Kratki pregled ljudskih prava ugroženih povučenim nacrtima Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova

Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova su u ponedeljak, 26. decembra 2022, povukli Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima (Nacrt ZUP) i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova (Nacrt ZOPEOUP). Isto je bilo učinjeno i u jesen 2021. I tada su, kao i sada, organizacije civilnog društva ukazivale na niz loših rešenja tadašnjeg Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima kojima se neopravdano ili preterano zadiralo u ljudska prava, kao i rešenja koja su stvarala uslove za nedozvoljen politički uticaj na rad policije. I ovogodišnji nacrti koji su povučeni iz procedure obilovali su odredbama koje bi, u slučaju usvajanja u izvornom obliku, dovele u pitanje ostvarivanje i zaštitu većeg broja građanskih i političkih prava i sloboda.

Sloboda okupljanja. Ova politička sloboda bila je dovedena u opasnost time što je Nacrtom ZUP bilo predviđeno ovlašćenje Vlade Srbije da, „ukoliko oceni da drukčije nije moguće obezbediti javni red i mir ili zaštititi zdravlje i živote ljudi“, naloži ministru unutrašnjih poslova da on naredi policiji da zabrani kretanje (samim tim i okupljanje) na određenom području ili javnom mestu. Drugim rečima, odlučivanje o političkoj slobodi građana da se okupljaju i izražavanju proteste protiv odluka ili politike Vlade, bilo je dato u ruke upravo tom političkom organu umesto samoj policiji.

Nepovredivost stana. Preširokim tumačenjem Ustavom propisanog izuzetka za ulazak i pretres stana bez naredbe suda, Nacrt ZUP je vodio u kršenje ovog prava građana. Njime je bilo predviđeno da se pod otklanjanjem neposredne i ozbiljne opasnosti po ljude i imovinu smatra i „postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo“. Davanje ovlašćenja policijskim službenicima da ulaze i vrše pretres stana već na bazi najnižeg nivoa sumnje, već per se predstavlja nelegitimno i neustavno ograničenje ovog prava. Uz to, ako se ima u vidu da pripremanje krivičnog dela ne predstavlja fazu u izvršenju najvećeg broja krivičnih dela i da Nacrtom ZUP nije bila postavljena čak ni ograda da se mora raditi o (pripremanju i) izvršenju nekih težih krivičnih dela, nesaglasnost ove odredbe Nacrta ZUP sa Ustavom bila je neupitna.

Pravo na privatnost i zaštita podataka o ličnosti. Najveću opasnost po privatnost građana predstavljale su norme Nacrta ZUP i Nacrta ZOPEOUP kojima se ustanovljavala mogućnost masovnog i neselektivnog prikupljanja biometrijskih podataka o ličnosti građana na javnim mestima i u realnom vremenu, njihovog skladištenja u elektronskim bazama MUP-a i njihove dalje obrade u različitim – često i apsolutno nelegitimnim! – slučajevima (npr. u slučaju nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, postojanja osnova sumnje da planira, vrši ili da je izvršeno krivično delo, činjenice višestrukog procesuiranja nekog lica pred javnim tužilaštvom za izvršenje teških krivičnih dela itd.). Nacrt ZUP je predviđao i ovlašćenje policije da, po odobrenju suda, koristi rezultate podudarnosti biometrijskih karakteristika lika dobijenih upotrebnom softvera za obradu biometrijskih podataka u sistemu video-nadzora radi pronalaženja izvršilaca krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, terorizma „i sa njim povezanih krivičnih dela“, i krivičnih dela za koje su pripremne radnje kažnjive po zakonu, kao i radi pronalaženja nestalih lica za koja se osnovano sumnja da su žrtve krivičnih dela. Zbog značajnih sličnosti ovog ovlašćenja policije sa dokaznim radnjama prepoznavanja, tajnog praćenja, računarskog pretraživanja podataka, kao i sa pribavljanjem evidencije korišćenih baznih stanica, i to u pogledu svrhe i uslova za primenu, ali i stepena zadiranja u privatnost pojedinca, njemu nije bilo mesto u Nacrtu ZUP. Rasprava o kriminalnopolitičkim razlozima, uslovima i drugim pitanjima u vezi sa korišćenjem biometrijskih podataka građana u svrhe sprečavanja, otkrivanja ili dokazivanja krivičnih dela eventualno je mogla biti povedena u postupku noveliranja ZKP-a. Čak i u tom slučaju, ne bi se moglo naći nikakvo razumno opravdanje da se biometrijski podaci građana prikupljaju i obrađuju u realnom vremenu putem video nadzora postavljenog na javnim mestima i skladište u elektronskim bazama MUP-a.

Zaštita od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Povučeni Nacrt ZUP, kao ni sadašnji Zakon o policiji, ne propisuje dovoljne garancije za zaštitu građana od torture i drugih oblika zlostavljanja od strane policijskih službenika. Dok je, s jedne strane, uočljiva intencija MUP-a da u određenim slučajevima vrši – čak i biometrijski – nadzor nad kretanjem i ponašanjem građana na javnim mestima, ta intencija izostaje u pogledu nadzora nad primenom policijskih ovlašćenja u policijskim prostorijama. Tako su u Nacrtu ZUP izostavljene odredbe o audio-vizuelnom snimanju davanja izjava građana u policiji, iako su u prethodnim godinama međunarodna nadzorna tela koja se bave prevencijom torture upravo to preporučivala Srbiji. Za razliku od važećeg Zakona o policiji, Nacrt ZUP nije predviđao ni pravo građanina prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje, što takođe predstavlja važno jemstvo zaštite od zlostavljanja u policiji.

U Nacrtu su bila sporna i rešnja koja su se odnosila na nekažnjivost policijskih službenika za dela mučenja i drugih oblika zlostavljanja, koja su predviđala kratke rokovi zastarelosti disciplinske odgovornosti službenika i mogućnost da službenici protiv kojih se vode postupci za ova dela ne budu suspendovani, kao i da ostanu u službi nakon što se utvrdi da su vršili akte mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

Nacrt ZUP je predviđao nova sredstva prinude policije, poput sredstava za trenutno vezivanje (posebno konstruisanih sredstava koja usled sile pritiska izbacuju kanap sa metalnim krajevima za vezivanje lica), sredstava za privremeno onesposobljavanje lica (naprava koje ispaljuju različite vrste metaka izrađenih od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka, gume, kinetičke neprobojne projektile ili projektile punjene bojom), i kao uređaje za emitovanje zvučnih talasa jakog intenziteta. Ostalo je, međutim, sporno na koji način će se osigurati da upotreba novopropisanih – ali i već postojećih! – sredstava prinude u praksi ne dovodi do prekomernih povreda, težih oštećenja zdravlja ili drugih oblika zlostavljanja građana prema kojima su ona upotrebljena. Nacrt ZUP, kao ni važeći Zakon o policiji, nije predviđao uređivanje pitanja tehničkih obeležja, postupka testiranja uticaja na zdravlje ljudi, načina i ograničenja upotrebe, vremenskih rokova za izbacivanje iz upotrebe i dr. pitanja u vezi sa sredstvima prinude policije (npr. električni napon i snaga električne palice i elektrošokera, tvrdoća i oblik gumenog metka, količina, hemijski sastav i koncentrovanost suzavca i biber spreja, snaga kojom se izbacuju mlazevi vode itd.).

Pravo na slobodu i bezbednost ličnosti i sloboda kretanja. Povučenim Nacrtom ZUP, kao i važećim Zakonom o policiji (član 79), predviđeno je ovlašćenje policijskog službenika da prinudno dovede u policijsku stanicu građanina koji se ne odazove pozivu za obavljanje razgovora, pod uslovom da je u pozivu na to bio upozoren i bez obzira iz kog se razloga pozivanje vrši. Ovo ovlašćenje, kojim se zadire u pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, nema nikakvo legitimno opravdanje. Nacrt je definisao i ovlašćenje policije da, bez rešenja o zadržavanju i van službenih prostorija, zadrži lice zatečeno u stanu, drugim prostorijama ili prostorima u kojima se vrši pretresanje ili pregled – dok se pretresanje ili pregled ne završi. Neodređeno trajanje zadržavanja lica do okončanja pretresa ili pregleda – koje u zavisnosti od trajanja, vrste nametnutih ograničenja i stepenu kontrole može prerasti u lišenje slobode, pa uz to i bez rešenja o zadržavanju, suprotno je obavezi države da, u sferi zaštite slobode i bezbednosti pojedinaca, poštuje principe pravne izvesnosti i zabrane proizvoljnosti. Opisana situacija, nadasve, stvara ozbiljne sumnje u pogledu mogućnosti zadržanog lica da ostvaruje prava garantovana Ustavom– pravo na neodložan pristup advokatu, pravo delotvorne žalbe sudu i pravo da najkasnije u roku od 48 sati od lišenja slobode bude izvedeno pred sud.