Najave događaja

Izvor fotografije: Tim Mossholder / Unsplash

 

 

 

U izborima „đavo leži u sitnicama“ i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju međutim često krupne konsekvence. U ovom momentu najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština je raspuštena već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada. Ustavom propisan rok za konstitusanje Narodne skupštine je istekao 14. IV 2022. godine pa se opravdano može postaviti pitanje legalnosti izbora i mandata Narodne skupštine koja nije konstituisana u Ustavom propisanom roku.

 

Izdvajamo dva faktora normativne prirode koji su doprineli ovakvom toku izbora.

 

1. Neprecizne odredbe Ustava koje regulišu rokove za raspisivanje izbora, održavanje izbora i konstitusanje Narodne skupštine (što nije praksa u komparativnoj ustavnosti). U slučaju raspuštanja Narodne skupštine ustavom propisani rok za okončanje izbora je 60 dana od dana raspisivanja izbora (član 109 stav 5). Sporno je šta se podrazumeva pod „okončanjem izbora“. Da li termin „okončanje izbora“ (član 101 stav 1 Ustava) podrazumeva samo okončanje postupka glasanja ili podrazumeva da se ceo izborni proces mora privesti kraju uključujući i ponavljanje glasanja, okončanje postupaka po prigovorima i žalbama, kao i „proglašenje konačnih rezultata izbora“ (član 101 stav 2 Ustava). Nepreciznost odredbi u istom članu Ustava ostavlja mogućnost različitih interpretacija i može imati različite konsekvence po pitanje da li je poštovan ustavom propisani rok u kome se izbori završavaju.

 

Od 14. II 2022. godine računaju se rokovi u kojima je potrebno okončati izborni proces. On je morao biti završen 14. IV 2022. godine kada ističe rok za „okončanje izbora“ (član 101 stav 1 Ustava). Narodna skupština bi morala da održi prvu sednicu u roku od 30 dana. Taj rok istekao je 14. V 2022. godine.

 

Moguće je i drugo tumačenje, o kojoj svedoči i četvrto ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, ako se za „dan proglašenja konačnih rezultata izbora“ (član 101 stav 2 Ustava), uzima dan u kome je izborni proces završen. Ponavljanje glasanja nije završeno. Narodna skupština nije konstituisana. Zašto je do toga došlo i kako naći izlaz iz ove situacije? Od momenta donošenja odluke o raspisivanju izbora pa do dana glasanja ima 49 dana. Za sve aktivnosti koje slede nakon zatvaranja biračkih mesta do isteka ustavom propisanog roka u kome izborni proces mora biti okončan preostaje 11 dana.

 

2. Odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje nisu usklađene sa Ustavom.

Pojedine odredbe ovog zakon nisu u skladu sa rokovima propisanim Ustavom. To se naročito odnosi na:

 

  • Dostavljanje izbornog materijala sa biračkog mesta OIK-u  (rok je istekao 4. IV u 8 časova).
  • Za deo izbornog postupka koji se odnosi na kontrolu izbornog materijala, podnošenje prigovora i odlučivanje o prigovorima na zapisnike o radu biračkih odbora rezervisano je 6 dana. Rok je istekao 10. IV.
  • Deo izbornog postupka koji se odnosi na poništavanje glasanja na biračkom mestu na osnovu zahteva podnosioca izborne liste ili birača čije pravo je povređeno odvija se tokom 9 dana i istekao je 15. IV u 20 časova. U ovoj fazi izbornog procesa za jedan dan prekoračen je ustavom propisani rok prema kome se u slučaju raspuštanja Narodne skupštine izbori moraju okončati u roku od 60 dana. Izbori su morali biti završeni 14. IV.
  • Za sve naredne korake u izbornom postupku koji uključuju ponavljanje glasanja, kontrolu izbornog materijala i zaštitu biračkog prava u postupku po prigovorima i postupku po žalbi upućenoj upravnom sudu, odlučivanje suda i postupanje RIK u sprovođenju odluke upravnog suda zakon je rezervisao ukupno 30 dana. U slučaju višekratnog ponavljanja glasanja na jednom biračkom mestu (u ovom slučaju je to biračko mesto u Velikom Trnovcu) rokovi se multiplikuju i produžavaju.

 

Normativni ambijent u kome se izbori odvijaju bi trebalo kritički preispitati, a neprecizne, nepotpune ili kontradiktorne odredbe precizirati izmenama propisa koji regulišu izbore.

 

Ustavni sud kao zaštitnik i čuvar Ustava mogao bi razmotriti neujednačenu terminologiju koju Ustav koristi i precizirati je u svom stavu.

 

I konačno, postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat?

 

Izlaz može biti ustavna odredba (član 101 stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat 1/3 poslanika sporan. Ustavni sud koji je nadležan da odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova (član 167 stav 2 tačka 5 Ustava) mogao bi da postavi osnov da se konkretan slučaj razreši. Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji nije određena nadležnost sudova može podneti: svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac predloga kandidata (član 75 stav 2 Zakona o Ustavnom sudu).

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga