^{Sloboda kretanja jedno je od osnovnih ličnih prava čoveka. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (čl. 12), Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (čl. 2[p4]) i Ustav Srbije (čl. 39) garantuju svakoj osobi pravo da se bez problema kreće u zemlji u kojoj se zakonito nalazi i živi. Slobodu kretanja nije moguće ukinuti, ali jeste ograničiti zbog 1) vođenja krivičnog postupka, 2) zaštite javnog reda i mira, 3) sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili 4) odbrane zemlje.}

^{U mnogim zemljama je zbog sprečavanja širenja zaraze COVID-19 ograničeno kretanje ljudi, dok je u pojedinim drastično ograničeno. Tako je u Srbiji od 18. marta do 7. maja starijim građanima preko 65 godina bilo skoro potpuno zabranjeno da se kreću. Mogli su jednom nedeljno rano ujutru u nabavku i povremeno u šetnju. Ostali nisu mogli da se kreću u večernjim i noćnim satima, kao i vikendom. Slično je bilo u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde su ustavni sudovi doneli odluku da se takvom restriktivnom merom krše ljudska prava.}

^{Kako je u Srbiji zabranjeno kretanje?}

^{Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) je omogućeno uredbom Vlade o merama za vreme vanrednog stanja (15. 3.) da ograniči ili zabrani kretanje ljudi na javnim mestima. Ipak, usvojenom uredbom nije utvrđeno kada je kretanje ograničeno ili zabranjeno iako Ustav nalaže da je Vlada dužna da odstupanja od ljudskih prava tokom vanrednog stanja reguliše uredbom (čl. 200, st. 9). Vremensko i prostorno regulisanje ograničenja i zabrane kretanja regulisano je naredbom ministra policije (18. 3.), što nije u skladu sa Ustavom.}

^{Prva od pet naredbi ministra policije o ograničenju i zabrani kretanja lica usvojena je tri dana nakon proglašenja vanrednog stanja. Naredbom je osobama starijim od 65 godina u potpunosti zabranjeno kretanje na javnim mestima, dok je za ostale usvojena zabrana u vremenu od 20 do 5 časova. Zabrana kretanja nije važila za 1) zdravstvene radnike koji su imali važeću licencu, 2) pripadnike MUP-a, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i službi bezbednosti, kao i 3) osobama kojima je MUP izdao dozvolu za kretanje.}

^{Ko je sve izdavao dozvole za kretanje?}

^{Naredbom ministra policije bilo je propisano da MUP izdaje dozvole za kretanje. Ipak, kriterijumi za izdavanje nisu nijednom propisani tokom vanrednog stanja, tako da nije jasno na osnovu kojih merila su dozvole izdavane. Takođe, nisu bile ni jednoznačne instrukcije državnih organa za izdavanje dozvole. U instrukcijama Ministarstva privrede i Ministarstva za rad, bilo je predviđeno da ova ministarstva posreduju u izdavanju dozvole za kretanje, dok MUP izdaje dozvolu. Međutim, u instrukcijama Ministarstva poljoprivrede, MUP se ne spominje kao organ koji izdaje dozvole za kretanje u vreme policijskog časa.}

^{Policijski službenici, koji su tokom vanrednog stanja bili na terenu, otkrili su za BCBP da su u praksi dozvole za kretanje u vreme policijskog časa izdavala i druga ministarstva, javna preduzeća ili opštinski krizni štabovi. Na osnovu njihovih dopisa, MUP je u informacionom sistemu kreirao bazu podataka ljudi koji imaju dozvole za kretanje, ali samo radi kontrole, ne i izdavanja dozvole.}

^{Koji su problemi postojali oko dozvola za kretanje?}

^{Postojalo je jako puno problema oko izdavanja dozvola za kretanje jer usvojeni propisi nisu uspeli da regulišu sve potrebe građana, naročito na početku vanrednog stanja kada nije bilo poznato kako uopšte dobiti dozvolu i po kojoj proceduri. Policija je ljude slala u opštinske štabove koji su dalje prosleđivali u razna ministarstva. Nekada su policijski službenici na terenu „gledali kroz prste”, kada su im ljudi najavljivali preko dežurne službe da će da prekrše policijski čas jer moraju da obiđu starije ili da odu do hitne pomoći.}

^{Naredba ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica promenjena je još četiri puta do 9. aprila, kada je konačno pripojena Uredbi o merama za vreme vanrednog stanja. Tada je produženo vreme zabrane kretanja građanima ispod 65 godina od 17 do 5 časova. U Srbiji je 7. maja u pet časova istekao poslednji policijski čas. Policija je do tada evidentirala preko 7.800 prekršilaca policijskog časa, oko 6.800 punoletnih i 1.063 starijih osoba preko 65 godina.}