Iako u svom nazivu sadrži reč sud, u smislu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, Ustavni sud nije deo sudske vlasti. On je poseban nezavisan državni organ, dužan da kontroliše ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode. Ustavni sud čini 15 sudija koje se biraju na period od 9 godina uz mogućnost još jednog izbora u sudijsko zvanje. Odluke Ustavnog suda su obavezujuće, izvršne i konačne, pa su svi dužni da ih poštuju.
Šta zapravo radi Ustavni sud? Nјegove konkretne nadležnosti su: tzv. normativna nadležnost, rešavanje sukoba nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, odlučivanje o ustavnim žalbama i žalbama nosilaca pravosudnih funkcija (recimo, žalba sudije protiv odluke kojom je razrešen), nadležnost u izbornim sporovima i odlučivanje o zabrani rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija ili udruženja građana i verskih organizacija. Ustavni sud obavlja i druge poslove - na primer daje mišljenje da li je predsednik Republike povredio neku odredbu Ustava.
Iako postoji više „grupa“ nadležnosti Ustavnog suda, za građane je najvažnije odlučivanje o ustavnim žalbama, te će o tome detaljnije biti reči.
Pojedinici se Ustavnom sudu mogu obratiti podnošenjem ustavne žalbe. Iako u narodu poznato pravno sredstvo, postoji bojazan da građani nemaju dovoljno informacija iz kojih razloga i u kom roku mogu da podnesu ustavnu žalbu.
Osnovni zadatak ustavne žalbe je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinska prava i sloboda. Svako lice (pojedinac, ali i pravno lice) koje smatra da mu je pojedinačnim aktom (npr. sudskom odlukom) ili radnjom državnog organa, uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo, može podneti ustavnu žalbu. Ipak, potrebno je da budu ispunjeni dodatni uslovi - da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva koja štite povređena ustavna prava. Dakle, ustavna žalba jeste poslednja šansa zaštite prava građana. Žalba se izjavljuje u roku od 30 dana (lično ili uz pomoć advokata – mada se od suda ne može tražiti naknada advokatskih troškova) od dana kada je došlo do povrede ustavom zaštićenog prava. Ovaj rok počinje da teče od dostavljanja pojedinačnog akta ili preduzimanja sporne radnje kojom je povređeno neko Ustavom zaštićeno pravo – recimo od dana dostavljanja pravnosnažne presude.
Na sajtu Ustavnog suda se nalazi uputstvo i obrazac za izjavljivanje ustavne žalbe. Kada ovaj vrlo jednostavan i jasan obrazac ispravno popunimo, I uz njega priložimo dokumentaciju koja potvrđuje naše navode o povredi prava, možemo biti sigurni da će Ustavni sud odlučivati o žalbi.
Takođe, olakšan pristup Ustavnom sudu ogleda se i u tome što se u postupku ne plaćaju takse. Po pravilu, pred Ustavnim sudom se ne održavaju sudska ročišta, već se odluka donosi na sednici veća suda. Ako Ustavni sud utvrdi da postoji povreda Ustavom zajemčenog prava, usvaja ustavnu žalbu i određuje način pravičnog zadovoljenja podnosioca. Važno je naglasiti da je za odobrenje pravičnog zadovoljenja, odnosno naknadu materijalne i nematerijalne štete, ovaj zahtev potrebno istaći ustavnom žalbom. Osim usvajanja žalbe i naknade štete, sud može i poništiti pojedinačni akt - u slučaju poništaja osporene sudske odluke, odluka Ustavnog suda može dovesti i do ponovnog suđenja pred redovnim sudom.
Na sajtu Ustavnog suda može se naći pregled rada ovog organa. Prema podacima za 2017. godinu (poslednji dostupni podaci), uočava se tendencija rasta broja ustavnih žalbi. U 2017. godini formirano je ukupno 12.118 predmeta po ustavnoj žalbi, što je za čak 1968 predmeta više u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno svih predmeta koji se vode pred Ustavnim sudom, čak 97,02% čine upravo postupci odlučivanja o ustavnim žalbama. Ustavne žalbe najčešće se podnose zbog povrede prava na pravično suđenje, povrede prava na suđenje u razumnom roku i povredu prava na imovinu. Nešto manje zastupljeni razlozi za podnošenje ustavne žalbe su nejednako postupanje sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama i povreda prava na pravno sredstvo.
Ono što obeshrabruje jesu podaci koji ukazuju da se po pravilu na odluku suda čeka nekoliko godina. Ovo je posledica preopterećenosti ovog organa, kao i složenosti pravnih pitanja o kojima se odlučuje. Može se zaključiti da je ovakvo stanje pomognuto nepoverenjem i nezadovoljstvom građana u rad redovnih sudova. Ukoliko bi se njihov rad poboljšao, Ustavni sud ne bi bio toliko opterećen, već bi o zaštiti prava građana odlučivao izuzetno, kada zaštitu ne uspeju da pruže redovni sudovi.
Bitno je da shvatimo značaj poslova Ustavnog suda za položaj svih građana. Akcenat je na njegovoj ulozi zaštitnika Ustavom propisanih prava i sloboda. Treba uložiti dodatne napore u približavanju građana i Ustavnog suda i „razbiti mit“ o nedostižnosti Ustavnog suda.