skajp.jpg

Da li je zakonito i moguće suđenje i saslušanje optuženog putem video linka?

Savo Đurđić - Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

Izvor fotografije: REUTERS/Dado Ruvić

 

Vest da će se u pojednim sudovima u Srbiji u vreme vanrednog stanja optuženi koji se terete da su počinili krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, biti saslušavani putem video linka, je jako lepo zazvučala. Ima se u vidu da bi ovakav način rada doneo veći stepen zaštite sudijama, svim zaposlenim u sudu i svim učesnicima postupka od rizika zaražavanja vrusom Kovid 19. Međutim, struka, pre svega Advokatska komora Srbije (AKS), a i pojedine advokatske kancelarije, su imala primedbe na ovu praksu, pa su nadležni  1. aprila o. g. doneli Uredbu o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine (“Službeni glasnik RS“, br. 49). Tako je na prvi pogled razrešen osnovni zahtev AKS da „takve mere moraju da budu donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od strane nadležnog organa“, a da li je stvarno tako?

 

Ovom Uredbom se utvrđuje da se za vreme vanrednog stanja u krivičnom postupku koji se vodi pred prvostepenim sudom, a kada predsednik veća, odnosno sudija pojedinac nađe, da je obezbeđenje prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru, na glavnom pretresu otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti, može odlučiti da se učeće okrivljenog na glavnom pretresu obezbedi putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike, ako je to  - s obzirom na tehničke uslove moguće.

 

 

Na osnovu čega se i kako pripremaju uredbe o radu sudova u  vanrednom stanju?

 

Ogromne su  odgovornosti i izazovi, ali i rizici i  diskreciona prava, onih koji su odlučili da proglase vanredno stanje u Republici Srbiji, a da pritom nisu ni pokušali da se obrate Narodnoj skupštini. Postupak, procedura, pa i kvalitet pojedinih zakona i odluka je često bio predmet kritika, i u prethodno vreme – kada nisu važile odredbe o vanrednom stanju. Naime, mnogo zakona se donosilo po hitnom postupku, koji je praktično onemogućavao javnu raspravu i pre i u toku postupka donošenja u Narodnoj skupštini. Odgovornost ministarstava koji su predlagači zakonskih tekstova iz svojih oblasti bila je ogromna, ali često i sporna jer struka i nauka nije uvek  bila dovoljno uključena u njihovu pripremu. Međutim, procedura je u formalnom smislu, ipak, prolazila određena tela - odbore Narodne skupštine i diskusiju na sednici skupštine.

 

U čl. 202. Ustava Republike Srbije se navodi da su po proglašenju vanrednog stanja, dozvoljena odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, i to samo u obimu u kojem je to neophodno. Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih određenim članovima Ustava, između ostalih, i u odnosu na čl. 32. - Pravo na pravično suđenje. Svaki građanin, i u uslovima vanrednog stanja, ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. To znači da ima pravo da mu tako ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i o optužbama protiv njega.

 

Za određene specifične materije kakvo je pravosuđe, zakonodavac je odredio da shodno čl. 13.  Zakona o Visokom savetu sudstva („Sl.glasnik RS“, br. 116/08,101/10,88/11 i 106/15), ovaj organ o izmenama postojećih i donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije, daje mišljenje. Slično je predviđeno i u čl. 13. Zakona o Državnom veću tužilaca („Sl.glasnik RS“, 116/08,101/10, 88/11 i 106/15) u odnosu na zakone koje primenjuju javna tužilaštva.

 

 

Saslušanje optuženog putem video linka – moguće, ali se mora drugačije urediti

 

Najnoviji primer da se pomenuta zakonska odredba ne poštuje je donošenja Uredbe o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku u  vreme vanrednog stanja. Kao sudija-krivičar i član Visokog saveta sudstva tvrdim da o nameri da se predmetna uredba donese ne samo da  nisam konsultovan, nego ni bio obavešten elektronskim putem. Napominjem da je predsednik VSS-a doneo Uputstvo prema kome za vreme vanrednog stanja kao članovi VSS radimo, ali od kuće. Zbog toga ću na ovaj način iskoristiti svoje zakonsko pravo  da iznesem lični stav o ovom stručnom pitanju.

 

Dakle, tačno je kako što je list Danas u broju od 2.4.2020. izvestio, a pozivajući se na izvore iz Ministrstva pravde (MP), da  je inicijativa za suđenje putem video-linka potekla od samih sudija, kao jedne od dodatnih mera u sprečavanju širenju zaraze i dodatne zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu. Prema informacijama iz sredstava informisanja i iz izjava pojedinih sudija, ona je već primenjena u radu pojedinih sudova koji su izrazili zadovoljstvo sa tom mogućnošću. To je verovato navelo MP da ovaj način rada kao opšti preporuči svim sudovima radi njihovog jednakog postupanja u svim slučajevima.

 

Kada se na zahtev advokature ta preporuka pretvorila u Uredbu, ali bez potpunih konsultacija struke, dobili smo nepotpunu uredbu. Tako smo dobili vrlo kratku uredbu u kojoj se dogodilo da se u naslovu i na početku rečenice predmetne Uredbe navodi da se radi o optuženom, a da se na kraju iste rečenice navede da je reč o okrivljenom što je prema odredabama ZKP širi pojam. Još ozbiljnija posledica opisanog načina rada u pripremi odluka koje u toku vanrednog stanja imaju snagu izmena i dopuna određenih zakonskih uredbi, je da su u uredbi samo predvidi da sudija ili predsednik veća može da donese takvu odluku, a da se pri tome ne predvidi kad će i kako branilac u takvim uslovima ostvariti svoju zakonsku ulogu. Deo odgovora na ovo pitanje je da se prihvati ono što je Zaštitnik građana  predložio tj. da  se preduzmu mere i omogući pristup alternativnim načinima i sredstvima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji i bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije, na 30 minuta.

 

Međutim, naglašavanje Ministarstva pravde u javnoj izjavi ovim povodom da se suđenjem preko video linka poštuju sva načela krivičnog postupka i da ni jedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja nije narušeno, jednostavno nije tačno, jer saglasno odredbama Ustava mere odstupanja u pogledu prava na pravično suđenje, nisu dozvoljene ni u kom slučaju. Stoga, je, po mom mišljenju, bilo neophodno pre donošenja ove Uredbe, da se predloženi način rada  u vreme vanrednog stanja stručno raspravi od strane nadležnih organa i, uz prihvatanja svega što je na ovu temu predloženo u stručnoj javnosti, eventualno primeni u slučajevima većeg zdravstvenog rizika na pretresu odlukom predsednika veća, odnosno sudije, ali i uz prethodnu saglasnost tužioca, okrivljenog i njegovog branioca.

 

Na kraju, ponovo apelujem i predlažem najodgovornijim institucijama države i pravosuđa, da se Visoki savet sudstva i u uslovima vanrednog stanja obavesti i izjasni  o svim pitanjima koji se tiču sudova i sudija, počev od stanja bezbednosti i zaštite sudija, svih zaposlenih i učesnika u postupku od koronavirusa, pa do  svih drugih pitanja koja ima u svojoj nadležnosti. To je neophodno jer postoje stvarni problemi, rizici i dileme u praksi rada sudova u vreme vanrednog stanja, na koje ne da bi trebalo, nego morali odmah da damo potpune, tačne i stručne odgovore. A to nije stvar profesionalne sujete ili monopola izvršne ili sudske vlasti u određenom društvenom trenutku. Potrebno je da svaka institucija i u vanrednom stanju obavlja svoj deo posla i nadležnosti, tim pre što je iz njih isključena Narodna skupština.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga