factory-6715981280.jpg

Rad u vanrednom stanju

Sofija Mandić - Pravnica u Centru za pravosudna istraživanja - CEPRIS

Izvor fotogradije: Pixabay

 

U danu kada je proglašeno vanredno stanje na teritoriji naše zemlje, 15. marta, usvojene su i dve Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kojima se uvode određena ograničenja prava građana. Prva Uredba je opšteg karaktera i odnosi se na, primera radi, zabranu svih okupljanja u zatvorenom prostoru i odlaganje izbornih radnji.

 

Druga Uredba se specifično odnosi na organizovanje rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja.

 

Poslodavci, a ni zaposleni, nisu imali čak ni 24 sata (od nedelje uveče, do ponedeljka ujutru), da se upoznaju sa novim uslovima i zahtevima u kojima će raditi. Zbog toga su u prvoj nedelji vanrednog stanja zabeležena mnoga pitanja i nedoumice u pogledu izmenjenog režima rada (uključujući tu i pitanja upućena platformi Otvorena vrata pravosuđa). U potpuno nenajavljenoj situaciji našli su se i poslodavci i zaposleni. Zaposleni su posebno bili zabrinuti za to da li će moći da sačuvaju radna mesta, naročito imajući u vidu da su predškolske i školske ustanove od ponedeljka, 16. marta, prestale sa radom. Redovan odlazak roditelja na posao je zbog toga bio znatno otežan, a u nekim slučajevima i nemoguć (posebno za samohrane roditelje).

 

Pre nego što nešto kažemo o Uredbama Vlade koje utiču na oblast rada, važno je naglasiti da Zakon o radu, niti drugi propisi koji se tiču rada, nisu ukinuti proglašenjem vanrednog stanja. Ovakva pogrešna tumačenja su se mogla pročitati na društvenim mrežama – da u sferi rada više ne važe nikakvi zakoni, već samo jednokratne odluke Vlade. Ovo nije istina i bitno je da to zaposleni imaju u vidu kada su u nedoumici o svom položaju i pravima.

 

Šta je Vlada zaista propisala Uredbom o organizovanju rada poslodavaca?

 

Pravo na rad se tokom vanrednog stanja može ograničiti. Učinilo se da je to bila namera tzv. opšte Uredbe kojom su zabranjena sva okupljanja u zatvorenom prostoru. Zaposleni u kolektivima se zaista i najčešće – okupljaju u zatvorenim prostorima. Nekada i u izuzetno značajnom broju.

 

Međutim, posebna Uredba Vlade o organizovanju rada poslodavaca okrenula se drugom smeru – pokušala je da uputi zaposlene na rad od kuće, onda kada je to njihovim ugovorom o radu ili drugim opštim aktom poslodavca predviđeno (tada je poslodavac dužan da zaposlenog uputi na ovakvu vrstu rada). Međutim, kako ova vrsta rada nije previše rasprostranjena u Srbiji i tipična je samo za određene sektore, mnogi poslodavci su svedeni na drugo rešenje Uredbe – mogućnost da zaposlenom posebnim rešenjem omogući rad od kuće, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju. Isto se odnosi i na organizaciju rada u smenama – poslodavac je dužan da smenski rad organizuje ukoliko je to moguće i ukoliko ne iziskuje dodatna sredstva.

 

Dakle, ukoliko vas je poslodavac na osnovu vašeg ugovora, opšteg akta ili posebnog rešenja, uputio na rad od kuće – problema gotovo da nema. Problem nastaje onda kada poslodavac to nije učinio (jer nije bio u obavezi), a nije organizovao ni smenski rad (jer je procenio da takav rad nije moguć i iziskivao bi dodatna sredstva).

 

Šta zaposleni mogu da urade ukoliko su suočeni sa pretnjom otkazom u novim uslovima?

 

Ovom prilikom ćemo se baviti najekstremnijom opašnošću za zaposlene u radnom odnosu – pretnjom otkazom zbog prestanka rada poslodavca, smanjenja obima posla ili prestankom potrebe za obavljanjem posla. Svesni smo da mnogo ljudi radi i van radnog odnosa, kao i da su zaposleni suočeni sa drugim vrstama pretnji, što može biti tema neke od sledećih analiza.

 

Iako se zaposleni nalaze u različitim pojedinačnim situacijama, načelno bi prilikom pomena otkaza ugovora od strane poslodavca, mogli bi da preduzmu sledeće korake:

 

  • ukoliko nisu bili upoznati sa Uredbom o organizovanju rada poslodavaca (a možda ni njihov poslodavac), a njihov ugovor o radu ili opšti akt poslodavca ne predviđa rad od kuće, da od poslodavca zatraže da donese posebno rešenje o radu od kuće, predviđeno Uredbom i da ukažu na preporuke Vlade za primenu ovog rešenja;
  • da isto urade kada je u pitanju ukazivanje na odredbe Uredbe o organizovanju smenskog rada i elektonske komunikacije;
  • predlože da, do okončanja vanrednog stanja, rade sa nepunim radnim vremenom;
  • da se pozovu na član 116. Zakona o radu koji bi, umesto otkaza ugovora, omogućio naknadu zarade zaposlenom ukoliko se poslodavac odlučio za prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (iznos naknade zarade je 60 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ne može biti niža od minimalne zarade i može trajati najduže 45 radnih dana – ali i duže uz saglasnost ministra);
  • zaposleni koji sumnja da je zaražen korona virusom ili je bio u kontaktu sa zaraženim ili nekim za koga se sumnja da je zaražen (za šta se ovih dana povećavaju šanse) se može obratiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, nakon čega će zaposlenom biti određen karantin, tokom kog ne može biti otpušten, već u ovom periodu ima pravo na nadoknadu tokom odsustva sa posla, u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti;
  • da se pozovu na član 117. Zakona o radu i zatraže naknadu zarade u skladu sa aktima poslodavca, ali samo ukoliko je nadležni organ (recimo inspekcija) utvrdila da poslodavac nije poštovao obaveze bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, čime je ugrozio život i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

 

Kako se do poslednjeg slučaja stiže najteže – jer postupak kontrole primene propisa traje, a nalazimo se i u situaciji kada zaštitne opreme nema dovoljno na tržištu, optimalna opcija za zaposlene (ukoliko iscrpe prve tri) jeste da poslodavcu ukažu da je do prekida rada ili smanjenja obima rada došlo bez njihove krivice i da stoga imaju pravo na naknadu zarade iz člana 116. Zakona o radu.

 

Šta je Vlada propisala tek usvojenim Uredbama o korišćenju budžetskih sredstava i poreskim merama?

 

U petak, 20. marta, Vlada je usvojila dve nove Uredbe koje će možda uskoro otvoriti i neke nove mogućnosti za zaštitu zaposlenih. Prva Uredba omogućava preusmeravanje budžetskih sredstava predviđenih za druge namene u budžetsku rezervu i njeno korišćenje za ublažavanje posledica epidemije.

 

Druga Uredba omogućava poreskim obveznicima, uključujući tu i poslodavce, da „zamrznu“ otplatu poreskog duga tokom trajanja vanrednog stanja, kao i da kamata na plaćanje poreza  i sporednih davanja tokom vanrednog stanja odstupi od redovnog obračuna i da bude u visini godišnje referentne stope Narodne banke Srbije.

 

* * *

 

Prva uredba Vlade je nažalost „labavo“ regulisala oblast rada, i to u doba izuzetno zaraznog virusa koji bi trebalo da onemogući sva okupljanja u zatvorenom, a koji je i doveo do proglašenja vanrednog stanja. To je zaposlene dovelo u izuzetno težak položaj, naročito imajući u vidu kratak rok u kome su poslodavci morali da se prilagode novim okolnostima i tome da su deca zaposlenih praktično preko noći ostala kod kuće. Zaposleni su na neki način ostavljeni „na ledini“, uz apele vlasti na dobru volju i savest poslodavaca u očuvanju radnih mesta. Nažalost, u ovim okolnostima, čak ni dobra volja poslodavaca ne može rešiti nadolazeće poslovne probleme, makar ne na duži rok.

 

Poslednjim dvema Uredbama Vlada još uvek nije učinila dovoljno, ali jeste otvorila vrata realokaciji sredstava koja bi mogla da pomognu poslodavcima koji su posebno pogođeni uvođenjem vanrednog stanja da opstanu, a takođe je ostavila i mogućnost da poslodavac privremeno ne plati poreske i druge obaveze, a da ga to pogodi manje nego što bi to bio slučaj u redovnim okolnostima. Uredbe bi u narednim danima i dodatnim odlukama kojima će biti sprovedene, mogle da dovedu do više sigurnosti za zaposlene i njihova radna mesta.

 

Uredbe:

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga