Interseks osobe i dalje nevidljive u pravnom sistemu Srbije

I u LGBTI

 

Verovatno su mnogi već imali prilike da čuju za akronim LGBTI, naročito kada je reč o održavanju Parade ponosa, priznavanju istopolnih partnerstava, ali i kada je reč o slučajevima diskriminacije i nasilja. Međutim, mnogi i dalje ne znaju šta znači I u LGBTI. Akronim LGBTI odnosi se na gejeve, lezbejke, biseksualne, trans i interseks osobe. O kojim osobama je zapravo reč?

 

 

Ko su interseks osobe?

 

Interseks je krovni termin za osobe rođene sa varijacijama polnih karakteristika, hromozoma i/ili hormona koji ne moraju odgovarati društvenim i medicinskim očekivanjima. Tačnije rečeno, interseks osobe su rođene sa fizičkim ili biološkim polnim karakteristikama (poput polne anatomije, reproduktivnih organa, hormonskih obrazaca i/ili hromozomskih obrazaca) koji se ne poklapaju sa tipičnim definicijama muškog, odnosno ženskog tela. Ponekad kada se beba rodi, jednostavno je identifikovati da je interseks zbog telesnih karakteristika. Povremeno interseks bebe imaju spoljne genitalije koje izgledaju jasno ženske, odnosno muške, ali unutrašnje genitalije se mogu razlikovati, mogu biti neadekvatno formirane ili nepostojeće. U nekim slučajevima, interseks stanje/telo može se otkriti tokom detinjstva, u pubertetu, a čak i u odraslom dobu[1]. U medicini i nauci ranije su korišćeni termini hermafroditizam i pseudohermatofroditizam, koji se danas smatraju arhaičnim i pogrdnim. Iako nema preciznih podataka, procene su da između 0,05 % i 1,7 % rođenih beba imaju interseks stanja[2].

 

Za interseks osobe se u srpskom jeziku koristi i termin interpolne osobe, a može se sresti i termin međupolne osobe. Među njima se nalaze i neke od beba rođenih prošle godine u Srbiji, kojima je utvrđeno da imaju interseks stanja. Zbog obavezujućih zakonskih propisa u našoj zemlji koji ne prepoznaju interseks osobe, jednoj od tih beba upisan je ženski pol u izvodu iz matične knjige rođenih, iako polne karakteristike deteta nisu jasno određene. Roditelji su praktično bili primorani da detetu odrede lično ime koje je rodno neutralno, a takvih u našoj zemlji ima veoma malo. Zahvaljujući dobroj informisanosti roditelja i pomoći organizacija civilnog društva, ovo dete je dobilo adekvatnu medicinsku negu kojom su izbegnute invazivne hirurške intervencije koje bi u kasnijim stadijumima razvoja nepovoljno uticale na detetovo zdravlje, ali i na razvoj ličnog identiteta. Nauka je već utvrdila da mnoge medicinske intervencije nad interseks decom mogu dovesti do steriliteta i drugih ozbiljnih problema u vezi sa reproduktivnim zdravljem, kao i do depresije i poremećaja u ponašanju. Međutim, roditelji jedne druge bebe su, zbog straha od društvene stigmatizacije, ali i neujednačene i neregulisane medicinske prakse i nedostatka odgovarajućih pravnih propisa, postupili suprotno. Savetovani su da o ovom problemu i izvršenim intervencijama ne razgovaraju sa svojim detetom kada odraste.

 

 

Sa kakvim problemima se suočavaju interseks osobe?

 

Interseks osobe su i dalje društveno i pravno nevidljive širom sveta. Ne postoje precizne informacije ili istraživanja o njihovom broju, iskustvima ili kvalitetu života. Ono što jeste sigurno je da se suočavaju sa stigmatizacijom, diskriminacijom i nasiljem i često se dovode u vezu sa seksualnom orijentacijom i rodnim identitetima i izražavanjem, zbog čega su i dobili svoje mesto u akronimu LGBTI.

 

Pored toga, problemi sa kojima se ove osobe suočavaju praktično od rođenja predstavljaju i školski primer kršenja prava deteta, prava na zdravlje i prava na adekvatnu medicinsku negu.

 

Naime, sa razvojem savremene medicine, interseks osobe koje po izgledu genitalija ne pripadaju ni jednom ni drugom polu, gotovo bez izuzetka se podvrgavaju hirurškim intervencijama kojima se genitalije modifikuju tako da liče na jedan ili drugi pol. Hirurzi često intervencije na interseks bebama pravdaju društvenom neophodnošću. Međutim, ne samo što takvi medicinski zahvati u veoma ranom životnom dobu ostavljaju ozbiljne zdravstvene posledice, one ne ostavljaju mogućnost da interseks osoba razvije identitet kojim bi mogla da se odredi prema sopstvenim polnim karakteristikama. Praksa je pokazala i da prisilan izbor jednog pola od strane lekara u kasnijem stadijumu razvoja dovodi do nesaglasja sa stvarnim identitetom sa kojom se interseks osoba poistovećuje. Takvo postupanje ostavlja ozbiljne psihičke i fizičke posledice i na kraju dovodi i do dodatnih hirurških intervencija i ugrožavanja opšteg zdravstvenog stanja.

 

Zahvaljujući dijalogu između organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava interseks osoba i lekara, došlo je do promena u nekim zemljama u medicinskom pristupu interseks stanjima i odnosu prema interseks osobama i njihovim porodicama. Malta je prva zemlja koja je 2015. godine ukinula hirurške modifikacije pola bez prethodnog pristanka osobe, uključujući i interseks osobe.

 

 

Interseks osobe u Srbiji

 

U Srbiji ne postoje zakoni ili podzakonski akti koji eksplicitno regulišu položaj interseks osoba. Važeće odredbe Zakona o zabrani diskriminacije[3] ne prepoznaju eksplicitno polne karakteristike kao lično svojstvo i osnov za diskriminaciju.

 

Krivični zakonik takođe eksplicitno ne prepoznaje polne karakteristike kao lično svojstvo u okviru člana 54a, kojim se reguliše posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje[4].

 

Problem predstavljaju i odredbe Zakona o matičnim knjigama[5] koje predviđaju da se činjenica rođenja deteta mora prijaviti u roku od 15 dana od dana rođenja deteta. S obzirom da se u matičnu knjigu rođenih obavezno upisuje i pol deteta, u slučaju interseks deteta ovakva odredba proizvodi negativne posledice. Budući da nadležni organ mora da upiše pol detetu, to u praksi dovodi do toga da se roditelji deteta odlučuju na hitne i štetne medicinske zahvate o kojima je već bilo reči.

 

U Republici Srbiji ne postoje ni odgovarajući podzakonski akti kojima bi se precizno regulisao položaj interseks novorođenčadi niti njihov položaj tokom razvoja i rasta. U to spadaju i medicinski protokoli, ali i procedure nadležnih organa uprave, kojima bi se na adekvatan način regulisao njihov specifičan položaj.

 

Zbog svega navedenog, nije poznato da su sudovi postupali u predmetima koji se tiču zaštite prava interseks osoba, pa po ovom pitanju nema ni formirane sudske prakse.

 

U okviru Trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Australija je u januaru 2018. godine uputila preporuku Republici Srbiji kojom se poziva na osnaživanje zaštite LGBTI osoba od diskriminacije i usvajanje propisa koji uključuju zaštitu od diskriminacije po osnovu interseks statusa[6].

 

Iako je Republika Srbija podržala gorepomenutu preporuku, predložene Izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije iz 2019. godine nisu uključile polne karakteristike kao zaštićeno lično svojstvo. ERA – Savez za jednaka prava LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, organizacija XY Spectrum i drugi poslali su zajedničke pisane komentare kojima se, između ostalog, poziva na sprovođenje ove preporuke.

 

Imajući u vidu ozbiljnost problema sa kojima se interseks osobe suočavaju, neophodno je neodložno prepoznati polne karakteristike kao lično svojstvo u antidiskriminacionom zakonodavstvu i usvojiti adekvatna zakonska i podzakonska rešenja kojima bi se unapredio njihov položaj.