Načelo javnosti u krivičnom postupku tokom trajanja vanrednog stanja i epidemije zaraznih bolesti izazvane virusom Covid 19 u Republici Srbiji

Vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije je proglašeno 15.03.2020. godine, iz sada već opštepoznatih razloga. Ubrzo nakon proglašenja vanrednog stanja, 17.03.2020. godine, ministarka pravde Republike Srbije je donela preporuku za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja. Istog dana je i većina predsednika Osnovnih sudova u Republici Srbiji donelo uputstvo o radu Osnovnih sudova za vreme vanrednog stanja, i to u predmetima koji su navedeni u preporuci Ministarstva pravde od 17.03.2020. godine.

Uputstvima o radu Osnovnih sudova za vreme vanrednog stanja taksativno su navedeni predmeti u krivičnom odeljenju u kojima će nastaviti da se postupa i za vreme vanrednog stanja. U takvim predmetima je određen pritvor ili se traži određivanje pritvora, predmeti koji se vode za krivična dela iz čl. 235., 248. i 249. Krivičnog zakonika, predmeti koji se odnose na nasilje u porodici i predmeti u kojima postoji opasnost od zastarelosti, ali i u predmetima za krivična dela koja su izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.

Istovremeno sa prethodno navedenom preporukom i uputstvom, predsednici sudova su doneli i plan primene mera za sprečavanje pojave i širenje epidemije zarazne bolesti na osnovu preporučenih mera Gradskih zavoda za javno zdravlje i preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije. Za krivični postupak od predviđenih mera svakako je najznačajnije da svi prisutni u sudnici drže fizičku distancu od najmanje 1,5 metara jedan od drugog i da u kancelarijama ne sme biti više od desetoro zaposlenih, pod uslovom da može da se organizuje održavanje fizičke distance od 1,5 metara ili prostor minimalno 4 m2 po čoveku.

Osim  plana primene mera za sprečavanja pojave i širenje epidemije zarazne bolesti, predsednici sudova su doneli i pravila ponašanja zaposlenih i stranaka prilikom ulaska i boravka u prostorijama sudova. Na kraju, postupajuće sudije su sporadično dobijale obaveštenja sudskih uprava o neophodnosti postupanja u skladu sa planom primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koja su bila upozorenja sudijama da nastave da primenjuju mere u svojim sudnicama.

Sve prethodno navedeno nedvosmisleno ukazuje da je ograničen broj lica koja mogu prisustvovati glavnom pretresu u krivičnom postupku, a moglo bi se zaključiti da je u novonastaloj situaciji izazvanoj epidemijom Covid 19, u potpunosti isključena javnost na glavnom pretresu. Ukoliko postupajući sudija nije dozvolio prisustvo javnosti na glavnom pretresu u krivičnom postupku pozivajući se na plan primene mera za sprečavanje pojave i širenje epidemije zarazne bolesti ili na pravila ponašanja zaposlenih i stranaka prilikom ulaska i boravka u prostorijama sudova, ili na bilo koju drugu uredbu, obaveštenje, meru ili preporuku, napravio je bitnu povredu krivičnog postupka, a što mora rezultirati ukidanjem presude koja je doneta u krivičnom postupku u kojem je javnost protivzakonito isključena.

Opštim pravilom o javnosti suđenja predviđeno je da je glavni pretres javan. Zakonikom o krivičnom postupku u članu 363. predviđeno je isključenje javnosti uz taksativno navedene razloge za isključenje javnosti. Istim članom predviđeno je isključenje javnosti sa glavnog pretresa ako je to potrebno radi zaštite „drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu“.

U krivičnom postupku koji je po pravnoj prirodi strogo formalan postupak, nije dozvoljeno nikakvo odstupanje od odredbi Zakonika o krivičnom postupku, osim ukoliko sam Zakonik tako nešto ne predviđa. Bitnom povredom odredaba krivičnog postupka smatra se isključenje javnosti na glavnom pretresu protivno Zakoniku o krivičnom postupku.

Iz prethodno navedenog, po mišljenju autora, nedvosmisleno proizilazi da se javnost na glavnom pretresu može isključiti isključivo pozivanjem na odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Eventualno isključenje javnosti sa glavnog pretresa zbog razloga navedenih u planu primene mera za sprečavanje pojave i širenje epidemije zarazne bolesti bi se mogao svrstati u opravdane interese u demokratskom društvu, koji je kao razlog i predviđen Zakonikom o krivičnom postupku. Međutim, sud je u obavezi da rešenjem isključi javnost i da svoju odluku obrazloži i javno objavi. Takvo rešenje, ukoliko nije doneto na osnovu Zakonika o krivičnom postupku nego nekog drugog akta, je nezakonito, čak i u situaciji da postupajući sudija smatra da pogrešna primena propisa koja dovodi do identične pravne posledice ne može automatski prouzrokovati ukidanje odluke.

Od odredbi Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na isključenje javnosti, sudija ne sme odstupiti ni za vreme vanrednog stanja niti epidemije zarazne bolesti, jer je Ustavom Republike Srbije u članu 142. predviđeno da je raspravljanje pred sudom javno i da se može ograničiti samo u skladu sa Ustavom. Ustavom Republike Srbije određeno je da se ljudska i manjinska prava mogu zakonom ograničiti samo ukoliko takvo ograničenje dopušta Ustav i to u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava. Da se javnost u krivičnom postupku može isključiti isključivo na osnovu Zakonika o krivičnom postupku navodi Ustav Republike Srbije u članu 32. kojim je predviđeno da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, u skladu sa zakonom.

Autor ovog članka je sudija drugog po veličini Osnovnog suda u Republici Srbiji. U krivičnom odeljenju, tokom trajanja vanrednog stanja i epidemije zarazne bolesti izazvane virusom Covid 19, postupajuće sudije su isključivale javnost u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Autoru članka nije poznato da li je bilo koji sud u žalbenom postupku, po službenoj dužnosti, ukinuo presudu koja je doneta u krivičnom postupku u kojem je javnost protivzakonito isključena, iz predhodno navedenih razloga.