da se jačanje integriteta Narodne skupštine s jedne strane, i poverenja javnosti u Narodnu skupštinu, s druge strane, može postići sa nekoliko različitih načela. Za slučajeve izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju važno je načelo otvorenosti. Prema Kodeksu, otvorenost znači, između ostalog, spremnost da se javno obrazlože razlozi za odluke koje se predlažu. Autori Kodeksa su se potrudili da ne ostane sve na nivou načela, koja su detaljnije razrađena u drugim članovima Kodeksa. Tako Kodeks propisuje je da je narodni poslanik „dužan da na javno izrečen zahtev obrazloži razloge za svoje postupanje i za odluku za koju se zalaže i navede sve činjenice i okolnosti na kojima su postupak i odluka zasnovani“[4]. Štaviše, on predviđa, radi pravilne i efikasne primene ovih načela, da će, ako su činjenice i okolnosti na kojima su postupak i odluka zasnovani poverljive prirode, narodni poslanik objasniti razloge na način kojim neće da ugrozi poverljivost podataka[5]. Vidljivo je da je ovaj stav sadrži normu, podložnu tumačenju, o tome šta će se sve smatrati „poverljivim činjenicama i okolnostima“.

Stvarnost

Javno dostupni podaci pokazuju da su narodni poslanici tokom ove godine četiri puta (aprilu, junu, julu i oktobru) osporili kandidate koje je za izbor na sudijsku funkciju predložio Visoki savet sudstva[6]. To su uvek činili po istom obrascu koji predstavlja konstantu u njihovom radu a ogleda se u činjenici da su predloženi kandidati osporavani na kraju njihovog obimnog izlaganja, iako su se za reč javili i dobili je upravo da bi raspravljali o toj tački dnevnog reda a ne o drugim temama vezanim za pravosuđe. S druge strane, varijacije u ’’blokadama’’ mogu se, u zavisnosti od ugla gledanja, posmatrati kao nešto ili ništa novo. U dva navrata (aprilu i junu) jedna te ista narodna poslanica učinila je to jednostavno i sažeto, rečima ’’osporavam kandidata’’[7]. Obrazloženja zašto i na osnovu čega nije bilo niti ga je javnost dobila do današnjeg dana[8]. Već u julu mogao se uočiti ’’napredak’’ s obzirom da je ista narodna poslanica ’’obrazložila’’ svoju odluku. Tom prilikom ona je, pored navođenja koje osobine moraju da poseduju sudija i šta su dužnosti i nadležnosti narodnih poslanika, javnost upoznala sa podatkom da ’’Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.’’[9]. Koje su informacije u pitanju i na osnovu čega je procenjeno da su ozbiljne i dalje može biti samo predmet spekulacija budući da je informisanje javnosti o tome i ovoga puta izostalo.[10] Povoda za spekulaciju ima, tim pre što je neposredno pre citirane rečenice izjavila da ’’Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova ....’’[11]. Poslednji put, u oktobru, ova varijacija je dobila novo ruho i preciziranje u izvođenju drugog narodnog poslanika. Njegova lična nota i doprinos ogleda se u kratkoj i zažetoj rečenici ’’Želim da osporim kandidate jer ne ispunjavaju osnovne elementarne bezbednosne kriterijume"[12]. Onima kojima to nije dovoljno niko ne može biti kriv što ne umeju da čitaju znakove pokraj puta. Na taj način, on je odgovorio na predlog predstavnice Visokog saveta sudstva da ’’narodni poslanici koji eventualno ospore predložene kandidate ........ svoju odluku obrazlože’’[13] i podsećanje predsedavajućeg u Danu za glasanje da ‘’narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih funkcionera .... pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito i obrazloženo’’[14].